УЧЕНИЦИ ПРЕДСТАВЉАЈУ…

ПРЕПОРУКЕ ЗА ЧИТАЊЕ

Каква женска!

(Приче о женама које су биле прогресивне када то није било модерно)

Ауторке Јелена Митровић и Соња Бајић су покренуле блог ,,Каква женска“ (kakvazenska.com), где су на недељном нивоу причале о женама значајним за нашу историју. Приче су се низале и на крају добиле место у истоименој књизи.

Оне верују у принцип егалитета (једнакости), као један од основних људских вредности, па су се потрудиле да нам представе неке од изузетних жена са наших простора.

Књига се састоји из три дела. Први део носи назив ,,Какве речи, каква дела!“. Посвећен је образованим женама, које су биле и феминисткиње. Међу њима су књижевнице Исидора Секулић, Јелена Димитријевић, Драга Дејановић, Јулка Хлапец Ђорђевић и Милица Јанковић. Обрадиле су и казивања сестара Нинковић, Савке Суботић, Катарине Богдановић (прве жене која је дипломирала филозофију) и Паулине Лебл – Албале, али и Данице Томић, прве жене пилота код нас. Сазнаћете нешто и о Ксенији Атанасијевић, првој жени која је стекла титулу доктора наука и добила титулу универзитетског професора у Краљевини СХС.

Други део је ,,Каква храброст, каква хуманост!“. У овом делу, ауторке се баве добротворкама, партизанкама и лекаркама. Као добротворке, истакле су се Дафина Натошевић и Марија Трандафил (подигла је зграду Матице српске). Драга Љочић је била лекарка, феминисткиња и добротворка, а Јелена Кон хуманитарка и тиме оснивачица хуманитарног дружења ,,Кора хлеба“. Од жена ратница, ауторке на импресиван начин описују живот храбре Милунке Савић, прве жене одликоване француским Орденом ратног крста са златном палмом и две Легије части: Медаља за храброст ,,Милош Обилић“ и Албанска споменица. Уз све ово, Милунка је одгајала четири кћерке, али и још тридесеторо деце без родитељског старања. Помињу се затим Софија Јовановић (такође одликована ратница), али и партизанке Соња Маринковић, Ида Сабо и Спасенија Цана Бабовић.

Трећи део књиге зове се ,,Какав таленат!“. Знамените жене овог дела су: Мина Караџић Вукомановић, Милка Гргурова (глумица и књижевница), Надежда Петровић, Драга Спасић (глумица и оперска певачица), Јелисавета Начић (архитекта), Јованка Бончић – Катеринић, Љубинка Бобић (глумица), Милена Павловић – Барили, Софија Соја Јовановић (редитељка), Мира Траиловић (редитељка), Деса Јовановић – Глишић (карикатуристкиња) и Љубица Марић (композиторка).

Књига обилује занимљивостима из живота ових изузетних жена, али и сјајним илустрацијама. Многе жене су изостављене и верујем да ће се у будућности наћи места у књигама за њих.

Топло препоручујем ову књигу уз све честитке ауторкама.

Миа Кривошија VI₃

Пас и његов дечак, Ева Иботсон

Највише од свега на свету Хал жели пса. „Не долази у обзир!“ – одлучна је његова мама Албина, која неће ни да чује за длаке у кући, изгребан намештај, барице по поду... Ипак, за његов десети рођендан догађа се чудо: допуштено му је да сам изабере пса. Чим је угледао белог теријера са мрљом у оку и браон флеком преко левог увета, Хал је знао да је нашао пријатеља за цео живот. Флеки и дечак постали су нераздвојни. Њихова срећа, међутим, била је кратког века. Халу нису рекли да је „Твој љубимац“ агенција за изнајмљивање паса и да Флекија мора да врати кад прође викенд. Кад га у понедељак, по повратку из школе није затекао кући, Хал одлучује да, по први пут у животу, уради нешто што његови родитељи нису могли ни да замисле. Одлази у потрагу за својим псом. Уз помоћ девојчице Пипе, Хал избавља Флекија из кавеза и одлучује да с њим побегне на други крај земље, у приморско сеоце у којем живе његови бака и дека.

Tрагом џиновског лењивца, Ева Иботсон

Девојчица по имену Маја из eнглеског интерната путује у Амазонску прашуму, бразилску плантажу каучука да би пронашла своје даље рођаке. Упркос разним препрекама упознаје два дечака по имену Фин и Кловис и са њима иде у нове авантуре и спашава их од невоља. Овим путовањем буди свој истраживачки дух, упознаје лепоту природе, културу старих Индијанаца и плови прелепим водама Амазона. Упознаће још много гостопримљивих људи који ће је избављати из невоља.

