Календар се заснива на сопственој ротацији наше планете око своје осе и ротацији око Сунца, револуција, као и на ротацији Месеца око наше планета.Најстарији календари су били лунарни, базирани на ротацији Месеца око наше планете. Савршенији календари су засновани на ротацији наше планете око сунца. Први је био египатски са 12 месеци, сваки по 30 дана и 5 преступних дана.
Касније пажљивијим посматрањем привидног кретања звезда, Сиријуса, установљено је да година траје 365,25 дана- Јулијански календар, свака 4-та година је преступна, са даном више, а остале имају 365 дана.
Међутим свака година је дужа за око 11`, па у грегоријанском календару свака 100-та година није преступна, осим ако није дељива са 4.
Поступак мерења било које физичке величине подразумева дефиницију стандарда или еталона, који мора бити непроменљив и поновљив. Тј. мора постојати поступак којим се добија исти еталон. Први стандарди, лакат, стопа, инч, свакако нису задовољавали ове особине.(1 инч= дужина 3 зрна пшенице, 1 стопа=12 инча).У француској,XVIII, је предложена нова јединица:1[m]=дужина клатна полу периода 1[s], кретање из крајњег левог у десни положај. Али због различите вредности константе гравитације, која варира са географском ширином, одлучено је да 1[m]=1/10 000 000 део дела меридијана од пола до екватора. Због промене ове дужине, услед пада небеског материјала на планету, и других разлога, одлучено је у XX веку:1[m] представља пут који пређе светлост за 1/299 792 458 [s], јако кратко време које данас можемо мерити атомским часовницима.
LIDAR Light detection and ranging, детекција светлости, и њено сортирање, нови систем мерења растојања, заснован на прецизном мерењу времена кашњења емитованог и примљеног ласерског зрака, преко мерења фрекфенце ласерског зрака.
Техника мерења је прилично
сложена да би се описала са пар речи, али се мора истаћи да техника омогућава
мерење дужине на пар 100[km] са прецизношћу реда nm-0.000 000 001[m] што отвара
нове могућности у науци и технологији. Нпр. могућа је израда огромних телескопа
са моћи резолуције, способном за детањно истраживање планета ван сунчевог
ситема, у роботици, итд.
1[s]= 9 192 631 77 0периода зрачења атома цезијума(Cs133). Наиме , при преласку електрона са орбите са вишом енергијом на орбиту са нижом енергијом кретања електрона, електрон емитује електромагнетне таласе, микро таласе, и обрнуто када се атом озрачи овим таласима, електрон прелази са ниже на вишу орбиту. Овај процес се дешава на фрекфенци од 9 192 631 770 [Hz]. Тачније овај резонатни процес одређује ову фрекфенцу, помоћу које се компликованом електроником одређује 1[s]. Тачност рада оваквог атомског часовника
је одређена временом озрачивања атома цезијума микро таласима, па се савременом
техником постигло време озрачивања од 2[s], што даје грешку од 1[s] на 60 000
000 година, ласерским подизањем лоптице од атома цезијума, на веома ниској
температури, кроз вакумску комору до висине од 2[m], па препуштању дејству
гравитације. Цео процес траје 2[s], за које време се атоми зраче микроталасима
резонатне фрекфенце. Након тога иде контролни процес, прецизним
мерењем фрекфенце емитоване светлости, коју испуштају атоми цесијума, након
озрачивања ласерском светлошћу одређене фрекфенце. Контролни процес управља
радом кварцног осцилатора који генерише резонантну зрачење.
1[kg] је маса садржана у
узорку од платине(Pt) и иридијума(Ir),тј ваљку пречника, и висине 39[mm].Ваљак се
несме хватати прстима због увећавања масе тега, услед прелаза масноћа и влаге
са прстију на тег. Савремене ваге могу да измере масу трага мастила на папиру.
Тег се чува под специјалним условима, на одређеној температури и притиску, због
дејства атмосферског притиска на поступак мерења масе вагом.
Због промене масе еталона,
услед космичког зрачења на дужој временској скали имамо промену масе узорка од
30[μg] на 100 година, па се траже повољнија решења за еталонорање 1 килограма.
Модерније решење је силиконска
сфера са тачно одређеним бројем атома силицијума(Ѕi). Али је израда овакве
сфере доста сложена и скупа, па се траже јефтинија и ефикаснија решења преко
мерења електричних величина.
Ампер је јединица за јачину електричне струје, протекле количине електрицитета у јединици времена. Савремена дефиниција Ампера је преко нуклеарне магнетне резонанце,нмр-а, где се нуклеарна
језгра,мали магнети и чигре, преврћу у магнетном пољу под деством радио таласа.
