Nova imersivna iskustva

Dragorad Milovanović  23.07.2023.

Sveprisutno pametno povezivanje

Od nastanka, komunikaciona tehnologija je simbol modernizacije ljudskog društva, a evolucija komunikacija je pratila napredak civilizacije. Prva generacija 1G analognih mobilnih telekomunikacionih sistema od 1950ih do 1980ih omogućila je govornu komunikaciju u pokretu. Druga generacija 2G sistema uvela je roming i usloge prenosa podataka u formatu tekstualnih poruka, a nastala je u trećoj industrijskoj revoluciji (digitalna revolucija). Zatim, naredne dve decenije bili smo svedoci mobilnog Interneta i multimedijalnih usluga koje donosi treća 3G i četvrta generacija 4G koja je revolucionisala način na koji ljudi komuniciraju i izmenila je svet. Danas, peta generacija 5G mobilnih komunikacionih sistema preoblikuje naš rad i život u četvrtoj industrijskoj revoluciji Industrija 4.0, pametnom povezivanju i automatizaciji.Vreme u kome živimo je uzbudljiva tačka preokreta za 5G i način na koji se telekomunikacione mreže grade i upotrebljavaju. Početni problemi i izazovi su rešeni i 5G se uspešno implementira širom sveta, postavljajući osnovu za eksperimentisanje, nove ideje i inovacije. 5G je sada dominantna tehnologija koja doživljava globalni uspeh. Ova nova generacija stigla je u turbulentno vreme u globalnom okruženju. Telekomunikacijski operateri ubrzano primenjuju 5G kao neophodno povećanje kapaciteta za svoje mobilne mreže i koriste novu tehnologiju kako bi održali svoju profitabilnost. Doživljavamo samo prvi talas 5G usluga, samo površinu onoga što je dostupno sa 5G.Nijedna prethodna generacija mobilnih komunikacija konceptualizovanih i standardizovanih nakon 2000. godine nije izazvala toliko nadanja i strahova kao 5G bežične mobilne mreže. Na sreću, strahovi su bili neosnovani, a nade se ostvaruju sa velikim uticajem na sve sektore i društvo u celini. Verovatno jedna od najznačajnijih inovacija koje donosi 5G je platformski pristup povezivanju, odnosno jedinstven standard koji se može prilagoditi heterogenim zahtevima u veoma različitim slučajevima upotrebe. Osnovna faza 5G razvoja je tehnički standardizovana (3GPP R15, R16, R17) i komercijalno dostupna od 2020-2022. godine i obuhvata tri osnovna servisa: poboljšani pristup mobilnom Internetu eMBB, ultra-pouzdane konekcije sa niskom latencijom uRLLC i podrška povezivanju velikog broja IoT uređaja mMTC. Transformaciona faza 5G-Advanced (3GPP R18, R19, R20) razvoja obuhvata period 2024-2026. kada se očekuju komercijalni novi XR multimedijalni servisi, privatne i satelitske mreže, i podrška AI/ML tehnologiji. 5G mreže se intenzivno implementiraju širom sveta, a istovremeno smo uočili značajan zamah istraživanja u akademskoj zajednici i industriji ka sledećoj generaciji bežičnih sistema. 5G paradigma se poboljšava i proširuje. 6G se zasniva na raznovrsnim i naprednim zahtevima. Razvijaju se detaljni koncepti sveprisutnog povezivanja i novih imersivnih iskustava, pojavljuju se konture 6G sistema i otkrivaju značajnu ulogu metoda mašinskog učenja (ML) i veštačke inteligencije (AI) u mrežnoj arhitekturi. Do 2024. godine definisaće se zahtevi i intenzivirati istraživanja do 2026. da bi nakon toga startovao proces tehničke standardizacije (3GPP R21, R22), pilot-projekti i testiranja ka prvim komercijalnim 6G mrežama 2028-2030. godine.6G je više od još jedne bežične mreže! A izazov 6G je dalji razvoj i integracija bežičnih komunikacija, senzorske tehnologije i računarstva u oblaku u besprekornu celinu. Informacione i komunikacione tehnologije se integrišu, obrada velikih količina podataka se odvija u distribuiranim sistemima u mreži, a ne nužno u uređaju krajnjeg korisnika, što