Никола Маркешевић IV₄

ШТА ИГРАТИ?

Ово је доба када све може да се чини онлајн, па тако и играње игрица.

У доба технологије може да се научи нешто, али и да се забави.

Желимо са вама да поделимо наша искуства и омиљене игрице. Најбоље игрице које вам препоручујемо овом приликом су:

-Minecraft

-Counter-Strike Global Offensive

-Roblox

-League of Legends

-Farming Simulator 16

Minecraft је наша омиљена игрица, због тога што је можемо играти свако од своје куће, удобно смештени у своје гејмерске столице. Игра може да почне. Minecraft је авантуристичка и истраживачка (open world) игрица у којој правиш свој свет по сопственој жељи. Постоје многобројне ситуације са којима треба да се избориш, али само у преживљавању. У креативном свету то није проблем, пошто се све ствари набављају лако.

Ове игрице можете играти сатима, толико да заборавите да живите у виртуелном свету.

Филип Балешевић и Алекса Граовац V₃

Мода 1970–2021.

1970.

Одећа је била јединствена, живописна и привлачна. Седамдесетих година прошлог века људи су волели засићене боје, живописне узорке и трајне материјале. Савремена одећа обухватала је велике оковратнике, кратке сукње и ципеле на платформи. Одећа у диско стилу са сјајним материјалима и перлицама такође је била популарна 1970-их. Хипији су волели цветни узорак, тканину од батика и лепршаве хаљине. Диско стил инспирисан је глем-рок бендовима 1970-их са кожном одећом украшеном заковицама.

1980.

Мода је започела као културни концепт вођен идејом да уметност може да прави било ко и било где. FASHION Мода је био уметнички простор смештен у јужном Бронксу у Њујорку, који је основао Стефан Еинс 1978. године. Као музеј науке, уметности, проналаска, технологије и фантазије, био је алтернативни уметнички простор који је комбиновао елементе уметничког центра заједнице и светске организације за прогресивну уметност, све до затварања 1993.

1990.

Током деведесетих година супермодели су доминирали модном индустријом. Типични обрасци су обухватали троуглове, цик-цак муње, дијаманте, пастиле, правоугаонике, преклапајуће се облике слободне форме, симулиране експлозије инспирисане илустрацијама стрипова или поп артом, сложене решетке, и скупови танких паралелних линија у контрастним бојама, на пример, бела, црна и жута на цијан позадини. Многе жене најчешће су носиле јарке боје.

2000.

За време двехиљадитих године у моди су биле црна, јарка, сива и металик боја, каишеви и копче. Такође су се носиле и наочаре у оквирима, набране сукње, сатенске сукње, кожа, блиставе ципеле,...

2010.

До 2017. уочава се повратак модних комада из 30-их и 40-их година, од хипстер и алтернативне моде.

2021.

Мода 2021. је разнолика. Као и до сада, у моди су различити обрасци, али истичу се коцкице и квадрати, као и слојевита одећа.

Мода 2021. као новост доноси уске мајице које можете носити испод свега. Такође, моду 2021. године обележиће благо неонске боје попут јарке зелене, ружичасте и плаве.

Џемпери се такође враћају у моду, поред сакоа и јакни који су у претходном периоду доминирали.

Катарина Ерцег VI₆

Легенде јачег звука

Музика је доживљај без ког живот не би био исти. Налази се свуда око нас и утиче на наша осећања. Постоје различите врсте музике, имају сличности и разлике, квалитет, значење... Једна од тих врста је хард рок, a управо ћете сазнати нешто више о његовим представницима.

ACDC

Ову групу су 1977. године у Аустралији основали браћа Ангус и Малком Јанг. Групу чине гитариста Ангус, Стиви и Малком Јанг, главни вокал Брајан Џонсон и бубњар Фил Рад. Продали су више од 200.000.000 албума и почетком осамдесетих година 20. века наступали су у великим дворанама и салама и остварили много хитова попут Black in black, Highway to hell, Thunderstruck, TNT, Shoot to trill Iron Man, Realize… Бенду је крајем 20. века пала популарност због измене чланова и мањка нових песама. Сада чланови имају око 80 година, али ће увек бити запамћени као једни од најталентованији и најпопуларнијих музичара икада.

