"Треба чинити добро до изнемоглости, треба ужаснути свемир добротом онако како смо ми ужаснути количином зла на свету. Треба чинити добро до границе глупости. И преко ње. И када нема никаквог разлога, треба чинити добро, Треба намерно, сваки дан, некоме стопити душу. Треба збунити свемир. Треба чинити добро и када се добро добрим не враћа. Треба, упркос свему. Треба, јер је то једино и јер ништа нема смисла. И јер је једини удар на бесмисао - то добро. Треба чинити добро и када помислимо да чињење добра нема смисла. Само бесмислено добро ми мирише на неки смисао. Савршено, чисто добро, без икаквог смисла..."

Проф. др Милош Ковић: 

Осветлимо дугу историју геноцида над српским народом

11. мај 2024 15:31| Обновљено: 11. мај 2024 15:31

РТРС

Геноцида над српским народом, траје кроз читав 20. век, а може да се препозна и у ранијим епохама, па и у време аустроугарске владавине у БиХ, која обухвата крај 19. и почетак 20. века, рекао је историчар

Историчар Милош Ковић је изјавио да Срби морају да осветле дугу историју геноцида над српским народом, а резолуцију о Сребреници, чије се усвајање припрема у Генералној скупштини УН, могу да искористе бар за то да покажу да етикету геноцидног народа као предлагачи покушавају да им припишу управо они који су спроводили геноцид над Србима. "Важно је да се натерамо да, макар подстакнути и овом срамотом од резолуције, коју сам ја назвао геноцидном резолуцијом, јер је подносе они који су вршили злочине над српским народом, а врше их и данас, осветлимо ту дугу историју геноцида над Србима, који траје и у наше време. Јер, оно што се дешава Србима на Косову и Метохији по дефиницијама тог појма може да се назове само геноцидом", рекао је Ковић за Срну.

Историја геноцида над Србима у БиХ

Ковић сматра да Срби морају да осветле дугу историју геноцида над српским народом, која траје кроз читав 20. век, а може да се препозна и у ранијим епохама, па и у време аустроугарске владавине у БиХ, која обухвата крај 19. и почетак 20. века.

"Туга која траје цели живот": Данас и сутра обележавање Дана сећања на жртве геноцида у НДХ

Напомињући да у доказивању геноцида на одређеном простору све зависи од дефиниције, Ковић објашњава да се овде најчешће користи дефиниција геноцида из 1948. године, коју су дале УН и дефиниција творца појма геноцид Рафаела Лемкина из 1944. године.

"То су врло широке дефиниције. Али, оно што се догодило Србима у Првом светском рату потпуно одговара дефиницијама геноцида из 1948. и 1944. године,"рекао је Ковић.

Он је навео да, када се говори о уништавању Срба у БиХ у време Аустроугарске, треба имати на уму да дефиниција геноцида из 1944. године подразумева уништење основа егзистенције једног народа, а то су културне и економске основе.

"То је рађено већ у време Аустроугарске, односно режима Бењамина Калаја у БиХ, када је укинуто званично постојање српског народа. Тада су једини народ који је званично постојао у БиХ били такозвани Босанци. Била је само босанска нација, а Срби нису постојали у јавном простору, истакао је Ковић.

Дан сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ: "Туга која траје цели живот"

Он је објаснио да је тада неко могао бити Србин само у приватној сфери - у својој породици и кући, а званично се тај народ звао "босански", као и језик, јер српски званично није постојао.

Ковић наводи да је у Првом светском рату дошло до непосредног, масовног и геноцидног злочина над српским народом на тлу БиХ, када је Аустроугарска завела војне судове који су судили цивилима.

"Оно што је почело велеиздајничким, такозваним Загребачким процесом против Срба 1909. године, који је био монтиран, настављено је низом процеса у БиХ, попут Бањалучког процеса, који је био највећи. Ту се Србима судило због тога што су Срби. Суђено им је као 'велеиздајницима' зато што су били лојалнији Србији и Црној Гори него Аустроугарској", истакао је Ковић.

Осим суђења која су били пародија од судских поступака, Срби су, указује Ковић, непосредно убијани на кућном прагу, а убијали су их аустругарски доборовољци, такозвани шуцкори, које је академик Милорад Екмечић назвао претечама усташа.

"Срби су вешани и убијани на најбруталније начине на кућном прагу. Цео простор Подриња, од Херцеговине скроз до Семберије, био је посут стратиштима за Србе. То, наравно, није било све, јер су Срби вођени у концентрационе логоре, а најпознатији концентрациони логори за Србе из БиХ били су у Добоју и Араду - навео је Ковић.

Аустроугарски злочини над Србима прећуткивани и у Краљевини Југославији

Када је реч о логору у Добоју, Ковић сматра да је да је нарочито важно да Република Српска на прави начин обележи стратишта и да детаљно изучи историју тог логора, у којем су били и Срби из Црне Горе.

"Наравно, треба да се обележава и сећање на жртве у Араду, у Јиндриховицама и у Маутхаузену, Нађмеђеру и другим логорима на простору Аустроугарске. Ту су Срби умирали од тортуре, глади и болести. Никакви лекарску негу нису имали, а умирале су хиљаде", истакао је Ковић.

Он је указао да је то историја која није испричана, јер је о њој врло мало писано и имамо само дело "Црна књига" Владимира Ћоровића.

"Ћоровић се у тој књизи бави злочинима над Србима на тлу БиХ, у данашњој Републици Српској, али и у остатку БиХ. Осим ње, врло мало је на свеобухватан начин о томе писано. Ти злочини су углавном прећуткивани и у Краљевини Југославији", напоменуо је Ковић.

Србе одводили у концентрационе логоре и у Првом и у Другом светском рату

Више је, како каже Ковић, писано о геноцидним злочинима аустругарских војски на тлу Србије, нарочито на подручју Мачве, Јадра и Рађевине, гдје су затирана читава села.

"Исти злочинци из 1914. године, који су тада чинили злочине у овим крајевима, вратили су се 1941. године и понекад су то били исти људи. На ширем подручју Лознице, у селима Драгинац и Цикоте, убијане су и бебе у колевкама. То су биле репресалије због српског устанка из 1941. године, али изговор није важан, јер је реч о масовним злочинима", нагласио је Ковић.

Дан победе над нацизмом: Сећање на капитулацију Хитлерове Немачке

Он сматра да на уму увек треба имати да су Срби логорашки народ, јер су их одводили у концентрационе логоре у којима су масовно умирали и у Првом у Другом светском рату, као и да се може се рећи да су Срби, уз Русине, први Европљани који су затварани у концентрационе логоре.

"И то је историја геноцида над српским народом који траје кроз цео 20.век, и који, како је речено и у Васкршњој посланици Српске православне цркве, може да се прати и у претходним вековима. У историји тог геноцида посебно важно место има геноцид у Првом светском рату. Академик Екмечић је писао да је тај геноцид почео 1914. године у злочинима над цивилима у околини Фоче", истакао је Ковић.

Ковић: Осветлимо дугу историју геноцида над српским народом — RT Balkan 

Јасеновац - www.zlocininadsrbima.com