predstavlja izazovni zahtev za brzinu prenosa podataka i kašnjenje. Računarska snaga se prenosi u oblak ili na ivicu mreže odvojeno od uređaja (i na taj način omogućava terminale povoljne cene). Nove i fascinantne aplikacije i slučajevi upotrebe, zahtevaju da je 6G mreža mnogo efikasnija u svim oblastima od današnjih 5G novih radio-mreža za pristup. Sledeće tehnološke komponente su suštinski deo ostvarenja ovog cilja: THz komunikacije, integrisane komunikacije i sensing, veštačka inteligencija i mašinsko učenje, rekonfigurabilne inteligentne površine, fotonika i komunikacije vidljivim svetlom. Pored ovih revolucionarnih koncepata, neke evolucione tehnološke komponente se takođe razmatraju. 6G će nastaviti na putu započetom sa 5G ka optimizovanoj topologiji mreže zasnovanoj na uslugama i jedinstvenoj 3D arhitekturi, omogućavajući čvrstu integraciju različitih varijanti i na kraju postajući mreža svih mreža. 6G će koristiti nove pristupe vođene aplikacijama koji utiču na mrežnu arhitekturu, topologiju mreže i distribuirano računarstvo. Neophodno je proširiti pokrivenost mreže trodimenzionalno i uključiti vertikalni pravac pored horizontalne implementacije. Sveprisutne komunikacije mogle bi da se realizuju neterestrijalnim mrežama (NTN), koje bi koristile dronove i satelitske konstelacije niske zemljine orbite (LEO) koje deluju kao mobilne bazne stanice i vode ka jedinstvenoj mrežnoj arhitekturi.

Tehnološki trendovi i scenario upotrebe

Razvoj 5G mobilnih sistema je odgovor na očekivanu potražnju korisnika za povećanjem kapaciteta, kao i na zahteve za produktivnošću iz industrijskih sektora. Tehnički uspeh se oslanja na isporuku šireg opsega brzina prenosa podataka mnogo širem skupu uređaja i korisnika. 6G tehnologija usvaja mnogo holističniji pristup, uključujući svu zajednicu da profiliše zahteve. Identifikuju se trendovi, zahtevi i izazovi sa kojima se društvo suočava do 2030. godine i na taj način izbegava definisanje 6G sistema samo na osnovu komercijalnih kriterijuma na globalnom tržištu. Novi ekosistem se zasniva na efikasnim rešenjima povezivanje kratkog dometa izvan tradicionalnih mrežnih operatera. Primenom veštačke inteligencije i mašinskog učenja, korisnici dobijaju podršku da povežu fizički i digitalni svet u realnom vremenu i da shvate, preuzmu i pristupe velikoj količini informacija. 6G AI omogućava inteligentne usluge svakoj osobi u svakom trenutku, na svakom mestu.Industrija i akademska zajednica su opredelili ogromna sredstva i resurse 6G istraživanjima. Krajnji cilj je poboljšanje performansi i efikasnosti mreže. U sadašnjem periodu, rezultati su objavljeni u velikom broju publikacija, uvodnim predavanjima i panel diskusijama na konferencijama, radionicama, seminarima, i radne grupe organizacija za standardizaciju su značajne. Na makro nivou, pokretačke snage ka scenarijima upotrebe do 2030. zasnovani su na tržišnim trendovima i predviđanjima, mrežnim zahtevima i analizi društvenih i ekonomskih razlika na osnovu upotrebe 5G tehnologije. Na mikro nivou, servisni izazovi, izbor tipičnih slučajeva upotrebe, modeli usluga i korisnici definišu skup ključnih sistemskih mogućnosti povezanih sa reprezentativnim scenarijima upotrebe.Očekujemo da se scenario upotrebe 6G proširi izvan komunikacija i obuhvati značajna poboljšanja, kao i nove inovacije i paradigme, kao što su skaliranje, inteligentna interakcija, imersivna medijska iskustva i multisenzorna komunikacija. Predviđeno je šest scenarija upotrebe. Prva tri predstavljaju poboljšanja 5G osnovnih servisa (eMBB, uRLLC, mMTC), dok naredna tri proširuju 6G u nove domene globalnog širokopojasnog pristupa, prostorno-vremenskih usluga i računarske inteligencije.
