лична професионална филозофија

„Најважнији допринос који образовање може пружити развоју детета јесте помоћи му и усмерити га према подручју на ком му његова надареност највише одговара,где ће бити задовољан и стручан“ (Д. Големан „Емоционална интелигенција“)

Радим с чврстим уверењем је да је свако дете способно да учи у складу са својим могућностима. Настава мора бити усмерена на ученика, да му чини задовољство и да је доживи као игру којим стиче знања. Потребно је пробудити код ученика свест да је сврха учења да оно што учи може и мора да примени. Најлакше се учи кад се ученик ослони на своје искуство и претходно знање а учитељ на интересовања и потребе деце. У првом циклусу образовања, поред остварености стандарда постигнућа, најважније је децу научити како да уче и развити свест о значају образовања. Веома је важно децу подучити да користе разне изворе знања да би могли да се самообразују и стичу знања класификовањем и сналажењм у мору информација које су им доступне. Улога учитеља је да оспособи дете да учи, размишља, ствара, да открије своје могућности и таленте, да их покаже другима и да их развија.

Покушавам да створим одељенску климу која ће бити подстицајна за сваког ученика. Ауторитативни стил руковођења одељењем је доминантан у мом раду. Циљ ми је да подучим ученике да доносе одговорне одлуке. Уче из властитог искуства. Објашњавам потребу за постављањем правила и омогућавам ученицима иницијативу и доношење сопствених одлука.

Трудим се да време проведено на настави ученицима буде испуњено активностима које их радују и испуњавају жељом да радо у њима учествују. Подстичем рад у пару и групи као облике рада који дају веома високе резултате. Неопходно је припремити ученике за рад у тиму, да науче да је веома важна сарадња, одговорност за свој део задатка да би пар или група били успешни. Сваки ученик има прилику да се опроба и као члан и као вођа јер их и једна и друга улога чекају касније у животу.

Методе подучавања зависе од садржаја који треба деца да усвоје, али покушавам да наставу обојим часовима у којима ученици долазе до сазнања открићем, истраживањем, проучавањем, дискусијом. Најтрајније знање је оно до ког дођемо сами или неприметно вођени.

Покушавам да створим одељенску климу такву да ученици немају страх од оцене, већ да уче јер то желе а оцена је само бројчани приказ тренутног степена усвојености знања и да је променљива. Покушавам да их оспособим да самостално процене и своја и туђа постигнућа.

Ученици имају моју подршку да се искажу у литерарним, ликовним, музичким, спортским и другим вештинама. Драмски метод је веома присутан на мојим часовима јер омогућава ученицима да се вишеструко изразе и да усвоје знања.

Веома ми је важно да је учионица у којој боравимо опремљена одељенском библиотеком, кутком за друштвене игре и играчкама, кутком за ђачки компјутер, мини луткарском сценом да би ученици имали прилику и да за време одмора квалитетно проводе време.

Родитељи су вема важан чинилац у мом раду. Они су неопходан члан наше одељенске заједнице. Активно присуствују часовима, радионицама, одељенским приредбама и пројектима. Они су ти који нам дају ветар у леђа.

Мојим ученицима испричам причу на почетку првог разреда :

Замислите да се спремамо да се попнеме на планину. Неки од нас су у подножју, неки су мало више, неки још више. Креће успон. Након неког времена погледамо колико је ко прешао пута. Видећемо да је најуспешнији не онај ко се највише попео него онај ко је највише пута прешао, ко није правио паузе, него се упорно и свскодневно пењао.Видећемо да неки од нас ће ићи брже, неки спорије али је важно да се пењемо. Свако својим темпом. Забринућемо се за оне који стоје и не покушавају да се успну.

Ученици веома лако прихвате инклузију и спремни су да стварају инклузивно друштво.

Сваки дан са децом доноси сазнање више и непроценљиво је богаство.

Неки од цитата који могу употпунити моја размишљања о учитељском позиву :

"Ако учитељ стално користи исте стратегије, а ученик је стално неуспешан, ко од њих двојице заправо споро учи?'' Ерик Јенсен.

"Добро искуство с добрим учитељем је кључ доброг учења било чега."(W. Glasser)

"Важна је сврха образовања да у свим ученицима развије љубав према учењу, а не да ју убије"(W. Glasser)

"Најбољи учитељи уједно су и најтежи учитељи,они од ученика захтевају размишљање."(W. Glasser)

"Деца коју уверавамо да су лоша, верујући да је заиста тако, заиста се тако морају и понашати, а ми се онда чудимо зашто су таква према нама." (P. Hauck')

"Већ према индетификацији с учитељем, или дистанцирањем од њега, разред се дели према постизању успеха" (Parsons)

"Не предаје учитељ оно што жели, ... учитељ предаје оно што јесте."