The Rolling Stones

Овај енглески рок бенд настао је 1962. године од стране младих уметника по именима: Мик Џегер, Кит Ричардс, Брајан Џоунс, Бил Вајман и Чарли Вотс. Већ скоро пола века су у врху слушаности и броје многе албуме, а неке од чувених песама Стоунса су I can’t get no, Jumpin’ Jack Flash, Painted black, Gimme Slether, Sympathy For the Devil, Brown sugar. Неретко су мешали Hard Rock, Јazz и Blues. Каријера им се заправо никад није завршила и заправо су активни када су у питању концерти, али не и нове песме, иако њихове песме никад неће изгубити свој квалитет.

Bon Jovi

Само име групе указује на име главног вокала, гитаристеи творца спектакуларног бенда, Џона Бон Џовија. Поред Џона ту су и гитариста Ричи Самбора, бубњар Тико Торес и пијаниста Дејвид Брајан који је са Џоном већ са 16 година покушавао да оствари сан да оснују бенд. Тек после врха славе са хитовима Livin’ on a Prayer, You Give Love a Bad Name, Always, Bed of roses, Bad Medicine, у песмама је почело да преовладава тзв. хеви метал. На крају су показали да су поред великих бендова као што су Iron Maiden, Metallica, Joan Jett and Blackhearts, KISS, Deep purple.

Никола Маркешевић IV₄

Рад школске библиотеке

Од кад постоји основна школа у Новој Пазови од тад постоји и неки облик школске библиотеке. Увек је постојала потреба за сакупљањем, чувањем и разменом књига. Прву књигу инвентара за монографске публикације оформила је проф. књижевности, а уједно и школски библиотекар Звездана Пашко. То је било 15. октобра давне 1985. године. Добру праксу прикупљања и обраде књига наставили су школски библиотекари Вулета Живојин,Радмила Череминџић и Велинка Милетић.

Директори школе су посвећивали пажњу уређењу библиотеке и богаћењу књижног фонда. Последњих година и Министарство просвете науке и технолошког развоја увело је лепу праксу и даје извесна средства за куповину књига.

Школска библиотека није увек била на истом месту. Током времена мењала је своју локацију. Средином деведесетих година прошлог века део великог школског ходника је преграђен и тако је школска библиотека добила простор у којем се и данас налази. Опремљена је старим инвентаром из Градске библиотеке. Најстарије фотеље с почетка рада школе налазе се у библиотеци (1980. године). Библиотека поседује један компјутер, као и програм за школске библиотеке. По књизи инвентара за монографске публикације библиотека поседује 19378 публикација тј. књига. Ипак, то није стваран број јер је још увек ревизија књига у току. Кад се ревизија заврши знаћемо тачан број. Процењујемо да реално библиотека поседује око 15000 књига.

Библиотекар Лазар Кендерешки на послове библиотекара је распоређен школске 2018/19. године, а библиотекарка Биљана Гвоздић школске 2001/02. године. Библиотекар Лазар Кендерешки има и задужење у настави – наставник српског језика, а библиотекар Биљана Гвоздић пуно радно време има у библиотеци. Лазар Кендерешки има завршен филолошки факултет – професор српског језика. Наконзавршеног Учитељског факултета 2018. Биљана Гвоздић на Педагошком факултету одбранила је свој мастер рад: „Бранково коло,лист за поуку, забаву и књижевност (1895–1914). Библиографија са пратећом монографском студијом и добила звање библиотекар – информатичар. За најбољег библиотекара Срема проглашена је 2017. године. Том приликом у Иригу добила је награду Доситеј Обрадовић за допринос развоју библиотекарства, ширењу књиге и писане речи.

Школски библиотекар има разне активности, задужења. Нека од њих су: набавка и инвентарисање књига, рад с ученицима: позајмљивање и враћање књига, одржавање часа библиотечке секције, унос библиотечке грађе у програм за школске библиотеке, вођење летописа за текућу школску годину, вођење акције „Читалачка значка“, учествовање на разним конкурсима у сарадњи с ученицима и наставницима, учешће у читалачком маратону...

Радно време је увек прилагођено нашим ученицима да би им библиотека била доступна током боравка у школи. Због специфичних услова рад у пандемији ове школске године библиотека ради од 9 до 15 часова.

ДОБРОДОШЛИ У НАШУ ШКОЛСКУ БИБЛИОТЕКУ!

Биљана Гвоздић, библиотекар

Потражили смо Анђелу и Валентину, чланове библиотечке секције, да нам одговоре на нека питања.

КЛИК: Како сте дошле на идеју да идете на секцију?

Па док смо још увек биле код учитељице, јако смо волеле да читамо и пишемо саставе. У четвртом разреду смо чак ишле и на литерарну секцију, на којој смо писале саставе и песме. Тако да смо још као мала деца то заволеле. Сама библиотека нас је доста привлачила.

