ХЕМИЈА

Хемија је природна и експериментална наука. Бави се проучавањем грађе, особина и промена супстанци као и закона по којима се те промене дешавају. Класично се издваја четири поља у хемији, мада постоји далеко већи број уско специјализованих грана хемије и то: општа хемија, неорганска хемија, органска хемија и биохемија. Хемија је једна од елементарних наука, поред математике блиска је и: физици, биологији, фармацији, медицини. У многим пословима као и у свакодневном животу заступљена је хемија. Хемија заузима централно место међу природним наукама. Између осталог, бави се и молекулима, њиховом структуром, особинама и трансформацијама, и принципима на којима се особине молекула заснивају. Због ове своје свеобухватности, хемија има доста заједничких тема са другим природним наукама, као што су физика, геологија и астрономија, с једне стране, и биологија, физиологија и медицина, с друге.

ЗАНИМЉИВЕ ХЕМИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ

- Течни ваздух има плавичасту нијансу сличну води.

- Када осетите жеђ, већ сте изгубили око 1% воде.

- Марс је црвен јер његова површина садржи много оксида гвожђа.

- Врућа вода се брже замрзне од хладне.

- Убоди пчела су кисели, а убоди оса су базни.

- Људско тело садржи довољно угљеника за производњу око 9.000 оловака.

- Ако помешате пола литре алкохола и пола литре воде укупна запремина раствора ће бити мања од једне литре.

- Око 20% кисеоника у атмосфери је произвела Амазонска прашума.

- Суви лед је чврсти облик угљех-диоксида.

Лука Суботић VII4

НАЈПОЗНАТИЈИ ХЕМИЧАРИ

Антоан Лавоазје

Антоан Лавоазје - Antoine Laurent de Lavoisier (1743 – 1794). Лавоазје је отац модерне хемије, творац Закона о одржању масе, утврдио је састав ваздуха, као и да се вода састоји од водоника и кисеоника. Открио је кисеоник 1778.године и описао његову улогу у дисању и сагоревању. Убијен је на гиљотини јер је проглашен непријатељем републике Француске. У тренутку када су људи наздарвљали његовој смрти неко је рекао: „Био је довољан тренутак да падне та глава, а требаће 100година да се роди слична“.

Луј Пастер

Луј Пастер (Louis Pasteur, 1822-1895)је француски хемичар и биолог. Његово прво истраживање односило се на оптичка својства винске киселине па се сматра творцем стереохемије. Бавио се проблемима алкохолне и млечне ферментације; творац је поступка стерилизације који је по њему назван пастеризација; изоловао је узрочника антракса и открио вакцину против беснила. Био је уверени пацифиста и патриота па је након пруског бомбардовања Париза затражио да се његово име избрише са списка почасних доктора Универзитета у Бону.

Дмитриј Иванович Мендељејев

Дмитриј Иванович Мендељејев (Дмитрий Иванович Менделеев, 1834 -1907) руски хемичар, творац периодног система елемената. Открио је да хемијски елементи показују особину периодичности када се поређају по растућим атомским масама а тај закон му је омогућио да елементе поређа у периодни систем по растућим релативним атомским масама и да на тај начин предвиди места за тада још неоткривене хемијске елементе.

Михаило Рашковић

Михаило Рашковић (1827-1872) је први професор хемије на београдском Лицеју, претечи Београдског универзитета. Михаило Рашковић је 1853. почео да предаје неорганску и органску хемију и хемијску технологију и да држи вежбе у хемијској лабораторији коју је исте године основао. Михаило Рашковић се заједно са Симом Лозанићем и Марком Леком убраја у најзначајнија имена хемијске науке у Србији, у периоду пре оснивања Београдског универзитета 1905.После његове смрти, 1872.године, на месту професора хемије наследио га је Сима Лозанић

ОГЛЕДИ

Гашење свеће угљен диоксидом

Састојци:

  • сода бикарбона

  • сирће

  • висока посуда (боца)

  • шибице

  • свећа

Поступак: Прво упалимо свећу и ставимо у чашу, затим у боцу сипамо соду бикарбону и преко ње сипамо сирће, сода бикарбона је со натриума и угљене киселине тако да када сипамо сирће ми добијамо гас који се зове ,,угљен диоксид“ и који је тежи од косеоника. Када боцу принесемо свећи, она се гаси, јер гас који смо добили овим експериментом спречава горење.

Растко Незнановић VII - 6

Слоновска паста за зубе

Хемикалије - детерџент за судове (30ml), 30% раствор водоник-пероксида (80ml), и засићени раствор калијум-јодида.

Прибор и посуђе – мензура (250ml), лаб. чаша, стаклени штапић

1 – направи се засићени водени раствор калијум јодида

1а – у мензуру се сипа детерџент за судове и водоник – пероксид

1b – раствор калијум-јодида се сипа у мензуру, реакција је брза и ослобађа се топлота

1c – објашњење реакције

Хемијска једначина:

H2O2(aq) + I-(aq) → OI-(aq) + H2O(l)

H2O2(aq) + OI-(aq) → I-(aq) + H2O(l) + O2(g) (OI- реагује са остатком пероксида док се не добије I 2 па тако у круг, док се не потроши сав пероксид).