  • Imersivni multimedijalni i multisenzorni scenario upotrebe proširuje eMBB i pokriva nove intenzivne interakcije čovek-mašina. Tipične primene su imersivne XR i holografske komunikacije, daljinska multisenzorna teleprisutnost, taktilna povratna informacija i upravljanje industrijskim robotima. Samostalna podrška govornih usluga je sastavni deo imerzivne komunikacije. Novi komunikacioni uređaji, kao što su pametne naočare (headset), postepeno menjaju tradicionalne eMBB načine pristupa informacijama i interakciji. Sa veoma velikom gustinom uzorkovanja podataka iz okruženja, pouzdano računarstvo na mreži koristi se za složene obrade i renderovanja ili za daljinski pristup scenama u realnom vremenu. Scenario zahteva izuzetno visoke brzine prenosa podataka, kao i malo kašnjenje i veći kapacitet sistema. Pokriva sve vrste implementacije, od gustog gradskog centra do ruralnih područja.
  • Scenario kritične upotrebe se primenjuje na slučajeve korišćenja sa veoma strogim zahtevima za pouzdanost i dostupnost prenosa, kao što je ekstremni uRLLC (vremenski osetljiv, pouzdan). Takođe je primenljiv na pouzdano računanje, precizno pozicioniranje ili karakterizaciju povezanih ili nepovezanih objekata, distribuciju podataka i druge funkcionalnosti mrežne platforme. Brzina prenosa podataka, kašnjenje, osetljivost na varijacije kašnjenja, ograničenja snage, gustina veze uređaja, takođe su zahtevi koji variraju u zavisnosti od slučaja upotrebe koji se razmatra. Ograničenja ili minimalno predvidljivost varijacije performansi 6G sistema za pojedinačne aplikacije je od vitalnog značaja za ovaj scenario upotrebe. Tipični slučajevi obuhvataju pametnu industriju (SmartFactory), kao i nove aplikacije automatizacije i upravljanja, teleoperacije, interakcija i saradnja, digitalno predstavljanje, kolaborativna robotika, rojevi dronova, različite interakcije ljudi-mašina u realnom vremenu, autonomna vožnja u inteligentnim transportnim sistemima, pametna energija, pametno domaćinstvo, personalizovani digitalni pacijent za preciznu medicinu, udaljena hirurgija, senzori koji se distribuiraju u telu pacijenta i komunikacionim mrežama. Ovaj skup slučajeva upotrebe karakteriše situacije u kojima neuspeh komunikacione usluge može da izazove katastrofalne ili opasne po život posledice za (bezbednosne) kritične usluge.
  • Scenario korišćenja sveprisutnog Interneta povezanih objekata (IoT) obuhvata veliki broj senzora, gde je i geografska distribucija velike površine, na primer u proizvodnji, pametnim gradovima/digitalnim blizancima, transportu, praćenju materijala i robe, ili praćenju životne sredine. Sve ovo postavlja visoke zahteve za pokrivanje 6G sistemima. Takođe, različiti tipovi uređaja (senzori ili aktuatori) postavljaju značajno različite zahteve, gde pojedini sakupljaju energiju iz okruženja i zavise od niskoenergetskih protokola komunikacije, dok drugi zahtevaju veće brzine prenosa podataka. U udaljenim područjima neophodno je podržati uređaje koji zaista ne zahtevaju održavanje. Ključne mogućnosti za sveprisutni scenario upotrebe IoT su pokrivenost i podrška za širok spektar uređaja (raznolikost uređaja).
