"Треба чинити добро до изнемоглости, треба ужаснути свемир добротом онако како смо ми ужаснути количином зла на свету. Треба чинити добро до границе глупости. И преко ње. И када нема никаквог разлога, треба чинити добро, Треба намерно, сваки дан, некоме стопити душу. Треба збунити свемир. Треба чинити добро и када се добро добрим не враћа. Треба, упркос свему. Треба, јер је то једино и јер ништа нема смисла. И јер је једини удар на бесмисао - то добро. Треба чинити добро и када помислимо да чињење добра нема смисла. Само бесмислено добро ми мирише на неки смисао. Савршено, чисто добро, без икаквог смисла..."
Нови Сад, 5. јануар 2024.- Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић и Никола Рикановић. Радни састанак, планирање активности на реализацији уметничког пројекта "Молитва-Косовка девојка" на реци Дунав у Новом Саду и Београду 05.05.2024. године.
L’ASSOCIATION POUR GARDER LA TRADITION DES GUERRES POUR LA LIBERATION DE LA SERBIE JUSQU'A 1918.
"La Prière" est la croix deconstruisé, 14 x 8 x 1.6 m.
Tous les frais seront à ma charge.
Pančevo, 10.01.2024
Assassinat d'Alexandre Ier de Yougoslavie
L'assassinat d'Alexandre Ier de Yougoslavie a lieu le 9 octobre 1934 à Marseille au début d'un voyage officiel en France.
Peu après son débarquement au Vieux-Port et alors qu'il remonte en cortège automobile vers la préfecture, le roi de Yougoslavie, Alexandre Ier, est tué par les tirs d'un nationaliste bulgare, Vlado Tchernozemski (alias Velitchko Dimitrov Kerin), qui aurait agi pour le compte des Oustachis (nationalistes croates). La fusillade avec la police coûte également la vie à Louis Barthou, ministre français des Affaires étrangères, victime d'une balle perdue. Dix personnes dans le cortège sont blessées, dont le général Georges sérieusement, et neuf personnes dans la foule venue voir le roi, dont quatre mortellement. Le meurtrier Vlado Tchernozemski décède le lendemain de ses blessures.
Assassinat d'Alexandre Ier de Yougoslavie — Wikipédia (wikipedia.org)
"Треба чинити добро до изнемоглости, треба ужаснути свемир добротом онако како смо ми ужаснути количином зла на свету. Треба чинити добро до границе глупости. И преко ње. И када нема никаквог разлога, треба чинити добро, Треба намерно, сваки дан, некоме стопити душу. Треба збунити свемир. Треба чинити добро и када се добро добрим не враћа. Треба, упркос свему. Треба, јер је то једино и јер ништа нема смисла. И јер је једини удар на бесмисао - то добро. Треба чинити добро и када помислимо да чињење добра нема смисла. Само бесмислено добро ми мирише на неки смисао. Савршено, чисто добро, без икаквог смисла..."
