Ојлеров идентитет или неке од формула Питагорине теореме ретко се пореде са најбољим композицијама Моцарта, или сликама Ван Гога. Међутим скенирање мозга показало је да сложени низови бројева и слова у математичким формулама могу деловати лепо колико и уметничка дела и музика врхунских композитора.
За потребе једне студије 15 математичара је имало за задатак да оцени “лепоту” 60 формула. Математичарима су приказане “ружне” и “лепе” једначине, док су били под скенером. Исти емоционални центри у мозгу који реагују на уметност активирани су и гледањем “лепих” једначина. Један од истраживача, професор Семир Зеки рекао је да се велики број подручја у мозгу активира погледом на једначине, али кад неко гледа у формулу која изгледа лепо, то активира област задужену за емоције. Већина испитаника Ојлерову формулу сматрала је најепшом.
Одакле потиче њена елеганција? Одговор је: из минималног броја симбола, у којима су обједињене кључне области математике: е – (реална) анализа π – геометрија, тригонометрија i– алгебра, комплексна анализа 0,1 – аритметика. Ојлерова формула садржи пет најважнијих математичких константи – нулу, јединицу, “е” и “пи”, као и “и”. Обухвата и три најважније математичке операције – сабирање, множење и степеновање”.
Испитаници су оценили бесконачне низове Сриниваса Рамануџана и Риманову функционалну једначину као најружније формуле.
