Село Велика Јасикова

mada nisu baš tačni podaci 

Trenutno u selu ima oko 298 domacinstva i nesto preko 1400 stanovnika oko 998 birača.Selo se nalazi na ušću Salaške u Glogovačku reku,koje zajedničkim tokom na oko 7 km.od sela se ulivaju u Timok.Vode ovih reka su dosta zagadjene otpadnim vodama sa obliznjih farmi Poljoprivrednog dobra,a i sami meštani dosta utiču na zagadjenje tih vodotokova bacanjem raznih otpada.Postoje i mnogobrojni potoci koji nastaju od mnogih  izvora i na svu sreću oni nisu zagadjeni.Preko pomenutih reka meštani su izgradili 5 betonska mosta koje koriste kako za prelaz vozilima tako i pešice,a postoje i nekoliko drvenih mostica (brvna) koji se koriste za prelaz pešice i za skraćenje puta.Reljef je pretezno brdski,mada ima i ravnica koje meštani koriste za ratarsku proizvodnju,dok su brda obrasla većinom hrastovom i cerovom šumom,a ima i mnogo livada i proplanaka koji ljudi koriste za ispasu stoke.U ataru sela postoji i kanjon koji su iskopale reke svojim dogogodišnjim tokom i koji se proteže od sela do ušća reke u Timok.U ataru sela preovladava tip zemljista smonica,a u malom delu ima i crvenice.Klima je umereno kontinentalna,leta su dosta topla,a zime dosta hladne.Temperatura leti raste i do 35°C,a zimi zna da se spusti i do –25°C.Preko zime mahom duva istočni vetar(Košava),koji donosi hladno i loše vreme,a preko leta mahom duva zapadni vetar(Gornjak)koji donosi lepše vreme i povećanje temperature.U ataru sela Velike Jasikove od biljnog sveta ima šuma većinom hrasta i cera,mada u manjem broju ima i bukve,bagrema,lipe,jasena,vrbe,topole itd,koje sve pripadaju listopadnoj vrsti drveća,dok zimzelene vrste ima vrlo malo i to sve sto je čovek posadio.Na livadama ima svih vrsta prirodnih trava i raznog bilja,a ima i mnogo gajenih kultura:kukuruz,psenica,ovas,jecam,suncokret,detelina,veštačkih trava,krompira,paradajza,kupusa i td.Od životinjskog sveta ima svih vrsta domacih zivotinja:goveda,svinja,ovaca,kokošaka,ćuraka itd,a od divljih zivotinja ima zečeva,lisica,srna,jelena i divljih svinja,a od ptica:vrana,roda,kukavica,vrabaca,slavuja,fazana i mnogih drugih.Selo Velika Jasikova ima svoju poštu koja koristi meštanima,6 prodavnica mešovite robe u kojima se meštani snabdevaju osnovnim potrebštinama,advetističku crkvu,zemljoradnicku zadrugu koja je na usluzi vrednim poljoprivrednim proizvodjačima,seosku ambulantu u koju redovno dolazi i lekar,dom kulture,karate sekciju,fudbalski klub koji se takmiči u Medjuopstinskoj ligi,kao i druge ustanove koje su potrebne za zivot i rad sela.U selu radi i istureno odeljenje Osnovne škole „Jovan Jovanovic-Zmaj“iz Salaša koje pohadja 36 učenika od prvog do četvrtog razreda,a oko 50 učenika od petog do osmog razreda koji svakodnevno putuju autobusom do matične skole u Salasu.Selo poseduje i crkvu koja je posvecena Svetoj Prepodobnoj Paraskevi koja je sa predhodne lokacije u mestu zvanom Seliste,1817 prebačena na sadašnju lokaciju,a 1868 je renovirana,koliko je nama poznato crkvu su renovirali više puta kao i 1957 renovirao Vlastimir Predić sa meštanima, a negde 1998 napravljen je novi zvonik koji su jedva platili građevinu te gradnje pa su morali da plate sa novcem, sečom bagremove šume kojim su novcem platili gradnju,naša seoska crkva je od slabog materijala i u planu sela je da se ista izgradi od tvrdog. 2012 god. Opet  je renovirana kojim najviše svojim radom Morarević Đorđe sadašnji presednik crkvenog odbora,Veličković Dragi,Jovanović Živorad,Cvetić Danijel,Dikić Dragiša,Paunović Jovan,Markov Dragiša,Paskulović Miroslav i Brdić Božidar a donacije u materijalu Dragan Vasiljević (Hajduk)Dragan Dimitrijević (Štranger)i crkva donekle je dovedena u malo boljem stanju da možemo da se okupljamo na verske obrede.Mestani Velike Jasikove se pretezno bave poljoprivredom i to ratarstvom i stocarstvom,gde u proizvodnji postizu impozantne rezultate,a ima i rekorda u ratarskoj i stocarskoj proizvodnji.U poslednje vreme mestani su počeli da se bave i pčelarstom i voćarskom proizvodnjom,naročito proizvodnjom jabuke i šljive,i manjem delu i višnje,ali to su jos početci i tek se ocekuju vrhunski rezultati. 

