Zdenac

LIKOVNO-LITERARNI PODLISTAK

Monolog jabuke

Pozdrav, djeco!

Ja sam zelena jabuka Kate. Zapravo nemam ime, ali sama sam se tako nazvala. Živim u malom slatkom selu ispred kuće starog djedice na njegovom stablu jabuke. Okružena sam lijepim sestricama jabučicama.

Ponekad djedicu posjeti njegova unuka Mirta. Mirta me zna dugo, dugo promatrati i diviti mi se. Volim umjereno sunce i kišne kapi koje peru moju haljinicu. Jedino što ne mogu podnijeti su tuča i gusti snijeg. Kada dođe vrijeme berbe, ispod sebe vidim bakine pletene košare u koje nježne ruke stavljaju jabuke. Poslije toga svi se slade našim plodovima. Pokraj mene stoji moja neomiljena susjeda naranča. Ne volim ju baš zato što se hvali da je zdravija, ljepša i ukusnija. Često čujem izreku: „Jedna jabuka na dan tjera liječnika iz kuće van!“ Zato, draga djeco, jabuke se trebaju jesti svaki dan kako biste očuvali svoje zdravlje i imali zdrave zube.

Pozdravlja vas jabuka Kate!

Mirta Frana, 4.a

Karla Bagatin, 3.b

Mila Jurić, 5.b

Spiza i liza

Mater kaže: Dušo u spizu!

Mama, mogu li usput kupit i lizu?

Aj nek ti bude! A sad slušaj:

Mliko, maslo, kruv, šunka, jaja…

Mama, pa tvom spisku nikad kraja!

Aj, evo ti deset kuna i kreni!

Znaš, tamo kraj ceste, livo skreni.

Oden ja tako u spizu,

vratin se do četvrtog kata,

pune ruke spize

i taman da ću otvorit vrata,

kad se sitin da nisan kupila lize!

Mater bi rekla: Ko ti je kriv?!

Ostani doma i kusur daj!

A ja neću takav kraj!

Trka nazad s punom keson do dućana

i kupin sebi onu lizu od ostatka para.

Puten do doma guštala i lizuckala lizu,

na kraju se isplatilo ić u tu dosadnu spizu!

Sunčica Jeličić, 3.a

Slatkiši i ja

Prije par tjedana šetala san s ćaćom, materon i sestron. Putem san grickala slane štapiće. Natukla san se štapića da san bila puna ko Cocin bubanj! Pitala san mater mogu li još jedan štapić i taman kad san išla zagrist, ćaća mi ga je uzea iz ruke i tad je sve pošlo nizbrdo.

Ćaća mi je po ure priča kako su slatkiši i grickalice nezdravi i da ću se od toga samo udebljat. I tako kad smo sili u auto i vozili se doma, reka mi je da je promislija i odlučija da više ne smin jist slatkiše i grickalice. Ja san se iznervirala i bila musava cilin putem.

I tako je došla večer. Ja san i dalje bila musava, čak i kad san išla leć. Sutradan, kad san se probudila, bia je materin rođendan. Došla mi je cila familija, a najviše san se veselila babi jer ona uvik ima slatkiše i grickalice. Baba mi je rekla da oden u svoju sobu. Ja san sritna gledala u kesu koju je baba nosila u ruci i, koliko san se zagledala, zabila san se u vrata. Malo me bolila glava, al kad mi je baba dala kesu Skittlesa i gumenih bombona, odma mi je bilo bolje. No, tad je ćaća uša u sobu, uzea mi bombone i bacija ih u smeće, a meni reka da dođen jist.

Tad se teta stvorila u mojoj sobi i lipo mi objasnila sve o tim šašavim slatkišima i grickalicama. Onda mi je sve bilo jasno i svatila san da moj ćaća samo oće da ja buden živa i zdrava.

Lucija Poljak, 3.b

Petar Bešlić, 3.c

Mauro Ivanišević, 2.b

Tamara Benić, 7.a

Vili Ante Šiftar, 3.a

Moderna Crvenkapica

Bila jednom moderna Crvenkapica koja je živjela u velikom gradu. Nije nosila košaru, nego ruksak i mobitel u ruci. Svako jutro je žurila u školu i slušala glazbu na slušalicama. Crvenkapica je imala mnogo obaveza. Morala je pisati zadaću, učiti i pomagati kod kuće. Često je bila umorna jer je puno vremena provodila pred ekranom. Ponekad se osjećala usamljeno, iako je imala puno prijatelja na društvenim mrežama. Družila se s prijateljima iz razreda, ali i preko interneta. Voljela je provoditi vrijeme s najboljom prijateljicom Ivom u parku. Tamo su se smijale i družile bez mobitela.

Jednog dana, na internetu joj je pisao nepoznati vuk. Bio je ljubazan, ali Crvenkapica je bila pametna. Nije mu dala svoje podatke, već je sve rekla mami. Mama ju je pohvalila jer je bila pametna. Otada je Crvenkapica naučila da moderni svijet donosi mnogo mogućnosti, ali i opasnosti. Zato je čuvala sebe, družila se s pravim prijateljima i koristila internet pametno i oprezno.

