Ko sam ja?

Ako ste amputirka, onda na ovo pitanje svakako najdirektniji i najpotpuniji odgovor možete dobiti ako me direktno kontaktirate, slanjem e-mail poruke na zajedno@gmail.com ili pomoću formulara za kontakt.

Ukratko... Ja sam muškarac koji ima smisao za toleranciju i respektovanje različitosti, koji je sposoban da na ljude gleda bez predrasuda, pritom i dovoljno vičan peru da ta svoja mišljenja ume da prenese. Osim toga, ja sam i muškarac koji je uvek nalazio da su žene kojima nedostaje neki od udova posebno atraktivne. Tok stvari u razvijenom svetu potvrdio je da sam u svom divljenju ovoj vrsti ženske posebnosti bio, na neki način, ispred svog vremena.

Zato danas, kada smo uveliko zakoračili u XXI vek, vek u kome je atraktivnost žena kojima nedostaje neki ud postala opšte prihvaćen i legitiman fenomen u modernom svetu, nemam nikakav razlog da svoju sklonost ka amputirkama pravdam. Niti da krijem da su, mada amputirke generalno smatram privlačnim, za mene najprivlačnije one žene koje imaju samo jednu nogu.

Štaviše, smatram i da, nasuprot krajnje simplifikovanom svođenju žene kojoj je noga amputirana na problem puke telesne invalidnosti, postoji svojevrsan i kompleksan fenomen ženske monopodije. Za razliku od uobičajenog shvatanja, po kome je žena bez noge samo osoba ženskog pola sa specifičnim invaliditetom, pojam ženske monopodije bi trebalo da, uz sve one medicinske i socijalno-rehabilitacione aspekte, obuhvati još i sve one kulturološke, estetske, emocionalne, seksualne, umetničke, pa i modne reperkusije koje danas žena sa samo jednom nogom ima u aktuelnom postmodernizmu XXI veka.

Emancipovana žena bez noge atraktivna je i u suknji i sa pantalonama, lepa i kada ide na štakama i kada je sa protezom, privlačna na ulici kao što je privlačna i na plaži. Jedna lepa ženska noga koja se pruža ispod suknje nije manje lepa zato što je jedina. Naprotiv, to što je jedina samo dodatno naglašava lepotu njenog oblika. Lepu i privlačnu ženu, ženu koja ima dve lepe noge, amputacija jedne noge ne čini ružnom i neprivlačnom, ona i posle amputacije ostaje lepa i atraktivna žena. Amputacija uda čini ženu različitom, ali je ne čini manje šarmantnom i privlačnom.

Snaga i sposobnost emancipovane žene bez noge da svoj "hendikep" ne samo prihvati, i ne samo da prevaziđe ograničenja koja joj on nameće, već i da ga, na neki način, pretvori u svoju prednost – ono je što posebno pleni. Zato baš takve žene – emancipovane, samosvesne i samopouzdane amputirke – smatram najboljim partnerkama za zajednički život i zato želim da baš sa takvom ženom zasnujem porodicu.

Ako se neka takva žena prepoznala u ovim redovima, neka mi se javi na e-mail zajedno@gmail.com ili, ako joj je tako lakše, neka mi pošalje poruku pomoću formulara za kontakt. Ko zna, možda smo nas dvoje baš kao stvoreni jedno za drugo? Ali, ako mi se ne javite, nikada to nećemo saznati. Zar ne?