Додата је страница Матура 2025/26.
Полифонија VS. хомофонија
Полифонија (или контрапункт) и хомофонија у музици представљају два основна и различита стила компоновања вишегласне музике - која има више мелодија које се изводе у исто време.
Настали су у 9. веку са развојем вишегласја у музици.
Полифонија се нарочито развијала током:
- ренесансе у оквиру вокалне музике (вокална полифонија) и
- барока у оквиру инструменталне музике (инструментална полифонија), а
хомофонија током класицизма
и до данас су остале готово једини стилови компоновања, ако изузмемо "додекафонију" и друге технике компоновања које су настале током прве половине 20. века и нису постале опште прихваћене.
Полифони стил комоновања
- све мелодије имају равноправну улогу (мелодијско-ритмичку самосталност)
- музичку тему изводе све мелодије (принцип имитације)
- имитација - понављање музичке теме (или мотива) у свим мелодијама са извесним кашњењем или након изођења у претходној мелодији (канон или фуга)
- испољава се у хоризонталном току сваке мелодије посебно
- у вокалној музици слогови текста се најчешће не изводе у исто време у свим мелодијама (због принципа имитације)
- заступљенији је у духовној музици
Пример:
- нотни запис
- визуелни приказ
Хомофони стил комоновања
- једна мелодија, најчешће највиша, је главни (има мелодијско-ритмичку самосталност), а остале су подређене у виду пратње (образују акорде)
- музичку тему изводи главна мелодија
- нема имитације (барем у оном смислу у којем се користи у полифонији)
- испољава се у вертикалном образовању акордске пратње
- у вокалној музици слогови текста се најчешће изводе у исто време у свим гласовима
- заступљенији је у световној музици
Пример:
- нотни запис
- визуелни приказ