Резонантна фрекфенца превртања магнетне орјентације нуклеарног језгра је
одређена јачином електричне струје, по чијем сталном магнетом пољу језгра
постављају своју орјентацију. Јаче
поље, виша фрекфенца, па прецизним одређивањем фрекфенце радио таласа који пребацују магнетну орјентацију нуклеарног језгра са позиције по пољу у позицију контра магнетном пољу струјне завојнице, прецизно одређујемо јачину електричне струје од 1[A].
1[mol]-1 мол је количина cупстанце садржана у 0.012[kg] угљеника(C12), тачније то је број од 6.002214179x10^23 атома садржаних у поменутој маси, или у 22.4[l] гасне супстанце под нормалним притиском на 0 степени целзијуса по италијанском хемичару Авогадру. Данас се тражи реализација овог броја атома или молекула не преко масе неке супстанце, већ преко броја неког типа атома.
Број је огроман, што показује демонстратор са малом фудбалском лоптом, запремина приказаних лопти са Авогадровим бројем би била једнака запремини наше планете.
Кандела,1[cd], је интернационална јединица за јачину светлости у одређеном правцу,прилагођена људском оку. Наш вид је нај осетљивији на 540x10^12[Hz]- зелена боја, па се кандела дефинише као јачина зрачења извора светлости на поменутој фрекфеци у одређеном правцу, снаге 1/683[W]/sterad. Ова дефиниција је усклађена са старом, где је кандела дефинисана као снага зрачења у датом правцу коју емитује 1/60[cm]^2 платине која очвршћава(2040 степени целзијуса) у датом просторном углу. Ова стара дефиниција је патила од утицаја атмосферског притиска на температуру топљења, односно очвршћавања платине, па је замењена новом.
Келвин је јединица термодинамичке температуре, прилагођена Целзијусовој температурној скали. 1С=1К, стим да је 0К=-273.16С, или 1К=1/273.16 температуре тројне тачке воде. На видео приказу, оператер приказује кивету са водом, ледом и воденом паром, која дефинише температуру од 0С. На следећој демонстрацији објашњава мерење температуре преко једноставног манометра, уређаја за мерење притиска, који је повезан са балончићем. Уметањем балончића у суд који одржава кивету на 0С, се може подеситипоказивање манометра на 273.16К, па уметањем балончића у посуду са течним азотом, пада притисак молекула гаса у балончићу услед пада њихове брзине кретања, јер је термодинамичка температура у директној вези средњом кинетичком енергијом кретања молекула гасне супстанце. Тако на манометру можемо директо очитати апсолутну, или термодинамичку температуру у келвинима. Савременији начин мерења температуре је преко промене елктричног отпора проводника са променом температуре, па на сличан начин можемо извршити калибрацију мерног инструмента, довођењем у контакт мерне сонде са киветом на 273.16К=0С.
Пробајте Нонијус и микрометарски завртањ, инструменте за мерење дужине, коришћени у индустрији и науци.. Нонијус има покретни клизач, чији је најмањи подеок 1/50[mm] , a микрометарски завртањ има ротирајући добош са 50 подеока, тако да један окрет одговара ходу завртња од 0.5[mm] и на тај начин остварује најмању мерену дужину од 0.01[mm]
Упуство за коришћење: Апликација је видљива кроз ваш гугл налог, тако да се морате претходно улоговати и прихватити ауторизацију апликације. Кликнете на дугме за креацију објекта и мишем превучете по плавом платну и објекат се појављује на екрану. Само што код завртња морате сачекати пар секунди, па тек онда превући мишем по екрану.
Ако сте креирали нонијус, подесите његову ширину и висину, померајући мишем плаве кружиће у ћошковима селекције(видљиви након клика ). Креирајте квадрат и убаците између кљунова нонијуса(претходно десни померити ). Квадрат померите до левог кљуна нонијуса, па затим десној ивици квадрата мишем примакнете клизач. Појавиће се две црвене црте, које вам помажу да очитате мерену дужину. Горња очитава mm, а доња по 0.02[mm].
Код завртња, само превучете мишем на доле преко изгравираног добоша и он почне да се окреће. Ако желите да га зауставите, кликните два пута мишем. Ако желите да смањите растојање између дискова, повуците мишем на горе преко изгравиранеμ површине.
На непокретном делу завртња имате скалу са по 0.5[mm]., док вам скала на добошу омогућава померање дискова од по 0.5[mm]/50 = 0.01[mm] = 10[μm]