Ученице које су припремиле и извеле оглед су Наталија Маргетић и Милица Стикић из 8-3 одељења

Оглед 1

Оглед 1а

Оглед 1б

Оглед 1ц

Сагоревање магнезијумове траке

Хемикалије – Магнезијумова трака

Прибор и посуђе – шпиритусна лампа, пинцета, порцелански аван и шибице

2 – пинцетом се ухвати магнезијумова трака и унесе у пламен шпиритусне лампе. Трака гори и јавља се бела светлост. Након реакције добија се бели прах једињења магнезијум – оксида.

Хемијска једначина:

2 Mg + O2 → 2 MgO

Ученице које су припремиле и извеле оглед су Наталија Маргетић и Милица Стикић из 8-3 одељења.

Раздвајање састојака смеше

У данашњем огледу ћу вам показати два начина како раздвојити састојке смеше.

  • Прво ћемо помешати неки чврсти предмет (ексере, камчиће ...) или у мом случају брашно и прекрупу за прихрањивање животиња. Можете користи и нешто друго по вашем избору.

  • Раздвајање састојака смеше сам радио на два начина, а ви наравно можете и на неки други начин, како год вам је забавније и лакше.

  • Први начин раздвајања састојака смеше сам урадио уз помоћ магнета зато што сам користио ексере. Магнет привлачи металне предмете и тако сам брашно издвојио од ексера.

  • Други начин раздвајања састојака смеше је просејавање брашна кроз сито. Рупе на ситу су довољно велике да може брашно да прође а ексери не, и тако смо добили чисто брашно као на почетку експеримента.


Михајло Марковић VII- 2

Мендељејев, отац периодног система

Дмитриј Иванович Мендељејев је био руски хемичар, академик и научник, који је саставио најсавршенији класификациони систем у природним наукама тј. периодни систем елемената.

Вероватно највећи хемичар свих времена Дмитри Мендељејев је рођен у Сибиру у селу поред града Тоболска 8. фебруара 1834. године. Родитељи су му се звали Иван Павлович Мендељејев и Марија Димитријевна а Дмитриј је био најмлађи од седамнаесторо деце. Мендељејев отац Иван је био учитељ а мајка Марија је помагала деци око образовања и у домаћинству и имала је репутацију паметне и образоване жене. Са само 13 година (1847.) Дмитри је изгубио оца. Због тешких животних прилика његова мајка је покренула породичну фабрику стакла. Пожар који се десио у фабрици отежао је финансијско стање породице, али Мендељејев је наставио да се школује и са 16 година се заједно са породицом преселио у Санкт Петербург. Када је Мендељејев напунио 20 година, већ је објављивао истраживачке радове. Дипломирао је као један од најбољих ученика у својој години. Године 1855. када је напунио 21 годину, добио је посао као наставник хемије у Симферополу на Криму. После неког времена се вратио у Санкт Петербург где је 1856. магистрирао хемију на Универзитету. Мендељејев је докторирао је 1865. године и те исте године је изабран за професора на Универзитету у Санкт Петербургу где је радио све до 1890.

НАЈВЕЋЕ ОТКРИЋЕ

Дмитриј Иванович Менделејев заслужан је за откриће једног од основних закона природне науке - периодичног закона хемијских елемената. У свом раду "Основе хемије" први је генерализовао и систематизовао огроман број расутих хемијских чињеница и запажања, постављајући темеље за изградњу модерне хемијске науке. Периодични закон био је и наставља бити полазиште за хиљаде и хиљаде нових хемијских и физичких истраживања у читавој модерној хемији.

Док није радио Мендељејев је истраживао, а хоби му је био да прави кофере. Неки кажу да је Мендељејев изумитељ вотке. Доста научника говори како је Димитри сањао периодни систем елемената и да је предвиђао неоткривене елемента. Поред периодног система елемената открио је густинометар, температуру кључања течности и дошао је до идеалне једначине гаса (која успоставља зависност између апсолутне температуре идеалног гаса) и притиска и запремине. Године 1863. у свету је било познато 56 елемената, и сваке године се откривао по један нови елемент. Током једног летњег дана 1872. године у својој лабораторији, на празне картице Мендељејев је написао имена до тад откривених 65 елемената. Слично картама за играње, Мендељејев је на сваку картицу написао по један хемијски елемент и његове основне карактеристике заједно са атомском масом. Видео је да је атомска тежина важна на неки начин. Уверен да је био близу откривања нечег значајног, Мендељејев је променио распоред карата пре него што је коначно заспао за своји столом. Када се пробудио, био је свестан да је његов ум обавио посао за њега. Сањао је да ће се у будућности открити још елемената, па је оставио места у периодном систему. После свог открића Мендељејев је написао своју другу књигу ,,Однос између својства и атомских тежина елемената“. 1860. Године направио је свој први прототип периодне таблице и тиме створио распоред хемијских елемената.

Димитри Мендељејев је цео свој живот посветио хемији и науци и зато је остао упамћен као један од најзначајнијих и најбољих хемичара 19. и 20. века. Нажалост 2. фебруара 1907. умро од грипа у Санкт Петербургу тачно 6 дана пре свог 73. рођендана. Данас као успомене на њега постоји кратер Мендељејев на Месецу баш као и 101. елемент ,,Мендељевијум“.


Ђурађ Кецман 7-1