КЛИК: Шта вам је најзанимљивије на секцији?

Најзанимљивије на секцији нам је када слажемо књиге, односно правимо распоред, и наравно да разговарамо са библиотекарком.

КЛИК: Шта још радите на секцији?

Углавном помажемо библиотекарки, слажемо књиге, оцењујемо читалачке дневнике, причамо са библиотекарком о књигама и понекад читамо.

КЛИК: Да ли сте некада доживеле улогу библиотекарке за време секције?

Наравно. Заправо сви ми који идемо на секцију сваки час на који дођемо смо библиотекарке у малом издању. Јер волимо да радимо библиотекарске послове.

КЛИК: Како вам се чини окружење библиотеке?

Само окружење библиотеке нас је привлачило од малена. Много је лепо, има много полица са књигама, у старинском је стилу што нам се првенствено допада, имају и једне мале степенице, које воде до малог ходничића са књигама који је прелеп. Библиотека нам је место за одмарање главе од свих негативних ствари.

КЛИК: Да ли бисте желеле да постанете библиотекарке?

Обе имамо различита мишљења.

Анђела: Да, јер сам живот посветила библиотеци и песмама.

Валентина: Желела бих да будем библиотекарка у неком животу, тренутно не, јер имам друге циљеве које желим да остварим, али не знам можда се нешто до тада измени.

КЛИК: Како вам се чини библиотекарка?

Библиотекарка је много добра и фина према нама, прича са нама, даје нам савете, и увек можемо да је питамо за помоћ. Радимо заједничким снагама, јер видимо да одржавање библиотеке ипак није лако. Обожавамо нашу библиотекарку!

Валентина Бекоња и Анђела Ивановић

Клавир – моја велика љубав

Клавир је један од најлепших музичких инструмената и моја велика љубав. Идем у 3. разред Основне музичке школе „Теодор Тоша Андрејевић“ у Руми и имам најбољу наставницу Сању која ме је научила првим тоновима, а затим увела у свет озбиљнијих нота и композиција и захваљујући којој сам заволела Моцарта, Баха, Бетовена и многе друге композиторе, познате и мање познате. Жеља ми је да после основне школе упишем средњу музичку школу и да наставим да свирам клавир.

Написаћу Вам неке занимљивости о мом инструменту.

Извођач који изводи музику на клавиру зове се пијаниста. Клавир је измислио Бартолимео Кристофори који је некада правио музичке инструменте у Италији. Живео је 1655–1731. године, а клавир је направио негде у 18. веку док је радио у служби принца Фердинанда Медичија, водећи рачуна о његовим инструментима. Поред тога, сматра се изумитељем и неких других инструмената са диркама попут овалног спинета и спинета. Сва три оригинална клавира која је направио Кристофори постоје и данас и сва три клавира потичу из двадесетих година 18. века. Први је направњен 1720. и тренутно се налази у Њујорку у музеју Метрополитен. Други потиче из 1722. год. и налази се у Риму у Националном музеју музичких инструмената, а трећи датира из 1726. год. и тренутно се налази на универзитету у Лајпцигу.

Клавир се може користити у виду пратње, као део камерне музике или као део ансамбла. Постоје различите врсте клавира: концертни клавир, пијанино, полуконцертни клавир и електрични клавир. Клавијатура клавира се састоји од 88 дирки: 52 беле и 36 црних. Беле дирке су у прошлости биле прекриване слојем слоноваче док се данас углавном прекривају пластиком. Њима су представљени дијатонски тонови Ц, Д, Е, Ф, Г, А и Х. На црним диркама се свирају повишени тонови. Изражајне могућности клавира се обогаћују педалама. Педале се састоје из леве, десне и средње педале а најчешће се користи десна педала помоћу које се пригушивачи подижу са жица, дозвољавајући им да слободно вибрирају. Лева педала се користи за постизање меког и баршунастог звука. Притискањем леве педале клавијатура се помера мало у десно заједно са целим механизмом, па чекић удара у две жице уместо у три, или у две уместо у једну. Средња педала се ретко користи и велики број модерних клавира је направљен без средње педале. Музика за клавир се најчешће пише у два линијска система, а горњи систем се углавном изводи десном руком и најчешће се записује у виолинском кључу, док се доњи систем углавном изводи левом руком и записује се у бас кључу. Клавир има веома интересантан изглед – оборене харфе. Најзначајнија имена музике која су користила клавир као инструмент су: Бетовен, Моцарт и Хајдн, али и Јонах Брамс, Феликс Мандерсон и Роберт Шуман.

