Закони кретања

Први Њутнов закон је уствари Галилејев принцип инерције, настао читав век раније, од стране Галилео Галилеја, који је само потврдио раније идеје Буридана, католичког свештеника из XV века о вечитом мотору или покретачу, инерцији , који покреће покренута тела. Галилеј је постојање инерције, као скривеног механизма који покреће тела, доказао након серије успешних експеримената, и прорачуна. проучивши закон слободног пада, показао је да тело гурнуто са стола описује параболу при слободном паду, и да на тај начин задржава стечено кретање у хоризонталном правцу.

Са друге стране, баш због инерције, сви инерцијални системи опажања, или сви сиcтеми који се крећу равномерно праволинијски су међусобно еквивалентни, тј. нема никакве разлике у механичком кретању тела у било ком систему. Нпр. куглица пада слободно на исти начин на мирном и на покретном броду. Или никаквим механичким кретањем се неможе установити кретање датог система опажања(возило у покрету)

Други Њутнов закон је оригинални Њутнов закон, заједно са његовим законом гравитације. Да би га доказао, измислио је читаву област математике, рачун малих бројева, па је са новим математичким апаратом, и својим претпоставкама извео Кеплерове

законе кретања планета око Сунца, и потврдио да је сила која убрзава тело, F=ma, једнака производу масе тела-m и његовог убрзања-а.

Трећи Њутнов закон, или закон акције и реакције, је био познат људима још у старој Грчкој, али је Њутн закон инерције, закон силе, и закон акције и реакције уврстио у своје законе кретања материје.

Видео почиње са необичним убрзавањем лопти различитих маса, и види се да лопта најмање масе под дејством приближно истих сила добија највећу брзину по престанку дејства. Затим следи демонстрација другог и трећег Њутновог закона преко међусобног одбијања колица истих, и различитих маса. Слична је и демонстрација одбијања два тела, космонаута, истих и различитих маса, као и одбијања деце на ролерима. На крају иде залетање клизача на поворку спојених тела,клизача, где се види покретање последњег у поворци, јер њега нема ко да заустави пошто прими кретање од претходника. слично је и са низом ударених лоптица.

Јохан Кеплер, дански астроном је открио своја три закона окретању планета око Сунца у периоду од 1605 до 1619.

Први закон говори о путањи планета око Сунца, која је елипса са Сунцем у једном од фокуса елипсе.

Други говоти о константности секторске брзине, тј. планета увек пребрише једнаке површине за исто време, при кретању око Сунца.

Трећи, да је однос куба највећег растојања планете око Сунца и квадрата периода обиласка исти за све планете:r^3/T^2=const.