Očekuje se da 6G sistemi prošire i podrže različite scenarije upotrebe i aplikacije koje predstavljaju evoluciju 5G. Štaviše, širok spektar mogućnosti je usko povezan sa odabranim scenarijima i aplikacijama upotrebe. Mogućnosti sistema neophodnih za podršku scenarija upotrebe mogu se posmatrati kao proširenje 5G. Postojaće klasične mogućnosti koje su upotrebljene za definisanje 5G, ali pored toga nove za podršku poboljšanih i proširenih scenarija upotrebe.Pojedini aspekti širokog spektra mogućnosti su različito relevantni i primenljivi u referentnim scenarijima upotrebe. Osnovni principi dizajna obuhvataju efikasnost, fleksibilnost, poverenje, inteligenciju u fazi dizajna i automatizaciju.Svaki scenario upotrebe je pojedinačno povezan sa skupom ključnih sistemskih mogućnosti (KPI).Ukupne mogućnosti 6G sistema obuhvataju kvantitativne i funkcionalne indikatore. U okviru svake od kategorija definisana je jedna ili više osnovnih mogućnosti, koje definišu zahteve: performanse, lokalizacija i sensing, povezanost, usluge i terminal/uređaj.Očekujemo značajno povećanje prenosa podataka i broja povezanih objekata. Broj uređaja u servisnoj zoni raste na stotine uređaja po kubnom metru zapremine, što nameće stroge zahteve za prostornu spektralnu efikasnost i neophodne frekvencijske opsege za bežično povezivanje. Bezbednost, privatnost i pouzdanost su značajni indikatori performansi. 6G je hiper-bezbedna za zahtevnim industrijskim i krajnjim korisnicima, i u isto vreme ispunjava zahteve niske cene i složenosti za IoT aplikacije.Poboljšane mogućnosti 6G sistema podržavaju nove slučajeve upotrebe, uključujući aplikacije koje zahtevaju komunikaciju sa veoma velikim protocima podataka, veliki broj povezanih uređaja i aplikacije sa izuzetno malim kašnjenjem i visoke pouzdanosti.Neophodna su značajna poboljšanja kvaliteta korisničkog iskustva i vršni protoci prenosa podataka, energetske i spektralne efikasnosti, kašnjenja komunikacija u radio-pristupnoj mreži, gustine veza i pouzdanost. Očekuje se da 6G sistemi koriste postojeće 5G mogućnosti kad god je to moguće, uz poboljšane zahteve i ključne indikatore performansi. Nove mogućnosti se uvode po potrebi kada postojeće nisu dovoljne da podrže scenarije upotrebe. Neophodno je da sveukupne mogućnosti obezbede fleksibilnost dizajna i optimizaciju sistema. Realizacija tehničkih mogućnosti podrazumeva značajne izazove koje treba prevazići.

Tehnički zahtevi (6G TPR/KPI)

6G se zasniva na definisanju raznovrsnih i naprednih zahteva. Tehnološki zahtevi za implementaciju zavise od unapređenja postojećih tehnologija, kao i od novih tehnologija koje nisu uzete u obzir tokom prethodnog razvoja 5G.5G sistemi su neizbežno zasnovani na kompromisima energije, cene, složenosti hardvera, protočnosti, kašnjenju i pouzdanosti sa kraja-na-kraj. Na primer, zahtevi mobilnog širokopojasnog pristupa i ultrapouzdane komunikacije niske latencije se postižu različitim konfiguracijama 5G mreža. Naprotiv, razvoj 6G omogućava zajedničko ispunjavanje strogih mrežnih zahteva (izuzetno visoka pouzdanost, kapacitet, efikasnost i mala latencija) u holističkom pristupu.Očekuje se da 6G omogući imersivnost komunikacija i premosti fizički i virtuelni svet. Integrisanje proširene stvarnosti, holografiji i haptike, imersivne komunikacije unose revoluciju na način kako ljudi rade, zabavljaju se i komuniciraju omogućavajući životne interakcije. Međutim, zahtev za podacima je bez presedana, brzina prenosa i strogi tehnički zahtevi kašnjenja i pouzdanosti predstavljaju značajne izazove za 6G mreže.6G platforma podržava nove imersivne aplikacije i tehnološke trendove.