Dana 14,01,2014..   Autor teksta i vlasnik sajta .Djordje Morarević

ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВЕЛИКА ЈАСИКОВА

(1/1)

Volcae:

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 148-150             4. Велика Јасикова.2) - Село је северно од Копривнице и Чокоњара, на површи коју су изделиле Јасиковачка Река са саставницама Салашком и ГлоговичкомРеком, као и њиховим притокама Медведовцем, Красничким Потоком и другим потоцима. Речне долине имају благе стране. Већина је кућа у углу саставница Јасиковачке Реке, а остале су на десној страни Глоговичке Реке и на левој страни Салашке Реке. Због мало воде у рекама куће на долинском тлу нису плављене. - У селу се пије вода са четири "чешмје" и из многих бунара, а стока се поји на рекама.

               Велика Јасикова има велики хатар, који се простире од пута Заечар-Неготин до Тимока на истоку, а на северу до пута Салаш-Брусник. Највише има зиратне земље, а шуме и утрине је мало поред Тимока. Земљишни су називи: Медведовац, Велико Поље (Къмпол Маре), Блато, Излаз, Дивородин, Сељиште, Стари Виногради (Вија Парасиц), Вучја Рупа (Крову Вучакули), Тудорча, Обршје, Мрвила, Грош, Бурилија, Шуту, Ајдучки Поток, Бостањ, Облеџ, Гаван, Цуцур, Тимок,

____________________

               2) Испитивана 1912 и 1914 године.

- 148 -

Оровац, Красна, Цигански Крај, Присоје ("Фаца"), Градишће и Манастир.

               Село је збијеног типа и куће су размакнуте по 10-30 м. Подељено је у крајеве: Арнаутски Крај (Котуј Арнаутулуј), Змајац, Вртоп, Средина Села (Мижлок) и Горњи Крај ("Ђал"). У крајевима има по више родова, али су им куће већином измешане. За време испитивања у селу је било 48 родова са 297 кућа. Гробље је на брду југоисточно од села.

               У Великој Јасикови има разних остатака из прошлости. На левој страни Красничког Потока је место Градишће, на коме има мало остатака од зидина. Прича се да су из времена "Лаћина". Између села и Красничког Потока, на десној страни Јасиковачке Реке, има место Манастир, на коме се познаје темељ од неке цркве. Прича се да је ту био манастир. У Селишту је раније било село, и тамо је, по предању, била и црква, али од ње нема остатака. У близини је Старо Гробље (Морминц Батрњ) у коме се, веле, укопавало средином прошлог века. Прича се да је село још раније било у Великој Долини (Ваља Маре), која је на левој страни Јасиковачке Реке, испод Чукаре (Илијева Брда), на које се било преместило са места Бунара, а да је пре тога било у Гавану. Незнано Гробље (Морминц Парасиц) је у Гавану, и од њега има великог надгробног камења, али се о њему не казује ништа.