Bruna Radosavljević, 6.a

Vukovar

Hrabar, tužan.

Sjeća se, stoji, svijetli.

Hrabar je kao snažna vojska.

Ponos.

Ana Tolo, 4.a

Velik je.

Uvijek smo uz njega.

Koliko je nevinih duša nastradalo?

Oranice su ponovno rodile.

Vi nas niste slomili.

Avioni neprijatelja su utihnuli zauvijek.

Rat je iza nas.

Ante Petričević, 4.a

Tara Vrućinić, 2.b

Moja zemja

Ima jedna zemja ča se zove Hrvatska,

Lipa li je…

Najlipje kraje ima,

Najlipje more ima,

Škoje razbacane po cilemu moru,

Svaki škoj svoju pismu kanta,

Pismu o judima, vrimenu, užancima.

Uz more smo se rodili, uz more resli,

Materinji jezik progovorili.

Ima ona i druge lipote, planine, ima ravnice ča se zlatidu,

Rike ča teku…

To je naša lipa zemja Hrvatska,

Ča bi mi bez nje?

Nina Martić, 5.a

Kate Bogdanić, 7.c

Majina avantura

Na tavanu bake Mare pronašla sam staru knjigu koja je šaptala moje ime. Jako sam se uplašila i vratila u sobu, ali te noći nisam mogla zaspati.

Sljedećeg jutra odlučila sam se osloboditi noćnih mora te otvoriti knjigu. Lepršave stranice su se okrenule na 94. stranicu i iz nje je izašao duh jednoroga koji se polagano pretvarao u pravog. Popela sam se na njega i teleportirali smo se u vilinski vrt gdje je počela prava avantura. Doletjela je vila Tratinčica i donijela mi je jajašce iz kojeg se trebao izleći mali vatreni zmaj. Zamolila me da ga odnesem dalje od vila. Nisam čekala ni sekunde. Prvo sam trebala izaći iz vrta kroz vodeni put. Očekujući ribice, morske zvijezde, meduze i uobičajena morska stvorenja, jako sam se iznenadila ugledavši strašne sirene koje su držale štopericu. Sjetila sam se da zmaj neće zauvijek biti u jaju i doznala sam da imam samo 60 minuta. Sirene su me gurnule među električne jegulje. Kako bih ih izbjegla, trebala sam pogoditi dvoznamenkasti broj. Nagađala sam same gluposti, no u jednom trenutku je pala knjiga s Marinog tavana. Shvatila sam! Rješenje je broj 94 jer je ulaz u vilinski vrt bio baš na toj stranici. Isplivala sam iz mora i ugledala kako vukodlaci zavijaju na mjesečini. Jedan je na sebi imao plavi cvijet. Uzela sam ga i počeo mi se vrtjeti na prstu poput neke vjetrenjače. Poletjela sam kao Superman. U jednom trenutku sam se zabila u nešto (tj. u lažni oblak) i počela sam padati na neku planinu - planinu Beskrajnicu. Nedostajao mi je jedan jedini metar do smrti, no brzinom svjetla doletjela je mama zmajica i spasila me. To mi je bilo prvi put da sam jahala na nekom mitskom stvorenju. Zmajica je uzela jaje i 'dostavila' me vješticama. Jedna mi je dala vodu iz Rijeke snova, druga mi je dala jabuke s obližnjeg stabla, treća me smjestila u kolibu dok me četvrta gnjavila pitanjima za koja nisam imala ni vremena ni volje. Samo sam razmišljala o tome kako ću se vratiti kući. Srećom, Tratinčica je došla po mene i povela me natrag do jednoroga.

I da, nije sve bilo uzalud, mali me zmaj pozvao na svoj prvi zmajski rođendan. To je bio dan koji nikada, ali baš nikada neću zaboraviti.

Maja Blažević, 4.a

Zita Benzon, 4.b

Amari Milić, 1.b

Linda Bolotin, 5.c

Damir Puača, 7.c

Iva i verdura

Moja susida Iva ne voli jist verduru. Njoj to ne izgleda lipo i nema baš lipi miris. Baba za njom cili dan leta po kući da bar malo prova. Samo bi jila brzu spizu.

Jedan dan mater se najidila i rekla joj da mora pojist svu verduru sa pijata i da se neće maknit dok to ne napravi. Ivi to nikako nije bilo drago. Ure su prolazile, a Iva je i dalje sidila na katrigi i buljila u pijat. Čula je drugu dicu kako se vanka igraju i deru. Odlučila je konačno provat. Malo po malo i pijat je bia prazan.

Kad se mater vratila, bila je oduševljena. Od tada Iva obožava povrće. A da van još nešto važno rečen: moju sestru Emu koja ima samo dvi ipo godine ne triba ništa nagovarat. Ona pojide sve šta joj staviš na pijat.

