Бог је из љубави створио свет и човека. Ту љубав је Бог усадио у нас и зато смо ми срећни само када волимо. Човек треба да воли цео свет, а јако је важно и да се човек брине о свету.
Бог је створио живу и неживу природу како би служила човеку, а човеку је дао задатак да брине о природи. О природи можемо бринути на различите начине: не бацати смеће свуда, не загађивачи реке, ваздух, штедети воду, не сећи превише шуме, не ловити животиње из забаве или било каквих украса, итд.
Бог је створио човека да живи заједно са другим људима, да их воли, да им помаже, да се дружи, штити друге. Зато треба волети сваког човека, дакле и себе.
Како волети себе?
Чувати здравље кроз здраву исхрану, вежбање. Такође је битно чувати душу кроз одлазак у Цркву, молитву, Причешће.
Кako волети друге?
Поштовати родитеље, породицу, старије људе; помагати породици у кућним пословима; помагати не само породици и другарима, већ и свима којима је то потребно ( сиромашни, људи који су доживели различите несреће, болесни), пристојно исправљање људи када чине нешто лоше.
Зашто човек треба све ово да чини?
Човек треба све ово да чини зато што Бог то од њега очекује. Бог нас је створио а личимо на Њега по особинама, а то значи да имамо могућност да волимо и чинимо добра дела.
Када човек учини нешто лоше, стиди се, црвени, крије, лаже. Када учини нешто добро, хвали се тиме и то показује свима. То је доказ да је човека Бог створио да чини добро, а не лоше.