Matematika

1. ZADATAK

Odigraj kviz i ponovi što smo do sad naučili o krugu , kružnici , polumjeru i promjeru.

Ispod svake brojke na pikado ploči nalazi se objašnjenje tih pojmova.

https://www.thinglink.com/scene/1312831006981488642

Riješi zadatke na 128. i 129. stranici i fotografiraj.

Hrvatski jezik

Pročitaj još jednom priču koju je napisala poznata dječja književnica čija ćete djela imati za lektiru.

Sanja Polak je trenutno učiteljica u Školi na trećem za 2. razred .

ŠESTINSKI KIŠOBRANI I LICITARSKA SRCA

Sanja Polak

- Život piše romane – kaže moja baka.

Moji baka i djed puni su mudrih izreka i poslovica. I njihov život bi mogao biti zanimljiv

roman.

Moj djed izrađuje kišobrane. Taj je zanat naučio od svog oca. Osim svih ostalih kišobrana,

moj djed cijeli život izrađuje i šestinske kišobrane. Velike, crvene sa žutim i narančastim

linijama.

Moja baka izrađuje licitarska srca. Taj je znat naučila od svoje obitelji. Bili su licitari i

prodavali su svoje proizvode na sajmovima i proštenjima.

Prije više od pedeset godina moji su se baka i djed upoznali baš na takvom sajmu. Moj djed

je prodavao na svojoj klupi sa svojim ocem kišobrane, a baka na svojoj klupi sa svojom

mamom i sestrom licitarske proizvode.

Djed i baka su se gledali, zaljubili, ljubili, vjenčali, dobili djecu i cijeli život izrađivali kišobrane

i licitarska srca.

Moj djed kaže:

- Dragi moj Štefek, ništa ne pada s neba. Osim kiše…

A ja dodam:

- I snijega, i tuče.

Djed mi je objasnio da to znači kako za sve što želimo treba puno truda i rada.

Moja baka kaže:

- Od svega na svijetu najvažnije je veliko srce, Štefek moj.

To znači da sve što radimo radimo srčano, hrabro, odvažno i marljivo.

Ime mi je Stjepan. Ime su mi dali baka i djed. Svi me u razredu zovu Štef, a baka i djed Štefek.

Ne idem u školu jer nam je s neba doletio neki virus.

- Eto! I virusi padaju s neba. Izradi virusobran – rekao sam djedu.

- Šestinski kišobran je virusobran – rekao je djed. – Oni su veselje, radost, crvene su

boje… Tko nosi šestinski kišobran, nikad se ne bu razbolil.

Kod djeda i bake živim otkad ne idem u školu jer mama i tata rade u bolnici. Iako sad nema

puno posla jer ne rade ni tržnice ni sajmovi, moji baka i djed i dalje marljivo izrađuju

šestinske kišobrane i licitarska srca.

- Dok bu sveta i veka trebali buju nam kišobrani i srca – govori baka na svom domaćem

jeziku. – Svakom čoveku treba srce. Kad bi svi ljudi bili nacifrani dobrotom, kak' ova

moja srčeka, svet bi bil puno lepše mesto.

Prošlu srijedu prijatelji su mi rekli da Đurđica iz našeg razreda slavi rođendan i organizira on

line rođendansko druženje. Meni je Đurđica najbolja prijateljica. Želio sam joj kupiti nešto za

rođendan.

Ali…

Ne smijem van iz dvorišta i kuće.

Nemam novca.

Ne mogu u kupovinu.

Bio sam tužan. Đurđica je meni za rođendan kupila slušalice koje skoro ne skidam s ušiju jer

stalno slušam glazbu.

- Kaj je, dečec? – pitao me djed kad je vidio moje zabrinuto i zamišljeno lice.

- Niš – odgovorio sam.

- Kak niš? Znam ja tebe. Ne pada jabuka daleko od stabla. Isti si tata Jožek. I on bi tak

čubil, čubil, a ja ga nis puščala na miru dok mi ne bi rekel kaj ga muči.

Baka i djed su bili toliko uporni da sam im na kraju morao priznati da želim dati dar

Đurđici za rođendan,a nemam čime kupiti.

-Kak nemaš? A kaj su svi ovi šestinski kišobrani i sva silna srca kaj cifram svaki dan? –

rekla je baka.

- Pa da! Darovat ću joj šestinski kišobran.

- Buš joj daroval i srčeka - nadovezala se baka.

- Jooooj, baka… - osjetio sam kako mi se topli val širi tijelom od pete do glave.

- Kaj? Niko se nikome i ničemu sa srcem nije zameril pa ne bu ni Đurđica. Sam ti njoj

umotaj ova srčeka. Ne! Stavi ih ili zveži za žice na kišobranu pa kad kišobran otvori,

oni budu joj popadali kak kiša – smijala se baka.

Djed i baka nazvali su dostavu i predali paket s kišobranom i srcima na kojem je pisala adresa

moje prijateljice Đurđice.

Nakon dva dana nazvala me Đurđica. Prošlu je noć sanjala veliku kišu. Svi ljudi su izišli na

ulice. I svi su ljudi imali baš crvene šestinske kišobrane iznad svojih glava.

- I sanjala sam, Štefek, da si ti bio pilot. I da si me vozio avionom iznad grada. Kad smo se

popeli iznad grada, ispod nas su bile tisuće i tisuće crvenih kišobrana. Meni je iz zraka naš

grad Zagreb izgledao kao prekrasno polje makova.

- I kaj je bilo kad si se probudila? – pitao sam.

- Kaj je bilo? Cijeli dan sam mislila na tebe i na tu vožnju tvojim avionom. Odlučila sam

napisati roman o tebi kao pilotu i sebi kao pilotkinji.

- Ma daj?

- Da. Možemo i zajedno – predložila je Đurđica.- Mogli bismo biti piloti koji tužnim i

zabrinutim ljudima iz aviona bacaju srca i šestinske kišobrane kao padobrane.

- Možemo – rekao sam i svakim trenutkom mi se ta ideja sve više sviđala.

I tako samo Đurđica i ja počeli pisati svoj roman. Zajednički.

A sve zbog bakinih licitarskih srca i djedovog šestinskog kišobrana.

I rođendana moje prijateljice Đurđice.

Već smo napisali deset stranica. Malo piše Đurđica, a malo ja. I jako nam je zabavno.

Odgovori na pitanja punom rečenicom u bilježnicu i fotografiraj.

Glazbena kultura

Otpjevajte još nekoliko puta pjesmicu Juri , juri, vlak... Vježbajte kako bi idući tjedan mogli poslati snimku.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=KAnHSp3B68Q&feature=emb_logo

TZK

Vježbaj uz Školu na trećem.

INNA

Na školskoj stranici možeš pronaći zadatke za UNN-u i zabaviti se ako želiš.