• Virtuelna stvarnost VR je novo računarski generisano 3D okruženje u kojem korisnici istražuju i komuniciraju virtuelno, koristeći specijalizovanu opremu. VR se upotrebljava za simulaciju realističnog ili veštačkog okruženja u punoj panorami od 360° i stoga pruža veliku fleksibilnost kreatorima sadržaja i omogućava korisnicima da se uključe u nova interaktivna iskustva. Postoji niz uređaja i senzora dizajniranih da u potpunosti urone korisnike u virtuelno okruženje.• Proširena stvarnost AR i mešovita stvarnost MR dodaju nove slojeve računarski generisanog virtuelnog sadržaja na stvarno okruženje kako bi se stvorila proširena verzija stvarnosti. Virtuelni sadržaj se sastoji od slika ili video zapisa i može se proširiti na više senzornih modaliteta (vizuelni, slušni, haptički). Jedna od osnovnih AR prednosti je neizmenjena percepcija korisnika o stvarnom okruženju, kao i integracija imerzivnih senzornih stimulusa koji se percipiraju kao stvarni deo okruženja.Brojni su potencijalni primeri upotrebe imersivne komunikacije, koja se odnose i na komercijalne i na poslovne scenarije i u rasponu od računarskih igara do industrijske kontrole (gaming, e-learning, teleconference, tele-operation, e-heath, e-commerce, smart home/city, manufacturing, tourism and travel, metaverse).Metaverzum omogućava potpuno imersivne i samoodržive virtuelne prostore koji spajaju fizički i digitalni svet. U metaverzumu, korisnici koriste avatare kao digitalne reprezentacije u simuliranim ili imaginarnim okruženjima. Pomoću XR uređaja korisnici mogu da komuniciraju sa digitalnim avatarima, drugim digitalnim objektima i virtuelnim okruženjima. Metaverzum zahteva sinhronizaciju fizičkog i digitalnog sveta kroz dva osnovna toka informacija. Jedan od njih je iz fizičkog sveta u digitalne svetove, u kojima senzori i aktuatori prate aktivnosti korisnika tako da se ponašanja korisnika u fizičkom svetu reflektuju preko njihovih avatara u digitalni svet. Drugi je od digitalnih svetova do fizičkog svet, uključujući interakcije između avatara, drugih digitalnih objekte i metaverzum usluga u virtuelnim okruženjima. Kao rezultat naprednih mrežnih tehnologija, očekuje se da metaverzum omogući sadržaj usredsređen na imersivna društvena iskustva.Slučajevi upotrebe imersivnih komunikacija i njihov potencijalni značaj u 6G su intuitivni. Razumevanje komunikacije izvan slučajeva upotrebe, međutim, zahteva odgovore na pitanje šta predstavljaju imerzivne komunikacije? Od istraživanja u ranoj fazi, ne postoji opšta usaglašena definicija. Posmatrajmo imersivnu komunikaciju kao paradigmu zajedno sa pratećim tehnologijama koje omogućavaju korisnicima realistična iskustva u fizičkom svetu, virtuelnom svetu, ili oboje, sa interakcijom 3D audiovizuelnih, haptičkih i holografskih informacija.Holografska komunikacija zavisi od tehnologije koja je značajno napredovala u protekloj deceniji. Postoje različite faze u razvoju. Optička holografija generiše holograme snimanjem i ponovnim kreiranjem svetlosnog talasnog fronta, a odgovarajući hologrami su snimljeni obrasci interferencije. Kada se interferentni obrazac osvetli referentnim talasom, 3D svetlosno polje se može ponovo kreirati upotrebom difrakcije. Prvobitna ideja holograma je razvijena 1940ih, a pravi iskorak napravljen je 1960ih zahvaljujući razvoju lasera. Kasnije, sa napretkom elektronskih uređaja, pojavila se digitalna holografija, koja koristi senzore slike za snimanje obrazaca interferencije. Digitalna holografija snima optički, dok se 3D slika reprodukuje numeričkim proračunom difrakcije svetlosnih talasa upotrebom metoda kao što je Furijeova transformacija. Najnoviji razvoj holografije je računarski generisana holografija, u kojoj se i obrazac interferencije i 3D slika na ekranu generišu digitalno