Robert Huk (Robert Hooke, 1635 - 1703) био је енглески научник који је 1665. године открио ћелију. Усавршио је барометар, телескоп и микроскоп. Посматрајући испо микроскопа танко исечене режњеве плуте запазио је шупљине које су по облику биле сличне шупљинама у пчелињем саћу. Назвао их је ћелијама. Хук са тадашњим микроскопом није могао да види све делове ћелије. Видео је само празне ћелијске просторе оивичене ћелијским мембранама, али је то било довољно да прикаже ћелију као основну структурну јединицу организма. Доказао је да се Земља и Месец окрећу око Сунца по елипси, гравитацију небеских тела, а такође је открио и закон o истезању еластичних тела (Хуков закон).

Karl fon Line (Carl von Line, 1707 - 1778) био је шведски природњак и научник, познат као „отац таксономије“, а такође се сматра и једним од „очева модерне екологије“. Оснивач је систематике, биолошке дисциплине. Увео је биномну номенклатуру, по којој се назив сваке врсте састоји из две речи — назива рода и назива врсте, а сва научна имена живих бића која је он дефинисао имају уз назив рода и врсте скраћеницу L. која означава да им је име дао сам Лине. Овај шведски природњак је дао и научно име људској врсти — Homo sapiens — и класификовао је у ред Primates. Линеов хијерархијски систем, односно рангирање од вишим ка нижим таксонима (раздео — класа — ред — фамилија — род — врста) остао је непромењен до данас.

Čarls Darvin (Charles Darwin, 1809 - 1882) је био британски биолог, природњак и геолог, који је поставио темеље модерне теорије еволуције по којој се сви животни облици развијају путем природне селекције. Утврдио је да су све животне врсте произашле током времена из заједничког претка, и у заједничкој публикацији са Алфредом Раселом Валасом увео је у своју научну теорију да је тај образац гранања еволуције произашао из процеса који је он називао природном селекцијом, у коме је борба за опстанак имала сличан ефекат вештачкој селекцији која се примењује при селективном узгоју.

Gregor Mendel (Gregor Mendel, 1822 - 1884) је био аустријски свештеник, биолог, ботаничар и математичар који се сматра зачетником класичне генетике. Укрштањем различитих врста грашка и праћењем одређених особина установио је основне принципе наслеђивања. До тада се сматрало да се особине потомака не могу унапред предвидети. Менделови експерименти са грашком трајали су пуних осам година. Проучавао је 34 различите особине, а за 7 особина дао је свој прорачун. Током свог живота Мендел је био непризнат од стране научника тога доба и потпуно непознат за јавност.Тек 16 година после смрти његов рад добија признање. Три научника су независно један од другог пронашли Менделов рад и утврдили да је он већ формулисао основне законе наслеђивања.Ти закони су названи Први и други Менделов закон наслеђивања и они представљају основу за развој научне дисциплине зване генетика.

Aleksander Fleming (Alexander Fleming, 1881 - 1955) је био шкотски микробиолог и фармаколог који је открио гљиву Penicillium notatum.Проучавајући бактерије стафилококе случајно је открио да гљивице плесни спречавају раст и развој ових бактерија. 1928 године пре одласка на годишњи одмор Флеминг је у својој лабораторији оставио колоније стафилокока. На повратку са одмора приметио је да се једна колонија убуђала и да су све стафилококе око буђи уништене. Остале колоније су изгледале нормално. Дванаест година након открића гљиве Penicillium notatum почела је производња Penicilina, антибиотика који је спасао живот многим људима широм планете.1945.године је добио Нобелову награду.

1. Манакин птица: Манакин птица спада у једну од најугроженијих врста, једино јој прија боравак у јужноамеричким тропским шумама. Место становања: Бразил. Број преживљених примерака: 750.

2. Пигмејски лењивац: Међу угроженим врстама налази се и пигмејски трозуби лењивац који је смештен на острву Ескудо де Верагуас. Место становања: Панама. Број преживљених примерака: 500.

3. Суматрански носорог: Суматрански носорог је због уништавања његовог природног станишта означен као критично угрожена врста. Опстаје само у делу Малајског архипелага. Место становања: Малезија, Индонезија. Број преживљених примерака: 250.

4. Scolopacidae: На врху листе угрожених животиња налази се шумска птица Scolopacidae, на енглеском позната као ,,сендпајпер” (sandpiper) која живи у Русији. Тренутно постоји само 100 парова ових бића, а њихов број се сваке године смањује за четвртину. Место становања: Русија, Бангладеш, Бурма. Број преживљених примерака: 200.

5. Мајмун прћастог носа: Иако је ова врста мајмуна нова за научнике, лако је препознатљива. Становници Азије тврде да је мајмуне веома лако наћи, нарочито када падне киша јер мајмуни имају проблема са овом врстом падавина, који им падне право у нос, што изазива кијање. Место становања: Вијетнам. Број преживљених примерака: 200.