1. површински крашки облици

Површински облици рељефа који настају крашком ерозијом су: шкрапе, вртаче, увале и крашка поља.

    Шкрапе су уске бразде које настају на голим и стрмим кречњачким површинама.

Шкрапе

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/c/c5/Skrape.jpg/120px-Skrape.jpg)

    Удубљења која настају проширивањем пукотина кроз које вода понире називају се вртаче. То су најбројнији и најчешћи површински облици крашке ерозије.

Вртаче у Лелићком красу

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/7/78/Vrtace_u_lelickom_krasu.jpg)

    Спајањем више вртача настају увале- издужена удубљења.

Крашка увала Бусовата на Бељаници

(http://www.freebiking.org/Atlas/SI/Trekovi/images/Zagubica-Beljanica_3.jpg)

    Крашка поља су велика затворена удубљења у кречњачким пределима. Стране крашког поља су обично стрме, а дно је заравњено и прекривено нераствореним седиментима. Крашки предели оскудевају плодним земљиштем, па крашка поља имају велики значај за пољопривреду. 

Гламочко поље у БиХ

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Glamocko_polje_1.JPG/120px-Glamocko_polje_1.JPG)