pomoću računara. Da bi se prikazao objekat ne mora biti fizički prisutan, što predstavlja veliku fleksibilnost po cenu visoke složenosti računara. Uprkos napretku poslednjih godina, generisanje dinamičkih 3D holograma u realnom vremenu predstavlja izazov. Kao rezultat toga, pojavljuju se alternativni pristupi prikazivanju 3D slika. Volumetrijski prikaz, krovni termin za mnoge različite tehnike, prikazuje 3D slike koje ispunjavaju zapreminu putem generisanja, apsorpcije i rasejanje osvetljenja u ograničenom prostoru, na primer, kocka ili konus. Drugi pristupi imitaciji 3D prikaza obuhvataju upotrebu više projektora i retro-reflektivnog cilindara ljudske veličine. Na primer, može se implementirati kružni niz sa više projektora za cilindrični displej svetlosnog polja za posmatranje percipiranih slika iz različitih uglova gledanja.Holografska komunikacija se odnosi na prenos podataka koji predstavljaju dinamičke 3D slike fizičkih objekata preko 6G mreže i prikazivanje objekata u 3D na prijemniku. Integrisanjem 3D snimanja, obrade, prenosa i renderovanja podataka, očekuje se da će holografska komunikacija omogućiti uzbudljive nove usluge.Uprkos sve većoj količini studija i rešenja za podršku XR, haptičkoj i holografskoj komunikaciji, postoje mnoga otvorena pitanja na koja je neophodno pronaći rešenja. Sinhronizacija multimodalnih komunikacija, modeliranje i poboljšanje korisničkog QoE, i inteligentna mreža upravljanja imersivnim komunikacijama i dalje predstavljaju izazov.Tehnike veštačke inteligencije VI su pokazale izvanredne performanse u identifikaciji korelacija podataka i analizi dinamike sistema. Kao rezultat toga, pojedine aplikacije funkcionišu koristeći tehnike veštačke inteligencije za istraživanje nepoznatih stanja uređaja u imersivnim komunikacijama, kao što su predikcija tačke posmatranja u VR uređajima i predikcija haptičkih podataka. Da bi se podržali povećani zahtevi za uslugama komunikacija, VI funkcije biće primenjene na mrežnim serverima, odnosno serverima u oblaku i ivičnim serverima. Shodno tome, neophodno je da mreža podržava kompletan životni ciklus VI za funkcije, uključujući prikupljanje podataka, prethodnu obradu podataka, trening modela, zaključivanje i evaluaciju modela. Uzimajući funkcije sa VI kao ugrađenu komponentu za podršku imersivne komunikacije, neophodno je predložiti potencijalne buduće pravce istraživanja. Prvo, funkcije koje su podržane sa VI mogu se konfigurisati u skladu sa politikama upravljanja mrežom za podršku imersivne komunikacije. Na primer, u haptičkoj komunikaciji, horizont predviđanja, vremenski okvir za predviđene informacije, taktilne i kinestetičke informacije mogu se prilagoditi mrežnom prenosu i kašnjenju u realnom vremenu, preciznosti predviđanja zasnovanom na veštačkoj inteligenciji i zahtevima za pouzdanost usluge. Drugo, za efikasno upravljanje podacima mogu se razviti algoritmi, u kojima se upravljanje mrežom može postići deljenjem podataka dobijenih od funkcija koje podržavaju veštačku inteligenciju. Na primer, u VR video isporuci, mrežni kontrolori mogu da koriste tačku posmatranja, model predviđanja i alociraju dovoljno komunikacionih resursa korisnicima sa veoma dinamičnom promenom tačke posmatranja. Pored toga, trebalo bi da efikasna rešenja za upravljanje resursima podržavaju obuku VI modela u realnom vremenu, tako da funkcije omogućene VI mogu da se ažuriraju u skladu sa dinamikom ponašanja korisnika, pri čemu treba izdvojiti dovoljno mrežnih resursa za podršku prikupljanju i obradi podataka na ivičnim i klaud serveri. Kada se podržava imersivna komunikaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, neophodno je pozabavite se suštinskim bezbednosnim pitanjima.

