Сила

Електростатичко одбијање истоврсно наелектрисаних тела

Видео са потпуним објашњењем појаве електростатичке индукције или померања електрицитета у телима, под дејством спољњег поља. Почиње са феноменом атмосферског пражњења, коме претходи феномен електростатичке индукције, тј. испод облака у земљи се појави наелектрисање супротне врсте. Затим следи изазивање електрицитета у телима трењем. При плесању, услед трења тканине са телом, вунена тканина изгуби вишак покретног негативног електрицитета на жени, док памучна на мушкарцу, добије вишак негативног. Оба тела су супротно наелектрисана, и долази до елктричног пражњења, тј. преласка негативног електрицитета са жене на мушкарца.

Затим следи феномен електростатичке индукције, ширењем листића електроскопа, коме је принета позитивно наелектрисана шипка. Горњи део електроскопа је негативно наелектрисан, а доњи позитивно, тело је електро неутрално, што се види из обарања листића, након уклањања шипке. И на крају, уземљавањем електроскопа, довођењем у контакт са Земљом, ремети се електро неутралност тела, довођењем вишка негативног електрицитета из Земље, што се види трајњим одбијањем листића, након уклањања шипке.

Видео садржи три експеримента, прва два приказују кретање лаганих тела између супротно наелектрисаних предмета. Код првог лешника између плоча, који при контакту добије наелектрисање плоче, а други лаганих куглица стиропора. које клизе по изолаторској плочи између централног негативног и спољњег позитивно наелектрисаног проводника.

Трећи експеримент говори о дејству јаког електричног поља на ваздух изнад 150[kV] долази до варничења, тј. пробијања диелектрика, или ваздуха, када он постаје проводна средина. Све време се види кретање лаганих куглица у јаком електричном пољу.

Кулонов експеримент приказује оригиналну торзиону Кулонову вагу, којом је установио свој закон узајамног дејства између наелектрисаних тела:F=kqQ/r^2.

Хоризонтално постављена изолаторска шипка са две металне куглице на крајевима је причвршћена за еластичну вертикално постављену нит која се уврће услед електростатичког одбијања. Мери се растојање између куглица, и угао који је пребрисала шипка, на основу ког се реконструише јачина електричног дејства.

Видео почиње са приказом магнетних линија око полова потковичастог магнета, посипањем гвоздених опиљака по картону, постављеног на полове магнета. Затим следи приказ магнетних линија око шипкастог магнета.

Видео почиње приказом магнетних линија око потковичастог магнета, посипаем челичних опиљака по картону, постављеног изнад потковичастог магнета, затим следи обликовање феромагнетне течности, течног магнета, око вијка и матица, намагнетисаних довођењем у контакт са сталним магнетом.

Потом следи приказ магнетног дејства око струјног проводника, преорјентацијом магнетних игала по правилу десне руке. Демонстратор касније поставља палац десне руке по токуструје по шипци, док прсти одређују орјентацију магнетних игала.

Лорд Кевендиш је потврдио Њутнов закон гравитације, у коме се цва тела у космосу привлаче гравитационим дејством, које је сразмерно производу њихових маса, а обрнуто сразмерно квадрату растојања:F=γmM/r^2.

Услед слабог гравитационог привлачења између масивних полу лопти и тегова на крајевима хоризонталне греде, долази до увртања вертикално постављене нити, на основу ког се реконструише јачина дејства.

Слагање сила по правцу. Силе истог смера и правца дејства дају резултанту, чији је интезитет збир интезитета компоненти. Обрнуто силе супротних смерова дејстава, дају рзултанту, чији интезитет представља разлику интезитета компоненти.

Галилејев експеримент на Месецу. Ма Месецу нема атмосфере која би ометала слободан пад пера, па перо и чекић падају на исти начин.

Овај експеримент је први извео Галилео Галилеј у XVI веку, испуштајући масивну и лагану куглу истог облика са врха кривог торња у Пизи, при чему је утврдио да тела падају на исти начин.

Исти феномен можете лако извести испуштајући гумицу и мали папирић на њој. Током пада гумица је "слепљена" са папирићем, тј. падају на исти начин, јер околни ваздух неделује на папирић.

Ефекат потврђује Њутнов закон гравитације.

Истовремено дејство две разилчите силе, различитог правца, и интезитета даје силу новог правца и интезитета, који зависи од угла између компоненти, или сила које истовремено делују.

Компоненте образују странице паралелограма, а резултанта дијагоналу, па њена дужина тј. интезитет резултујућег дејства, зависи од угла између правца дејства компоненти.

Page updated

Google Sites

Report abuse