Био једном један човек који је годинама проучавао закон Божији. Једног дана, док је Исус Христос проповедао, овај човек Га је упитао: „Учитељу! Шта да радим како бих заслужио вечни живот?“ Христос је на то одговорио: „Шта пише у закону? Шта ти мислиш?“ Човек на то рече: „Љуби Бога и ближње своје као самога себе“. Кад је то Исус Христос потврдио, човек Га је упитао: „Али, ко су моји ближњи? Ко су моји суседи? Ко су ти други које треба да волимо?“ Исус је објаснио... „Једном је неки човек путовао. Ходао је сам. Пут је био каменит. Изненада, испред њега су искочили хајдуци. Напали су га и оставили напола мртвог. Све су му однели, чак и одећу. Случајно је тим путем наишао неки свештеник. Спазио је претученог и опљачканог човека и запањио се. Стајао је гледајући у њега. Рањеник је једва могао да дигне главу и да моли за помоћ. Међутим, свештеник се одмакао. Одвратио је поглед и отишао што је брже могао. Човек је и даље лежао у прашини и стењао. Наишао је један верски старешина, онај који проповеда законе. Спазио је да је човек обливен крвљу, прљав и да производи неке чудне звуке лежећи у јарку. Помислио је: Изгледа страшно. Не бих га ни дотакао. Осим тога, сигуран сам да га не познајем. И човек је отишао. Онда је наишао неки путник Самарјанин. Човек у јарку био је Јеврејин. Самарјани и Јевреји су били непријатељи стотинама година. Ипак, Самарјанин му је пришао. Нежно му је подигао главу и обрисао прашину са уста. Узео је воду, опрао му очи и дао му да пије. Опрао му је ране вином и очистио уљем тако да брже зацеле. И онда га је ставио на свог магарца и одвео у град. Тамо је дао нешто новца гостионичару и рекао: Стави га у чист кревт. Потроши колико треба и брини се за њега док не ојача.“ Након ове приче, Исус је додао: „А сад ми кажи, који је од ових био заиста ближњи опљачканом човеку?“