Појам гравитације датира од давнина, људи су одувек знали да тела падају ка тлу, али први писани запис објашњења гравитације потиче од Аристотела, чувеног грчког мислиоца старога века. Он је тврдио да је теденција или гравитирање тела ка центру наше планете тежња ка божанству, јер по старим грцима бог обитава у центру света, а то је наша планета. Следећи писани запис је од Ђеролима Пракастра, италијанског лекара средњег века који је тврдио да тела отргнута од мајке Земље теже ка њој као дете мајци. Затим следи енгленски лекар Хилберт који је привлачење небеских тела приписивао магнетном дејству, открио је да је Земља магнет, а привлачење тела ка Земљи другој врсти силе(XVI век).
Век касније се појављује чувени Исак Њутн, творац данашње научне мисли, који побија Хилбертове тврдње, открива мисаоним путем закон гравитације:F = γm1m2/r2, где је
γ = 6.67x10-11[N][m]2/[kg]2 - универзална константа гравитације,
m1,2. масе привлачећих тела, а r- растојање између њих.(О Њутну, више
Занимљива питања
400 година после Њутна долази Алберт Анштајн, који разбија дотадашњу догму о непроменљивости простора и времена и поставља теорију гравитације на сасвим нове основе.
Можемо рећи да је Анштајн поставио логично питање: Како можемо нечем што не познајемо приписати карактер непроменљивости? Он није рекао шта су простор и време, већ само да се својства времена и простора мењају око масивних тела, што за последицу даје поље гравитације. Тачније инерциони механизам убрзава тела ка центру планете за посматрача који је везан за њу, али за посматрача који слободно пада свет изгледа другачије. Он не осећа никакву силу гравитације, само запажа да планета убрзава ка њему, такав посматрач је у бестежинском стању, у његовом систему опажања бачена тела задржавају своју брзину.
Видео говори о GPS систему, систему за глобално позиционирање објеката на планети и о временској поравци због другачијег тока времена на 20 000[km] од нивоа мора, тачније време које шаље сателит је дуже за 38[μs] по дану због овог ефекта.