Edita Perišić, 3.b

Zdravje

Zdravje ti je najvažnija stvar na svitu. Ako nisi zdrav, ne moš ni igrat balun, ni ić vani, ni gledat crtiće na miru.

Samo ležiš u posteji i slušaš mater kako govori: „Jesan ti rekla da obučeš jaketu?!“ Zdravje mi je jako važno, iako to ne mislin baš uvik. Najradije bi jia mekić i igra igrice cili dan, ali znan da to baš i nije najpametnije. Ja volin igrat balun s prijateljima. Dobro, realno govoreći vjerojatno neću biti novi Livaja, ali bar se dobro istrčimo, nasmijemo, sto puta posvađamo i na kraju pomirimo. Dođemo doma crveni ka pome. Uz to šta smo se zabavili kažu da smo napravili nešto dobro za svoje zdravje. Hrana je ka gorivo za naše tilo, ona nam daje energiju. U prijevodu to znači, ono si šta jideš. Bit ćeš ka fićo ili Ferrari. Nije ni meni brokula najbolja prijateljica, ali materi za ljubav je iziden. Kažu jidi špinat i imat ćeš mišiće ka Popaj. Ne bi se bunija. Judi i san je važan! Najradije bi igra turnire do ponoć, ali sutra san ka lešada.

Eto lipi moji, zdravje vam je ka mobitel, ako ga ne puniš redovito, crkne, a onda moreš samo gledat i kukat. Zato punimo baterije i zdravje na vrime.

Andrej Radeljić, 4.a

Car o slatkog

Torte, krokanti, mandulati, čikolata i sve druge goluzarije najbolji su mi prikaši. Volin slatko više od svega, ali ne više od baluna. Od kad otvorin oči pa dok ih ne sklopin samo pensan o slatkon i balunu. Kad u justa stavin komad čikolate, lipo mi je ka da san u raju, a u štumiku ka da su mi anđeli, ka da sam obrania penal za 1:0 u završnici turnira.

Kad me mater vidi sa slatkin u rukaman, poludi. Dere se na me: „Ante, zubi će ti bit ka Lovrinac, a gujca šira nego krma od vapora, prestani mumat slatko!“ Kad se mater dere, čuje je i moj kum Ante, a kum je završija skulu za zubara i živi na Mejašima. Mater kaže da to nije Split jer Split je samo do Dubrovačke. Mater šizi radi zubi i slatkog i govori mi da ću pri faksa morat napravit dentjeru jer će mi svi zubi ispast od cukra.

Ekola, mislin se ja, govori ti govori, ma ja iman kuma Antu, onega s Mejaša, zubara, napravit će meni kum dentjeru mukte, tako da nima straja da ću bit krnje, bez zub u justima.

Jušto s kumon ili brez kuma, triba mater slušat, jer finalmente, mater zna boje i od kuma i od likara i zato živile naše matere, al živilo i svo slatko i mandulati i krokanti i rožata i torte i đelati i čikolata i bobići i žuti pilići iz Kirigina.

Ante Petričević, 4.a

Lana Brstilo, 3.a

Marla Kukoč, 7.a

Marat Ivan Šalković, 4.a

Luka i njegova mala tajna spašavaju Božić

Bio je to dan prije Badnjaka. Mali dječak Luka i njegova brižna baka pekli su kolače. Dok je Luka šutke mutio jaja, baka ga je potiho upitala želi li da mu ispriča priču. On je veselo kimnuo glavom i baka je počela pripovijedati.

Luka je znatiželjno gledao baku. Rekla mu je da ima jedna mala buba koja, kad spavaš, dođe do tebe i počne ti šaptati ružne stvari, a to najčešće radi u prosincu. Kad je baka završila priču, Luka je samo maštao o toj bubi.

I tako je pala večer. Pokušavao je zaspati, ali nije mogao jer je razmišljao o toj bubi. Kad je napokon zaspao, čuo je neki glasić. Brzo je otvorio oči i ugledao tu bubu. Pričala mu je o svom planu kako uništiti Božić. No tad se pretvorila u mali komad ugljena, a Luka je ugledao grupu vilenjaka. Glavni vilenjak mu je rekao da pođe s njima te mu je zaprijetio da nikomu ne govori o vilenjacima i svemu što će se tek dogoditi. Potom mu je šapnuo da će to biti njihova mala tajna.

U tom je trenutku jedan od vilenjaka prosuo čarobnu prašinu i Luka se smanjio. Bio je iste veličine kao vilenjaci. Najmarljiviji vilenjak je bacio kuglicu. Kuglica se raspala, a iz nje je izašao portal. Svi su ušli u portal te je najstariji vilenjak Luki pokazao vilenjačko kraljevstvo. Prošlo je nekoliko sati, a Luka je obišao cijelo kraljevstvo i naučio sve činjenice o njemu. Nakon toga je učio kako biti vilenjak. To je također vrlo brzo naučio. Kad je savladao sve vještine, trebao je ići u bitku i boriti se s onim bubama koje žele uništiti Božić.

