Knji­ga pe­sa­ma ''Ne­sa­ni­ca'' Ve­li­bo­ra Si­ki­mi­ća do­no­si pli­mu i ose­ku emo­ci­ja, vr­tlo­ge ne­mi­ra i stra­sti. Ovo je po­e­zi­ja ko­ja za svo­ju te­mu uzi­ma lju­bav, ve­kov­ni mo­tiv na ko­jem su se oku­ša­va­li pe­sni­ci na svim je­zi­ci­ma sve­ta. Te­ma lju­ba­vi je naj­zah­tev­ni­ja, ona tra­ži is­ku­stvo im­preg­ni­ra­no da­rom za is­ka­zi­va­nje ose­ća­nja ko­ja ni­su sva­ko­dnev­na. U pe­sma­ma Ve­li­bo­ra Si­kimi­ća pro­na­la­zi­mo mo­tiv iz­gu­blje­ne dra­ge, one za ko­jom pe­snik ma­šta i če­zne. Njen lik se pre­la­ma iz­me­đu stvar­no­sti i sno­va, u stal­nom je pre­pli­ta­nju iz­me­đu mo­gu­ćeg i ne­mo­gu­ćeg. Ta­kvo ras­pe­će bi­ća osve­tlje­no je bo­lom iz­nu­tra, na­pe­to i otvo­re­no za pe­snič­ki go­vor. Pe­snik ne pre­za da is­tak­ne svo­je raz­lo­ge za pe­smu, da na­gla­si za­što je oba­sut ''zvi­je­zda­ma pa­da­li­ca­ma''. Ova po­e­zi­ja, stva­ra­na u ''no­ći­ma od pa­mu­ka'' i ''gr­če­vi­ma ne­sna'', no­si u se­bi is­kre­ne i pa­te­tič­ne za­zi­ve lju­ba­vi, in­si­sti­ra na pat­nji kao uslo­vu svih uslo­va za stva­ra­nje pe­sme. Pe­snik po­vre­me­no is­ti­če svo­ju po­zi­ci­ju u sve­tu i pe­snič­ki je­zik kao pra­vu me­ru bo­la i stra­da­nja. Sla­ve­ći ze­malj­sku lju­bav, Ve­li­bor Si­ki­mić do­la­zi do spo­zna­je da s njom sve osta­je ne­do­vr­še­no bez ob­zi­ra ko­li­ko pe­snik bio mo­ćan da iz­ra­zi i naj­ta­na­ni­ja ose­ća­nja. Po­la sun­ca/po­la ne­ba/po­la ži­vo­ta/sre­će po­la/za­što mo­ra/sve na­po­la. Ta­kva za­pa­ža­nja i pi­ta­nja po­sto­je od pam­ti­ve­ka pa da­ju i sa­vre­me­noj po­e­zi­ji šan­su da pro­na­đe svo­je od­go­vo­re. U knji­zi ''Ne­sa­ni­ca'' pri­me­ću­je­mo po­me­šan slo­bo­dan i ve­zan stih, autor po­ka­zu­je na­por da ovla­da i be­lim i me­trič­kim, od­no­sno, ri­mo­va­nim sti­hom. Ti­me pe­snik otva­ra pro­sto­re me­lo­di­je je­zi­ka, da­je šan­su bi­ću ko­je pe­va da pro­na­đe je­din­stvo sa­dr­ža­ja i for­me. Ne­ma sum­nje da će i u no­vim ru­ko­pi­si­ma Ve­li­bor Si­ki­mić te­ži­ti usa­vr­ša­va­nju sti­ha na za­nat­skom i te­mat­sko-mo­tiv­skom pla­nu. Mo­že­mo, da­kle, oče­ki­va­ti da će lju­bav do­bi­ti svo­ju do­pu­nu oli­če­nu u no­vim sli­ka­ma i pri­zo­ri­ma iz ži­vo­ta i sno­va.

Nenad Grujičić