Физика

ФИЗИКА је наука која проучава природу и природне појаве и законитости по којима се оне одвијају. Често се питамо од чега је настао свет, уз помоћ физике ми знамо да је свет а и сами ми сачињен од материје. Ми материју не можемо да створимо или уништимо она само може да пређе из једног облика у други. Материја се jaвља у два облика: супстанције и физичка поља.

Физика је и теоријска и експериментална наука. Она је повезана са многим другим наукама као сто су: математика, хемија, биологија, техника, медицина ... Постоји много области које физика изучава а неке од њих су:

- Кретање

- Сила

- Мерење

- Маса и густина

- Притисак

- Електрична струја

- Електрично поље

- Елементи атомске и нуклеарне физике

- Равнотежа…

Ирена Јокић 7-2

Галилео Галилеј

Галилео Галилеј (1564 - 1642) је био италијански физичар, математичар, астроном и филозоф природе. Његова су истраживања поставила темеље модерној механици и физици. Доказо је да се зрно метка испаљеног из оружја креће по путања у облику параболе, изумео је први термометар, пропорционални компас, хидростатичку вагу која одређује густину тела и развио теорију о употреби клатна у часовнику. 1609. године конструисао је први астрономски телескоп и њиме је видео планине на Месецу.

Исак Њутн

Исак Њутн (1643 - 1727) био је енглески физичар, математичар, астроном, алхемичар и филозоф природе. Први је доказао да се кретања тела на Земљи и кретања небеских тела врше под истим физичким законима и да је за то одговорна иста сила коју је назвао универзална гравитација. Своју теорију гравитавије објашњавао је помоћу јабуке и њеног вертикалног пада са дрвета на земљу.

Алберт Ајнштајн

Алберт Ајнштајн (1879 - 1955) је био немачки теоријски физичар, један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света. Формулисао је Специјалну и Општу теорију релативности, допринео је напретку квантне теорије, статистичке механике и објаснио фотоелектрични ефекат.

Никола Тесла

Никола Тесла (1856 - 1943), научник српског порекла, свој допринос науци и технолошком прогресу дао је као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне неизменичне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије.

ОГЛЕДИ

Холограм

Холограм је тродимензионална слика која садржи трећу димензију, тако да се објекат може посматрати из свих праваца, као да је стваран.

Холограм представља слику добијену интерференцијом два светлосна таласа, као реконструкцију једног од та два таласа користећи други у процесу. Само његово стварање је комплексан процес у коме учествују разни објекти као и светлосни таласи које са тим циљем обрађујемо. Зато, данас се често у њиховом добијању користе компјутери, као најкомпатибилније рачунско средство.

Коришћење Холограма:

Иако холограми још увек представљају новину у данашњем свету, у смислу њиховог коришћења у областима различитим од данас најзаступљеније – забаве, пронашли су корист у разним делатностима као што су :

● складиштење података,

● банкарство,

● медицина,

● уметност.

Ирена Јокић , Дариа Данка Декић 7-2

Први Њутнов закон

За овај оглед потребно нам је:

1) кованица

2) чаша

3) подметач

Њутнов закон : Свако тело које се налази у стању мировања или кретања тежи да задржи то стање све док на њега не делује нека спољна сила и то стање промени.

Објашњење: Новчић је био у стању мировања и тежио је да идаље буде у том стању,ја сам деловала силом на њега и он се померио.

Анђела Вулин 6-2

Хидростатички и атмосферски притисак

Притисак који настаје услед тежине течности назива се хидростатички притисак.

Хидристатички притисак зависи од густине течности и од висине стуба течности.

Атмосферски притисак је притисак који ваздушни омотач својом тежином врши на Земљу и тела на њој. Атмосферски притисак опада са порастом надморске висине. Атмосферски притисак се често изражава у барима или милибарима (например у временској прогнози).

Лара Шошо и Александра Шошо 6-1

Инертност тела

Филип Крнојелац 6-1

Ogled

Nuklearne eksplozije.pptx

Нуклеарне катастрофе

https://drive.google.com/file/d/1CQeTHjgWn-LjIsVUGNEU5HQVvrfJWbHr/view?usp=sharing

Андреј Станковић 8-3

Картезијански гњурац

Милица Љаљић и Луција Чањи 7-1

Испитивање бестежинског стања са пробушеном чашом

Ива Лазић и Лана Ђапић 7-1

Клатно

Напомена: Снимак је добар, само га пажљиво треба одгледати до краја.

Лука Билановић и Лазар Куробаса 7-1

Равнотежа и тежиште тела

Равнотежа има велику примену у различитим областима живота од појединих грађевина, мостова... Равнотежа је стање мировања тела, односно, то је способност тела да се задржи у стању мировања.

Постоје три врсте равнотаже:

- Стабилна равнотежа (столица када је ослоњена на све четири ноге)

- Нестабилна равнотежа (када флашу обрнемо и ослонимо грлићем на сто)

- Неутрална равнотежа (лопта која се котрља по равној подлози)

Тежиште је нападна тачка силе Земљине теже која се понаша као да држи целокупну масу тела.Што је мања висина тежишта односно већа површина ослонца, то је тело стабилније.Положај тежишта може да се одреди геометријски или експериментално.

Примери тежишта код правилних облика:

Кружница (тежиште је у центру)

- Правоугаоник , квадрат (тежиште је у пресеку дијагонала)

Тежиште код тела неправилних облика се одређује екпериментално.

Огњен Глигорић 7-6

МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН.pptx

Милева Ајнштајн

https://drive.google.com/file/d/14Clnkh0vcIMg_nFV-Dc-IUWMiGehdGRQ/view?usp=sharing

Елена Максимовић и Марија Љаљић 8-3

Материјали и њихова својства: наелектрисање, проводљивост, магнетна својства

Викторија Грубић 5-1

Page updated

Google Sites

Report abuse