Htio se iskazati pa se borio s najizazovnijim i najspretnijim bubama. Nakon teške borbe uspjeli su pobijediti sve bube osim kralja buba. Luka je odlučio boriti se i s njim. Na kraju je hrabri Luka pobijedio i postao slavan.

Nakon svega što se dogodilo, vilenjaci su Luku vratili kući. Svake je noći putovao do vilenjaka, a onda je došao Božić. Pogađate, Luka je sjedio u dnevnoj sobi, jeo kolače koje je ispekao sa svojom bakom i sve je bilo u savršenom redu.

Lucija Poljak, 3.b

Hrvatski Božić

Naš je Božić molitva i pjesma,

Naš su Božić mirisni kolači,

Naš su Božić radosna srca

I tada svi postanemo pjevači.

Nama je Božić obitelj i sreća,

Nama Božić ljubav dijeli,

Nama Božić tugu briše,

Bor i ukrasi, snijeg bijeli.

To su dani kad poljubimo jedni druge,

To su dani kad u srcu nestane tuge.

To su dani kad okitimo bor i kad zajedno sjednemo za blagdanski stol.

To su dani kada Isus uđe u naš dom,

A molitva je dio nas.

Mladen Miše, 4.a

Aria Brodatić Letica, 3.b

Vice Brodarić Letica, 2.b

Lana Radić, 4.a

Luka Čorić, 6.a

Kako sam pobijedila šećerno čudovište

Lipi moji, ja sam van imala problem. Veliki problem. Ali ne s matematikom, nego sa šećerom.

Znate, ja jesan mala i volin slatkiše ka sva dica. Ne bi to bija problem da se jedan dan nije pojavilo ono... čudovište. To vam je ono malo, nasmijano, ali zločesto, koje stalno šapće kad vidin bombone: „Ajde, poji još jedan, neće ti bit ništa“.

„Ma samo jedan“, rekla san mu.

„A kad ti je jedan bija dosta?“ smijalo bi mi se ono svaki put.

I svaki dan je bilo tu u mojoj sobi, u školskoj torbi, na odmoru. I ja bi pojila još jedan, i još jedan, i još jedan... Sve dok mi jednom na tjelesnom noge nisu skroz otkazale. Doslovno! Tog dana meštrovica je rekla: „Ajmo, dico, trčite oko igrališta tri kruga“. A ja stojin i mislim: „Ajme meni ove noge ka da nisu moje, a srce mi lupa ka da će iskočit.“ I tad dođe čudovište i počne mi se smijat: „Vidiš! Ne triba ti zdrava hrana. Samo bomboni i čikolata.“

„Ne! Neću više! Vidiš da mi nije dobro!“ odbrusila sam mu. I tad san se odma sitila svoje mame. Ona mi je uvik govorila: „Ij doručak, pij vodu, igraj se vanka. Tilo ti triba energiju, ne samo cukar.“ I odma san napravila plan. Jist ću slatkiše, ali umjereno. Sljedeći sat tjelesnog bila sam spremna ka raketa. Prije škole san marendala i pila vode. I znate šta? Trčala san ka munja! Čudovište me gledalo i nije moglo virovat. A onda san se ja njemu nasmijala: „Ča je? Osta si bez teksta! Sad će bit kako ja kažen.“

I od tad, judi moji, ja jin slatkiše, al pametno. Više volin voće i povrće. Voda mi je najbolja prijateljica, a noge me opet slušaju. I znate ča je najveća baza? Čudovište opet dolazi, ali više mi ne može ništa. Jer pravo čudovište ni cukar. Pravo čudovište je kad ne znaš reć – DOSTA!

Lana Radić, 4.a

Barbara Zlatović, 4.b

Moja baba

Moja baba zove se Sanja. Ima šezdeset i četiri godine i radi u Domu zdravlja. Jako je pametna i lijepa. Ponekad psuje, ali meni to ne smeta. Jako volim kad idemo u kokošinjac i u šumu brati šparoge. Malo se plaši kad se udaljim i odem daleko brati šparoge. Baba predivno kuha i kod nje ne možeš biti gladan. Najsmješnije mi je kad tjera svoju mamu da jede. Kada joj pošaljem poruku, ona mi odmah odgovori. Najviše mrzi kad pričam književnim jezikom. Jako ju volim i ona mene,

Gabriel Tica, 3.b

Moj dida Tomo

Moj dida zove se Tomislav, al' ja ga zoven Tomo. S njime radin svašta. Bia je dida na puno operacija, ali i dalje stalno nešto radi. Uvik se jidi na likare i puno beštima. Pije neke lijekove, ali to ne djeluje na njega. Malo cota. Ipak, brz je k'o da se teleportira. Često je mrzovoljan.

