О милосрђу (човекољубљу)

Прича о милостивом Самарјанину (Лука 10, 25-37) „Један учитељ Закона хтеде да искуша Исуса и постави му питање: Учитељу, шта треба да учиним, па да наследим вечни живот? Исус му рече: Шта је написано у Божијем закону? Како читаш? Учитељ Закона одговори: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мишљу својом, и Љуби ближњега свога као само га себе. Исус му рече: Право си одговорио. Чини то па ћеш животи. Учитељ Закона, желећи да се оправда, упита Исуса: А ко је мој ближњи?

Исус прихвати и рече: Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима. Ови га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше. Тим путем случајно је силазио један свештеник, видео га и прошао. Исто тако и један левит дође на то место, па кад га виде прође. А неки Самарјанин путујући дође до њега и кад га виде сажали се, приђе, прели његове ране уљем и вином те их преви. Затим га посади на своје живинче, одведе га у гостионицу и постара се за њега. Сутрадан извади два сребрна динара, даде их гостионичару и рече: Побрини се за њега и ако потроши нешто више, платићу ти приликом свога повратка. Шта мислиш који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке? Учитељ Закона одговори: Онај који му је указао милосрђе. На то му Исус рече: Иди па и ти чини тако“.