"Дете живи, као што би рекао Батај, у свету излазећег сунца.
Будно је, и отворено према целокупном бивству, и прихвата га. Постоји оно што постоји. Ништа му не треба додавати, нити му одузимати. Увек је целина.
Каснер пише да је дете потпуна и права личност. Зато и зна све да прихвати, јер је оно само целина. Потпуно и истинско својство личности почива на свести из златног доба.
Није корумпирана, нигде није трула, ништа јој не недостаје, своју оштрицу није изгубила, њена светлост, мирис, аура су неповређени. Јер је дете личност, сваки његов однос јасан је и једини, према родитељима, пријатељима, анђелима, лутки и ципелама."