Kad dođu praznici, on me čuva. Nas dvojica odemo u šetnju i ne stajemo. Kad sidnemo, ja pijen sok, a on kavu. Dida mi kupuje najlipše poklone. Voli mi radit mačeve i štitove od šperploče. Posli ih zajedno piturajemo sprejon. U Bauhausa kupi materijal i kad dođen u Poletnicu, moju drugu kuću, on, brat i ja sve to salamaštramo. Naučija me pilat ubodnon pilon i još puno toga. Jako mi je sličan. U horoskopu je blizanac ka' i ja. Tvrdoglav ka' mazga, uvik se nešto ljuti, prigovara i izvodi. Baš pljunuti ja!

Često mi priča kako mu je bilo dok je naviga i kakve je gluposti radija dok je bia mali.

Moj dida je najbolji dida u svemiru.

Vjeko Vuković, 3.b

Laura Ratković. 7.b

Ana Drnasin, 2.b

Dino Buljubašić, 6.c

Narodna medicina

Judi dragi, ispripovidit ću van priču o mom didu Bori. Ja ga ne znan, partija je pri nego san se rodila i pri nego li je mater upoznala ćalu. Kažu da je bija zafrkant i da je puno volija babu Gordu. „Moš’ mislit kakvi je to muž bija kad je babi peka ‘ljubavne potkove’ i iša joj na Pazar”, kaže moja mater, ka’ malo razočarano.
Digne se jedno jutro dida Boro, al’ kolino nešto ne sluša. To ga nije fermalo da ode do Pazara kupit verduru i zafrkavat kupravende. Jelica sa Bilica, sa prvog banka, je odma skužila da dida cota.
„Ča je lipi?” upita ga. „A ne znan, nešto me kolino zafrkaje.” Na to se nadoveže Mare iz Dicma: „To ti se liči kupuson. Stavi svinjske masti na kolino, priko toga list ovoga moga kupusa. Sve dobro zamotaj i ostavi najduže dvi ure.” Tako dida Boro sav sritan dođe doma i najavi svima da će kolino izličit narodnon medicinon. Baba Gorde je sumnjičavo vrtila glavon, a ćale i teta ništa nisu razumili. Dida je reka da će držat kupus priko cile noći da ga šta prije pristane bolit kolino.
Sutra ujutro didovo je kolino bilo ka cata. Nije moga stat na nogu. Pribacija je nogu priko katrige. Kolino je bilo napuvano i crveno ka’ škarpun i iz njega je curila voda. Ka’ je vidija da je vrag odnija šalu, dida je odlučija poć u likara. Ne samo da je mora ić u ambulantu na Mažuranićevo nego je danima cota do likara u Vojnu bolnicu. Eto, moji judi, tako van je kad se ličite na Pazaru umisto u likara.

Rita Jović, 4.a

Lea Vladimir, 1.b

Roko Ivkošić, 6.a

Ksenia Daleka, 1.a

Moj svijet maškara

U mom svijetu maškara svaki bi dan bio veseo i zabavan. Ljudi bi bili sretni i ne bi bilo zločina. Svi bi imali kostime raznih boja. Neki bi imali krila, a neki rep.

Vjerujte mi, tamo bi svaki dan bilo ludilo! U tom svijetu bi delikatesa bile krafne. S marmeladom, čokoladom, Linoladom...

U tom svijetu nikad ne biste vidjeli čovjeka koji nije nasmijan. To je za mene raj!

Zamislite samo bebu u kostimu slonića, pa to je slađe od bombona!

Najsmješnije je kad uđete u trgovinu i vidite na blagajni baku u kostimu vile. A noću je najbolje. Tada svijetle šarene lampice dok svi u kostimima šetaju i zabavljaju se.

Ja mislim da je taj svijet maškara najsmješnije i najbolje mjesto u cijelom svemiru.

Aria Brodarić Letica, 3.b

A što sa simptomima neuzvraćene ljubavi?

Da sam ja liječnik koji treba nekoj osobi navesti simptome sretne zaljubljenosti i neuzvraćene ljubavi, rekao bih sljedeće:

simptomi sretne zaljubljenosti jesu neprocjenjiva sreća, pusto slanje pisama, dopisivanje, neprestano druženje, a najvažnije od svega, pokazivanje ljubavi. Gdje nema ljubavi, nema ni sretne zaljubljenosti. Povjerenje je isto važno.

Za razliku od sretne zaljubljenosti, neuzvraćena ljubav vrlo je tužna. Njezini su simptomi tuga i bezvoljnost. Ako vam je dijagnosticirana ova bolest, trebate jesti i piti na silu zato što biste, u suprotnome, mogli umrijeti. Treba se znati boriti protiv ove bolesti. Jedite, pijte, družite se, nemojte da vas uništi. Ima boljih i zabavnijih stvari u životu od plakanja za djevojkom ili dečkom. Nemojte dopustiti da vas uništi jedna osoba jer postoji još četiri milijarde drugih, a ako ta jedna ili jedan nije prava, odnosno pravi, pa što onda? Vi ćete imati muža ili ženu koji će vas uistinu voljeti i tada ćete uživati u simptomima sretne zaljubljenosti. Zbog toga se ne dajte uništiti, nego nastavite kako vi želite, i to u svojem ritmu.

