6. Ледничка ерозија

    На високим планинама и у поларним областима, снег који напада не може да се отопи у потпуности. Снег се стално задржава изнад снежне границе.

  Снежна граница није на истој висини на свим планинама. Висина снежне границе зависи од географске ширине, положаја планине и распореда копна и мора. Нагомилавањем нових слојева преко старих слојева, снег се претвара у лед. На тај начин настају ледници.

Ледник Алеч у Швајцарској

(http://en.wikipedia.org/wiki/File:Grosser_Aletschgletscher_3178.JPG)

    Место на ком ледник настаје назива се цирк.

Цирк Гаварни у Француској

(http://en.wikipedia.org/wiki/File:Gavarnie-Cirque.JPG)

    Ледник не остаје на месту где је настао, већ се под масом леда полако креће низ планинске стране. Кретање ледника је споро, али својом масом ледник усеца ледничку долину– валов. Валов има  попречни профил у облику латиничног слова У.

Ледник Франц Јозеф у свом валову

(http://en.wikipedia.org/wiki/File:Franz_Josef_glacier.JPG)

    У току кретања ледници откидају и разарају стеновиту подлогу преко које се крећу и са собом носе велике количине стеновитог материјала. Тај стеновити материјал назива се моренски материјал.

    Ледник почиње да се отапа када се спусти испод снежне границе. На том месту, од моренског материјала који је ледник носио настаје полукружни бедем - чеона морена. Иза чеоне морене вода од отопљеног леда може да формира ледничко језеро.

Ледничко језеро Морен у Националном парку Банф у Канади

(http://en.wikipedia.org/wiki/File:Moraine_Lake_17092005.jpg)

Бледско језеро у Словенији

(http://en.wikipedia.org/wiki/File:Bled_Overview.JPG)