ђа 3јд. свиђа – Тај дечко ми се ђа. – Ђају ми се.
ђава ж. тврђава – Ајде до ђаве.
ђанге ж. мн. новац – Остао сам без ђанге.
ђанер м. 1. наркоман – Гле га овај ђанер. 2. лоша особа – Пусти га, он је ђанер.
ђанерише 3јд. в. гребе се – Немам паре, мора се ђанеришем.
ђанкоза м. наркоман – Синоћ ме мувао неки ђанкоза.
ђансује 3јд. плеше модеран плес – Дођи да ђансујемо!
ђене-ђене прил. осредње – Урадио сам тест ђене-ђене.
Ђетић м. Црногорац – Дошао Ђетић да студира. – Он је прави Ђетић – не устаје пре дванаест. – Прави си Ђетић, ништа не радиш.
ђилкош м. особа без стила – Немој да си ђилкош. – Прави си ђилкош.
ђилкуш м. човек са великим ушима – Види оног ђилкуша, уши су му као код слона.
ђинајлу прид. најлуђи – Она је ђинајлу вечерас.
ђинђуве ж. мн. накит – Имам свакакве ђинђуве. – Носила је ђинђуве. – Накачила је на себе све могуће ђинђуве.
ђипи 3јд. 1. скочи – Гле како је ђипио из кревета. 2. украде – Док сам се окренуо, неко ми ђипи наочаре.
ђозле ж. плт. в. ђозлуци – Знам на кога мислиш – онај с ђозлама. – Јело, где су ми ђозле?
ђозлуци м. плт. наочаре – Имаш нове ђозлуке. – Пази да ти се не сломе ђозлуци. – Нисам понео ђозлуци и сад ништа не видим. – Добри ти ђозлуци.
ђон м. тродон – У Топоници су му давали ђон.
ђипне 3јд. украде – Ђипнуо ми торбу лопов.
ђубре с. лоша особа – Он је ђубре од човека.
ђубретарац м. било какав кратак капут – Види што му је добар ђубретарац.
ђувечар м. 1. особа која воли да једе на туђи рачун – Немој да водиш оног ђувечара, обрукаће нас. 2. корумпирана особа – Не волим да се дружим са ђувечарима.
ђуђа м. примитивац – Не понашај се као ђуђа.
ђузле ж. плт. наочаре – Треба да носим ђузле. – Добро ти стоје те ђузле.
ђунта ж. новац – Дај ђунту ако имаш.
ђуска ж. плес, игра на забави – Добра ђуска била синоћ. – Много добро ђуска.
ђуска 3јд. игра уз музику – Идемо вечерас да ђускамо. – Ја кад одем на журку, ђускам цело вече. – Оћемо ли да ђускамо?
ђутуре прил. групно, заједно – Све ђутуре радимо!
ђуша ж. минђуша – Имам нове ђуше.
ђушка ж. в. ђуша – Добре су ти ђушке!