Nikola Juras, 5.a

Moj deda v fast foodu

Moj deda je navek govoril da je fast food samo nekaj glupo i bez veze.

„To ti ni hrana, to ti je otrov v pecivu!“ znal je reči i mahnuti z rukom kak da muhu tera.

„Kaj ti je to burger? Pljeskavica kaj se skriva v kruhu! A pomfrit? Krumpir kaj je zabil da bu postal pire“, mrmlal je dok sem ja z veseljem nosil doma škarnicl z najfinijimi burgerima.

Jenput smo šetali po rivi v Splitu i fast food nam je tak zamirisal da se i meni i njemu želudac oglasil. Deda je najprvo rekel da to fest smrdi po masti. Onda je stal. Onda je još jenput malo ponjušil. Pak smo ušli nutra i kupili najvekšega burgera i pomfrit kaj su ga imeli. „No… sam da probam, da znam protiv čega govorim“, rekel je z ozbiljnim licem. Zagrizel je burger, umrljal si brke od umaka i nabrzinu progutal još jen zalogaj. Ja ga gledim, a on veli: „Je, glupo je…jako glupo!“

A predi zadnjega zalogaja hitro je dodal: „Daj mi zemi još jednoga, da po`trdim kak je glupo.“

Dora Ramona Biličić, 5.c

Marta Mršić, 3.a

Miša Šošić, 3.a

Rafaela Vidulin, 7.c

Luka Ivkošić, 4.b

Moja nona

Drogi judi, veli i moli

Isprovjat ću von štoriju

O jednoj kruto dobroj domi

Zove se Zdravka, to je moja nona

Ona von je svitu slaja od bombuona

Kad te zagarli, stane cili svit

A kad te pojubi, to je provi hit

Od njezinih koločih vonjo cila kuća

od njezine spize štumak mi štuco

To je judi jedno posebno biće

A ča ću kad je moja nona storo obiteljsko otkriće

Maruška Modrić, 3.a

Lipota

Ča je to lipota? Jel to lipa faca ili šesno tilo? To je samo jedan dil lipote… Oni ča se vidi. Ali, ima nešto puno, puno važnije ča je skriveno u glavi. Sikička lipota.

A za fitnes izgled pitan svoju nonu: „Jesi li odila na fitnes?“ Ona mi govori: „Jeson po cili don: ujutro lavorat, kupit spizu, onda kuhot obid, prat sude, popodne prat robu, šumprešavat, čistit kuću, luštravat ponistre. Ča će mi fitnes uz sve to. Da vidiš, sinko, kako rastu mišići.“

Mateo Majce, 5.c

Matea Kujundžić-Lujan 5.a

Sunčica Milinković, 7.a

S onu stranu priče

Jutros sam se probudila rano. Razmišljala sam o onoj debeloj Klari iz škole, iz sedmog c. Ustala sam iz kreveta, obukla sivu trenirku, na brzinu pojela komad kruha, čak su mi i ostavili malo marmelade od smokve. Bilo je osam sati i deset minuta. Kao i svaki dan, zakasnila sam u školu. Nisam znala da prvi sat pišemo test iz Kemije. Mrzim Kemiju. Dok sam ulazila u razred, svi su me u čudu gledali. Nisam se osvrtala na njihove poglede. Sjela sam pored Nike, moje najbolje prijateljice. Šestanovićka mi dala ispit. Punih osam minuta buljila sam u taj papir. Nisam mogla više izdržati, digla sam se sa sjedalice i krenula van iz učionice. Šestanovićka me pogledala i kimnula mi glavom da mogu. Vjerojatno je mislila da imam ženske probleme jer sam u ruci držala nešto zgužvano, no to je bila varka da sakrijem svoju Nokiju. Kad sam izašla iz učionice, ugledala sam debelu Klaru. Mljac. Počela sam se smijati. Nosila je neku usku zelenu majicu, a još joj je virio trbuh. Krajičkom sam je fotkala. Vidjela me, počela plakati i otrčala u muški zahod. Panično je istrčala i odletjela u ženski. U tom preletu dobacila sam joj: „Šta je, debela? Prepala si me se?“ Iz zahoda se čulo sve jače jecanje. Iz učionice Hrvatskoga izišla je Horvatica. Pitala me: „Jesi li vidjela Klaru?“ Podrugljivo sam odgovorila: „Da, u ženskom zahodu.“ Horvatica je ušla u ženski zahod, a ja u učionicu Kemije. Rekla sam Šestanovićki da mi nije dobro. Pustila me kući. Uzela sam svoju praznu torbu i otišla. Dok sam se približavala kući, čuli su se uobičajeni zvuci – mama i tata u raspravama, lupanje stvarima po kući. Valjda su se tek digli. Pitam se hoće li primijetiti da sam došla ranije. Otključala sam vrata, ušla, a mama me pogledala i odmah krenula paljbom: „Kakve su ono jedince u e-Dnevniku? U koju se ti školu misliš upisati, neradnice?!“ Tata je s kavom u ruci samo prošao pokraj mene.