Oblasti u fokusu za buduća istraživanja

Planiranje razvoja 6G uzima u obzir rokove vezane za implementaciju, koji zavise od brojnih faktora kao što su trendovi upotrebe, zahtevi korisnika i potražnja, tehničke mogućnosti i razvoj tehnologije, specifikacija standarda i njihovo unapređenje, planiranje upotrebe radio-spektra, regulatorna razmatranja i implementacija sistema. Svi ovi faktori su međusobno povezani. Razvoj i implementacija sistema obuhvataju praktične aspekte postavljanja novih mreža, uzimajući u obzir potrebu da se minimiziraju dodatna ulaganja u infrastrukturu i da se korisnicima omogući dovoljno vremena da usvoje usluge novog sistema.• U srednjoročnom periodu (do 2030. godine) predviđa se tranzicija 5G sistema uz kontinuirano unapređenje mogućnosti inicijalne implementacije, kako to zahteva globalno tržište u zadovoljavanju potreba korisnika i status tehničkog razvoja.• Dugoročni period (od 2030. godine) povezan je sa potencijalnim uvođenjem 6G sistema koji bi mogli biti raspoređeni u pojedinim državama. Istraživanje se podstiče sa fokusom na osnovne oblasti kao što su radio-interfejsi i njihova interoperabilnost, problemi pristupne mreže, pitanja radio-spektra i statističke karakteristike mrežnog saobraćaja.U 6G mrežama, 5G paradigma je poboljšana i proširena. Nova mreža nastoji da maksimizira kvalitet iskustva korisnika QoE kroz inteligentno upravljanje saobraćajem, ivično računarstvo i politike koje postavlja korisnik bilo proaktivno ili po transakciji ili kroz orkestraciju saobraćaja. U novije vreme raste interesovanje za mašinsko učenje ML i veštačku inteligenciju AI za funkcije kao što su samokonfiguracija ili upravljanje složenošću. 6G mreže koriste rastuću računarsku snagu za suočavanje sa većim brzinama prenosa, ali i za postizanje dodatne fleksibilnosti, a što zahteva dodatna istraživanja.Da bismo odgovorili na izazove koje postavlja imersivna komunikacija i promovisali dalja istraživanja, neophodna su različita rešenja tehnologija fizičkog sloja kao što su Teraherc komunikacije, do rešenja na nivou aplikacija kao što je predviđanje ponašanja korisnika, napredak u svakom sloju će doprineti realizaciji imersivnih komunikacija. U međuvremenu, nove paradigme predviđene za 6G, kao što su umrežavanje orijentisano na QoE i komunikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji VI, predstavljaju obećavajuću budućnost istraživanja. Promena paradigme ka imersivnoj komunikaciji je zaista uzbudljivo i inspirativno, posebno kada se posmatra u kontekstu 6G evolucije. Postoje mnoge mogućnosti, a pojaviće se i nove za istraživače i inženjere u oblastima komunikacija, pamentog umrežavanja i računarskih nauka. Nadamo se da će ovaj pregled podstaći interesovanja o srodnim istraživanjima doprinoseći ovoj dugo očekivanoj promeni paradigme i pretvarajući imersivne komunikacije u sledeću stvarnost.

REFERENCE

6G Vision: An ultra-flexible perspective, ITU Journal on Future and evolving technologies, Volume 1, Issue 1, 18 Dec. 2020.Why do we need 6G?, ITU Journal onfuture and evolving technologies, Volume 2, Issue 6, 13 Sept. 2021.ITU-R WP5D Report M.2516, Future technology trends of terrestrial International Mobile  telecommunications systems towards 2030 and beyond, Nov. 2022.ITU-R WP 5D Recommendation ITU-R M.2160 Framework and overall objectives of the future development of IMT for 2030 and beyond , Dec. 2023.D.A. Milovanovic, Z.S. Bojkovic, T.P. Fowdur, Driving 5G Mobile communications with Artificial Intelligence towards 6G, CRC Press 2022.H. Kim, Artificial Intelligence for 6G, Springer 2022.C. de Alwis et al., 6G Frontiers, IEEE Press & Wiley, 2023.W.Jiang, F-L. Luo, 6G Key technologies, IEEE Press & Wiley, 2023.