У основној музичкој школи клавир се изучава шест година. У први разред може да се упише ученик од девет година, али и млађи. Љубав према клавиру је заразна, па препоручујем свима:допустите његовим прелепим тоновима да освоје ваше срце и ваш ум.

Уна Четник V₃

Музика класицизма

Класицизам је уметнички правац који обухвата другу половину 18. и почетак 19. века. У овом периоду дешавају се значајне промене у развоју симфоније, сонате, камерне музике, као и опере. Називају га још и епохом сонате и епохом симфонизма. Све музичке форме одликују се класично уравнотеженим обликом, грациозним мелодиком и ритмом, као и класичном хармонијом. Доминира хомофонија, иако је полифонија и даље заступљена. Најзначајнији представници ове епохе су: Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен.

Лудвиг ван Бетовен (1770–1827)

Лудвиг ван Бетовен је био немачки композитор, надмоћна музичка фигура у прелазном периоду између ере класицизма и романтизма. У центру његовог стваралаштва су симфоније. Написао их је девет. Најпознатије су „Трећа симфонија“ (коју је назвао „Ероика”), „Пета симфонија“ и „Девета симфонија“. Осим симфонија компоновао је концерте за клавир и за виолину. Клавирски комад „За Елизу” једна је од најпопуларнијих композиција у форми багателе (кратке инструменталне композиције лаког садржаја). За клавир је писао и сонате међу којима се истичу „Патетична соната“ , „Месечева соната“, „Апасионата“ и последња „Соната бр. 32“, у ц-молу, оп. 111. У Бетовеновом опусу се издвајају и гудачки квартети и оркестарске увертире: „Кориолајн“, „Леонора“ и „Егмонт“. У области вокално-инструменталне музике написао је једну мису, која носи назив „Missa solemnis“ (Миса сунцу) и једну оперу „Фиделио“.

Месечева соната (оп. 27, бр. 2)

Музички облик ове композиције је соната. Соната (итал. sonare, suonare, свирати) или сонатни циклус је музичка композиција коју чине три или четири става. Први став је по правилу сонатни облик, бржи по темпу и јачи по карактеру, док је други став по правилу лаганији и смиренијег је карактера. Последњи став је по карактеру и темпу налик првом, а у случају четвороставног сонатног облика трећи став је обично менует или скерцо. Соната је форма у којој се пишу дела за један или два инструмента – најчешће клавир са још једним инструментом. Данашње значење појма соната се усталило у другој половини 18. века, у време бечких класичара. Прве сонате су забележене су још око 1600. Године, али су по облику биле другачије од соната насталих у доба класицизма.

Месечева соната има три става. Први став је спор (Adagio sostenuto), други став је мало бржи (Allegretto), а трећи веома брз (Presto agitato). Изводи се на клавиру. Мелодија композиције је тиха и осећајна. У другом ставу, темпо је бржи и ведрија је атмосфера, није више тако тиха. Све је весело, хитро. Трећи став је најбржи, живахан, мало и драматичан. Композиција се завршава енергично, са срећним крајем. Мене ова композиција подсећа на буђење природе после дуге хладне зиме. Све је неизвесно, драматично, а у другу руку лепо, полетно, енергично. Слушаћу поново ову композицију јер у мени буди лепа осећања, неки спокој. Највише ми се допао први став јер је најнежнији и најемотивнији.

Ива Иветић VII₃

Волфганг Амадеус Моцарт (1756–1791)

Његово пуно име је Johanes Krisostomus Volfgangus Teofilus Mocart. Компоновао је преко 600 дела и обухватио је скоро све жанрове популарне у доба класицизма (соната, симфонија, солистички концерт, гудачки квартет, миса, опера, реквијем).

Мала ноћна музика, први став.

Композиција је написана за гудачки квинтет, али се изводи и у другачијим саставима и на другим инструментима. Гудачки квинтет има 5 инструмената: две виолине, виолу, виолончело и контрабас. „Мала ноћна музика“ у поднаслову носи назив „серенада“, што значи да је то композиција за вечерње извођење на отвореном простору. Има четири става. Први и последњи су бржег темпа, а средњи ставови су спорији.

Први став је у брзом темпу – аllegro. Написан је у сонатном облику који је карактеристичан за већину првих ставова у музици калсицизма. После првог слушања била сам поприлично сигурна да сам ову композицију чула већ много пута. Допада ми се и дефинитивно бих је поново слушала. Подсећа ме на балове које су људи некада организовали на дворовима.

Марија Мрђа VII₄