Odmahnula sam rukom, otišla u sobu i na Facebooku objavila sliku debele Klare. Legla sam na krevet i brzo zaspala od boli u glavi. Suze su same krenule.

Marija Šantić, 6.c

Laura Skeledžija, 7.c

Domina Duplančić, 6.b

HAIKU KUTAK (4.a)

u šumi blistavi

pod mjesečevim okom

potočić žubori, žubori

Cvita Nevistić

zima dolazi

snježna pahulja pada

tišina caruje

Mirta Frana

bijeli pokrivač

mraz ostavlja tragove

zima vlada

**

dah maestrala

sunčana plaža se sjaji

ljeto je u zraku

Ema Zelić

Ana Jeličić, 1.b

Saša Devčić, 1.a

puhnuo je vjetar

maslačak se raspršio

želje odletjele

Lana Radić

latica leprša

sve je mirno i tiho

proljeće je tu

Sunčica Šoć Margetić

žuto sunce sja

cijeli ti dan osunča

spokoj u srcu

**

bombon je šaren

topi se u ustima

dan je veseliji

Rita Jović

Gabriel Kordić, 7.c

Monolog jabuke

Ja sam zelena jabuka i rastem na stablu punom lišća. Moje stablo se nalazi u predivnom voćnjaku blizu crvenog šipka. Ljudi me gledaju jer sam sjajna i puna vitamina. Svi bi me ubrali, ali rastem visoko i ne mogu me lako dohvatiti. Donijeli su štap da me dohvate, ali ja zaplešem s granom pa pobjegnem. Volim se tako igrati s ljudima i djecom. Ne želim da me još uberu jer sam mlada i puna života. Želim još malo rasti i sazrijevati da dobijem bolju koru i budem slatka kao med. Nadam se da će me doći tada ubrati i čuvati kao najljepši cvijet.

Marijan Putnik, 4.a

Mama

Moja mama zove se Ivana. Puno je pametna, brižna i snalažljiva. Radi u Brodomerkuru. Kuha mi jako ukusna jela. Uživam s njom ići u šetnje, na sladoled i plesati. Mama mi pomaže da budem bolja, pametnija i snalažljiva. Na mojoj mami puno mi se sviđaju njezine oči. Ona uvijek ima rješenje za bilo koji problem. Jako volim svoju mamu.

Gita Gudelj, 3.b

Zgoda iz skule

Niki dan san dobila poruku od prije: „Korina, ne triba ić u skulu, tamo je bomba, moremo lipo ostat doma igrat Roblox!“

Ali pape je reka da se to zezaju niki punjetari i da je krepat, a ne molat i da se va skulu mora svakako ić!

Kad sam došla do skule, tamo je bilo sve puno policiota sa pasima. Cucki su njuškali po đardinu, a barbe panduri sa vrha skalina bisno gledali ča mi činimo da ne bi ko u boršu sakria rašpu i revolver.

Pomalo, rekla je prija. Sili smo na šentadu i izvadili marendu. Niki osmaš je je ispalia i počea radit glupe škerce isprid policiota. Odma’ su skočila trojica i odvela ga u pržun. „Uitili su anarhišta i ruskog špiju“, rekla je uča, „Ajte sad svi uniđite dentro.“ Posli svega mi je bilo ža, propa je Roblox, samo da ne bude ispitivanje iz lektire...

Korina Lojpur Ryu, 5.a

Maja Ana Šiftar, 5.a

Noa Baketić, 1.a

Azer Hajdari, 4.b

Utakmica

Utakmica mi dodijala,

Prazna čaša pala,

Sagnen se ja

I eto veselja!

Dignen se i pitan čovika:

„Ča je bilo?

Ča je to?“

Čovik mi kaže:

„Ma to je Livaja zabija gol!“

Sunčica Jeličić, 3.a

Franka Buntić, 6.a

Maja Blažević, 4.a

Lucija Poljak, 3.b

Borna Petričević, 2.a

Proljetna kiša

Oblaci su se nadvili nad gradom, iz njih su počele iskakati sitne kapljice.

Kako one padaju, tako se ulicama otvaraju kišobrani svih boja. Kapljice su sve gušće, pune se sive lokve, prozori se zatvaraju, a odjeća koja je maloprije visila s balkona, bježi u stan. More se uzburkalo, a zaigrani valovi zapljuskuju pokisle prolaznike. Bijelo cvijeće procvjetalog badema, opire se sve većim kapljama. Ptice nisko lete, sve dok ne iščeznu s neba. Ulice su gotovo prazne, na cesti svjetla automobila.

Nebo zabljesne, a grom ga propara, ja se trgnem i dođem do prozora. Vani pada kiša.

Franko Lisica, 6.a

Opis maslačka
Raste u šumama, na poljima i uz ceste. Dugovječan je. Voli mijenjati haljine, žutu i bijelu. Ne miriše lijepo. Stabljika mu je debela, puna mliječnog soka. Nazubljeni listovi brane ga poput vojnika. Možemo ga brati. Volio bih da raste u mom vrtu.

