Прочитајте причу,и одговорите на питање испод текста.

ПРВИ ПУТ НА ЛИТУРГИЈИ

Милица се вратила са мамом, татом и братом из Цркве и прича баки, која данас није могла због костобоље да и сама иде у Цркву, шта је тамо видела.

- Бако - каже она - у Цркви служба изгледа као нека радосна али озбиљна игра. Владика, свештеници и ђакони некако су чудно обучени. Нису обучени као ми. А ни ми нисмо обукли одећу коју носимо сваки дан, већ је свако обукао своје најлепше одело и обуо најлепше ципеле. Видиш, мама је и мени одабрала најлепшу хаљину. И као да смо тамо владика и ми сви с њим разговарали с Богом који је ту био, а кога нисмо видели. Тај разговор је био кроз песму. Ми смо Бога молили да нам да мир, да не буде рата, да живимо једни са другима у слози и љубави, да сви људи на свету буду заједно, да болесни оздраве, да буде лепо време, да нам роди воће, пшеница, кукуруз, да птице буду веселе, а животиње мирне и све тако. А и радили смо нешто што не радимо сваки дан и нешто што уопште никад не радимо када смо напољу. Јели смо сви од једног хлеба и пили из једне чаше.

Бака слуша Милицу, па јој каже: Видиш, кћери, то и јесте тако. Оно што искрено и из љубави чинимо - то је за нас стварно. На пример, кад се ти играш с другарицама лекара, ти си у том тренутку оно што ћеш бити у будућности када порастеш. Наравно, уколико будеш силно желела да то постанеш. У Цркви, на служби, наш живот и све остало показују се онаквим какви ће бити у будућности, односно као оно што ће нам Бог даровати. Услов да то остваримо јесте да верујемо дато може бити, да силно желимо да тако буде и поступамо у складу с оним у шта верујемо.

Милица слуша баку па каже. - Бако, ја много волим да све буде онако као што сам то данас видела у Цркви и верујем да ће то на крају и бити. - У то верујем и ја - одговори бака. Као и сви у Цркви и ја верујем да ће на крају доћи Царство Божије у коме више неће бити смрти и бола и у коме ћемо сви бити срећни с Господом Христом. Ту своју веру управо изражавамо кроз Литургију, а у свакодневном свом животу испољавамо је кроз љубав према људима и бригу за природу коју нам је Бог даровао.