               Најстарији је помен о селу на поменутој Лангеровеј карти, на којој је на месту данашњег села забележено насеље Jasikovac. Год. 1734-1735 помиње се неки свештеник "синъ Стоюна капитана 8 Краини, кои седи 8 мест8 Яасикови."1) Овим је утврђено да је место данашње Велике Јасикове и суседне Мале Јасикове постојало једно насеље и да је његова подела на ова два села извршена нешто доцније, јер су 1784 год. постојала села Gornia Jassikova i Dolnia Jassikova,2) а 1807 године се помињу "Исиковачки кнез Калин" и "Асикова мала Димитрије кнез";3) а 1811 год. у списку крајинских села Јасикова је забележена два пута.4) Год. 1846 Велика Јасикова је имала 184, 1866 год. 266, а 1924 год. 323 куће (в. и у VI одељку Општег дела).

               Неколико селишта показују да је Јасикова старије насеље; али се прича да је пре двеста година била пуста и да су је обновили неки родови који су дошли из "Арнаутлука."

____________________

               1) Дим. Руварац: Митрополија београдска око 1735 г. (Споменик С. К. А. XLII, 104 и 118).

               2) Споменик LXXIV, 122.

               3) М. Петровић: Финансије, I, 86 и 87.

               4) М. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894.

- 149 -

Ти су родови: Јелкулешти (15к.), Србоњи (6 к.), Матејешти (2 к.) и Вароњи (Вељићи 2 к.). Сви славе Св. Николу. Прадед Јелкулешта био је "тобџија Хајдук-Вељков." Стари су род и Флокани (6 к., Св. Никола) чији је предак дошао од Јужне Мораве. - Доцније су дошли из "Арнаутлука": Петрикићи (2 к.), Манзале (6 к.), Петкулешти (5 к.), Никочешти (3 к.), Маркулешти (9 к.), Младенешти (2 к.), Николичешти (6 к.), Гозобе (6 к.), Поповићи (12 к.) и Илекањи (6 к.). Сви славе Св. Николу. - Цветкоњи (8 к., Петковица).

               У ово су време дошли из "Влашке": Шћопуловићи и Кисероњи, који су један род (8 к., Митровдан), Величкани (8 к., Петковица), Ђокани, Дикићи (6 к., Петковица), Богдановићи (4 к., Митровдан), Морари (Воденичари, 6 к., Петковица), Паскулешти (8 к., Св. Никола), Мијешти (10 к., Петковица), Митани (4 к., Св. Никола), Визулани (9 к., Петковица), Радулчешти (3 к., Св. Арханђео), Обеђени, Чукићи (8 к., Петковица), Његоицићи (8 к., Св. Никола), Бурићешти (8 к., Петковица) и Динуловићи са Костадиновићима, који су један род (8 к., Петковица).

               Прачукундед Мармакоња (1 к., Св. Никола) је дошао од Тетова. - Петковића (16 к., Св. Врачи) чукундед Милутин је дошао из Леновца, пореклом "од Косова". - Балћани (6 к., Св. Никола) су од Тетова. - Неткулешти (Цветићи, 5 к., Св. Никола) су од Куманова.

               Родови досељени у 19. веку. Из "Влашке" су дошли: Јонели (Јоновићи, 2 к., Петковица), Илијешти (12 к., Св. Никола), Оприћи (1 к., Петковица), Шобићи (3 к., Св. Никола), Брукани (5 к., Петковица), Братуљевићи (Пашоњи, 12 к., Св. Никола) и Фустикани (3 к., Петковица) - Василоњи (6 к., Петковица) су из Мале Јасикове, а пореклом су из "Влашке". - Морари (Воденичари, 6 к., Св. Никола) су од "Унгурјана" у Дубочану. - Васиљевићи (5 к., Петковица): деду њихова као дете довели су из Првова код Пожаревца. - Новачика (Куцани, 12 к., Петковица) су "Унгурјани" из Дубочана. - Ђуркоњи (2 к., Св. Тодор) су из Кленовца, а Маринкешти (3 к., Св. Арханђео) су из Мале Јасикове.

               Сеоска је заветина Спасовдан, а црква слави Св. Параскеву.

Све то прикупљао власник и аутор сајта Ђоле Мораревић

Dobio sam materijal o davnim vremenima o Hajduku iz Velike Jasikove materijal nam prosledio Jovan Avramović iz Velike Jasikove biće ubačen na sajjtu čim stignem