Šime Ban, 2.b

Andrej Radeljić, 4.a

Pupoljci mali

Otvaraju ponosno

Svoju izložbu

Domina Duplančić, 6.b

Bruna Radosavljević, 6.a

None i ja

Sidimo na skalinama none i ja,

u meni lito je, ma lito i je

jerbo sunce nas grije.

Uz nju srce mi se smije,

ona žmul bevande drži,

pari mi se da je od mene krije.

Kroz brile se smije,

staru pismu sije.

Dok pripovida none o vrimenu čudnu,

dok se život pripoznava o trudu.

Kad se u konobi pivalo do zore i

o ribarima starima,

ča su plovili morima.

Pa mi je počela pripovidat o

svojim veštama i feštama,

di se sve gubila i u nonota zajubila.

U uho sam se pritvorila

ča je o njihovoj jubavi sve govorila.

I ni bilo to sve tako lako,

al kad voliš, jubiš i grliš,

to van je judi moji tako

i kad je teško i kad je lako.

Luciana Zekan Radina, 3.a

Uskrs u 2.b

Leptiri
Volim plavo-žute leptire.
Stanuju na cvjetnim, mirisnim livadama.
Imaju velika krila i tanko tijelo.
Dobro vide i hrane se nogama.
Cvijeće ih uvijek časti slatkim sokom.
Žao mi je što kratko žive.

Mateo Rogošić, 2.b

Aneta Milić, 1.b

Anea Šerić, 4.b

Petra Božanić, 5.b

Ljubičasta priča

Jednog dana sjedila sam na ljubičastoj klupi i razmišljala kako bi bilo lijepo imati ljubičaste snove.

Pomislila sam da bi bili poput svjetlucavih noćnih prašina. Malo kasnije shvatila sam da su to previše ljubičaste teme. Odlučila sam se prošetati ljubičastim parkom i zaboraviti na snove. Oko mene sve je bilo ljubičasto - sunce, mjesec, voda, nebo, livade i rijeke, sve, ali baš sve. Najviše mi se svidjelo ljubičasto sunce jer mi je bilo smiješno što ne može grijati poput pravog sunca. Sve oko mene bilo je ljubičasto. Bilo je kao u raju. Susrela sam čak i ljubičastu djevojčicu i ljubičastog dječaka. Malo poslije postala sam i ja ljubičasta. Provela sam tako jedan cijeli dan kao ljubičasta djevojčica.

Na kraju – lijepo je biti ljubičast, ali je najbolje biti svoje boje.

Sunčica Šoć Margetić, 4.a

Aurora Majce, 2.a

Moj dragi grad Split

Splite grade, od kamena i soli,

u tebi more srce goli.

Na Rivi šapće vitar s juga blag,

a sunce zlati svaki stari prag.

Dora Milanović, 5.a

Moj rodni kraj

Ujutro kad sviće dan,

kroz ponistru provirin van.

Volin more i bonacu,

a nekad oden i na pjacu.

Nakon 'Ajduka dišpete činin

i svakog čovika krivin.

Moj rodni kraj je hit,

zove se Split.

Matea Kujundžić Lujan, 5.a

Karla Šušnjar, 7.c

Nikola Ćulum, 3.b

Šapat proljeću

Došao je ožujak i šapnuo proljeću da požuri. Ono je pozvalo Sunce i laste. Probudilo je drveće i proljetnice. Na livade su stigli leptiri, pčele, bumbari… Djeca se raduju igri u prirodi. Volim proljeće.

Tara Vrućinić, 2.b

Niko Vučković, 4.b

Petra Zupan, 3.c

Zvizdan u lito

Svi me pitaju ča san tako crvena?

Svi me pitaju jel mi vruće?

Svi me pitaju ča mi je, jesan luda?

A ja in kažen ča je lito

I koji su gušti

Pržit se na suncu drito!

Nono mi kaže: Dora, kapu stavi,

Il' će ti od zvizdana bit sunčanica u glavi!

Mater viče s vrata: Dora, stani malo!

Namaži se kremon, dok te sunce nije opalilo.

A ča mi svi nešto laprdaju?

Govore sto na sat

Ja na lito ne pantin ništa,

Sunce prži, more zove, ma molajte me sad!

Dorotea Jeličić, 3.a

Karlo Vukovac, 3.c

Rio Mužić, 2.a

Lito

Ono što tad

Dica vole -

Kraj škole,

Zaključavanje školskih vrata

Poslije zadnjeg sata.

Lito,

Palo drito

K'o palo s neba

Baš kad nam treba.

Sve laganija roba,

Kratke gaće, majice i topići,

To jest majice do droba.

Velike i male,

Japanke i sandale,

Pončosi i šugamani,

Vise na grani,

Dok u moru guštamo,

S vodenog tobogana se spuštamo.

Plavo more

i dozrela dinja,

Breskve i šljive,

Alka iz Sinja.

Zvonimir Pleić, 4.b

Ameli Prančić, 6.b