С А Р А О Р Ц И

На самом Цариградском друму, на излазу са подручја данашње административне територије смедеревске општине, налази се село, које својом богатом прошлошћу, радиношћу житеља, родољубивошћу предака и ученошћу многих генерација оправдава сву сложеност истраживања корена имена места и традицију постојања на овом локалитету.

Сараорци!

Једноставан назив, сложеног и вишеструког значења: имена, порекла, историје.

Сараорци: место удаљено 25 од километара Смедерева, које је седиште општине, а налази се у близини Ауто-пута, тако да нема правца којим насеље није повезано са свим важним центрима у земљи.

Повољан географски положај био је привлачан од давнина за људе различитих занимања, разних нација, војски, освајача и мирних мештана који су хтели да живе од свог рада.

Отуда, вероватно, постоји и више претпоставки о значењу и корену имена места, које су, то је сигурно, у тесној вези са временом када је име и којим поводом добијено.

Постоји неколико мишљења о пореклу и значењу имена Сараорци: прво је да турска реч сараор вероватно вуче корен из персијске речиselahor, а да означава људе који који оправљају нека утврђења и због тога су ослобођена одласка у рат (ово објашњење потиче из записа Вука Караџића у народној песми „Опет зидање Раванице“. У турској војсци сараори су били најамници, брзи коњаници чија служба није дуго трајала и на похдима их је било двадесетак хиљада, а уживали су султаново поверење и стајали крај њега, са леве стране од јаничара, али због нестабилности и неизвесности овог позива не звучи вероватно да је могао да опстане као традиционално занимање становника једног насеља.

Међутим, у Српском рјечнику, на 909. страници за реч сараори не наводи објашњење на српском, већ га даје на немачком језику. Међутим, у Речнику српскохрватскога књижевног језика, на 648. страници, поред речи сараор стоји објашњење да је та реч турцизам, мушког рода са значењем : радник, кулучар, са примером употребе речи, коју је записао Вук: „Почне се оправљати и град београдски, те дигну млоге сараоре из народа“. На истој страници се налази и реч женског рода сараорина, која је објашњена као : градња, кулук и примером употребе речи у књижевности, од стране Петра Кочића „Плати главом (син) на сараорини , кад се градила цеста од Бањалуке...“ Наведени извори и примери показују да је становници места Сараорци, без обзира да ли је име значило плаћене коњанике, раднике кулучаре, или мајсторе зидаре, који су према неким подацима чак учествовали у зидању Кулич-града и Смедеревског града учествујући и у одржавању, могу да се поносе именом свога места. Очито је да ова реч означава место вредних вредних, радних људи.

Сачувано је предање да је село је настањено 1358. године у за време цара Уроша, али је насеље постојало још у доба неолита.На локалитетру Мајдан мештани су нашли бронзане предмете и грнчарију, који припадају култури Дачана.

Према др Леонтију Павловићу, на 379-381. страници књиге „Школство у смедеревском крају“ наведено је да се првобитно насеље звало Некаок и Накавок, како се зове Старо селиште сараорачко и које је било у данашњем Накаваку, а селиште данашње Лугавчине је јужно ка Сараорцима што значи да је првобитно насеље било преко Језаве идући ка Морави, тако да је јасно да је горња Лугавчина касније добила име Сараорци. (У првом турском попису 1476/78. године забележено је село Горња и Доња Лугавчинаса само девет кућа).

Село није обухваћено у турским дефтерима у 16. веку, већ је то само село Кленовац, које је у другој половини тога века било познато по томе што је хранило коње (данас западно од Лозовика и Сараораца постоји потес Кленовац)

Интересантно је да се тврди да су Сараорци насељени пред Кочину крајину 1788. године. Први пут се Сараорци посебно помињу у попису насеља, 1818. године (тада је у арачким списковима забележено да село има 38 кућа и 78 арачких пореских глава, када се и сматра да је обновљено, док 1846. године село има 99 кућа и 568 становника), априликом пописа становништва 1863. године, село је имало 250 пореских глава.

У то време, насеље се налазило на Добродолској падини. Касније се спуштало и населило мале Друм, Гојковац и Накавак досељеницима који су дошли из Драгачева, Црне и Беле реке, Звездана, Вражогрнаца, из Ресаве, као и из Трна у Бугарској. Међу најстаријим досељеницима су Павковићи (од којих је један, као обор-кнез потукао Турке на Јабучју), а затим Бекићи, Ракићи и Матићи. У књизи „Мала историја ОШ “Херој Света Младеновић“ на 21. страници наведено је да су од Павковића настали Дишићи, Станојевићи, Никодијевићи и Ивановићи, који су око 1920. године имали 25 кућа. Од Бекића, који су дошли са Косова су Стакићи, Јевтићи, Хранисављевићи и Живановићии и они су, у наведено време, бројали 28 кућа. Од Ракића су Матковићи, са18 кућа, а потичу из Драгачева. Матићи, са 56 кућа такође су досељени из Драгачева. Милосављевићи и остале фамилије су касније насељени и пореклом су из Звездана зајечарског и насељени су у такозваној Бугарској мали са 15 кућа. Илићи, односно Марковићи пореклом су из Стрмостена ресавског. Раније су говорили влашки а у наведено време су бројали 14 кућа. Из Звездана су досељени Радуновићи, Брадиловићи и Гојковићи.

Поред бројних српских фамилија у селу се тада налазило и 65 кућа Цигана (Рома, како се данас каже), који су до краја 19. века живели под чергама у Гају, па су прихватили урбани живот и саградили куће.То су данашњи Антићи, Јовановићи, Стевановићи, Ђорђевићи, Миленковићи, Васићи...

Становници села су се бавили земљорадњом, али и занатима и трговином, а како се налази на главном друму, то је место постало познато по кафанама, а посла је у селу имало за све.

Развој села у сваком погледу довео је до тога да су Сараорчани 1895. године затражили да њихово место добије статус варошице.

Богата је прошлост сараорачких активности на уређењу главне улице као центра Месне ѕаједнице,на развијању трговине и занатсва,угоститељства,културе,спорта и подизање споменика борцима за слободу.Потсетићемо на неке објекте и датуме подигнутих у селу...

-Изградња циглане 1905.године-рушена од стране Аустријанаца 1912. године.Обновљена 1923. године ,висина димњака 42 метара.

-Прва зграда за просветне раднике, 1923.године

-Игралиште за фудбал/сточни пијац/,1932-до рата

-Први трактор без гума у селу, 1936.године

-Продавница/трафика дувана/,1947

-СРЗ "Бољи живот",1949

-Игралиште садашњег "САСК"а, 1949-51.године

-Електрификација(делимична-трактор производио струју за друштвене објекте и БИОСКОП),1952.године

-Потпуна електрификација,1956.године

-Две продавнице "Универзала"-Лозовик,1.јан.1958.године

-Здравствена амбуланта, 1959.године

-Продавница"Политике", 1959.године

-Ветеринарска амбуланта, 1963.године/до тада иза економског дворишта задруге/

-Спомен чесма, 1966.године

-Стамбена зграда за просветне раднике и стмбена зграда 3 са пословним просторијама("Дунав"),1967.године

-Асфалтирање пута Смедерево-В Плана,1968.године

-Пољопривредна апотека при задрузи,1971.године

-Ограђивање пијаце и набавка тезги,1973.године

-Рестаурација и ограђивање споменика борцима I светског рата,1973-74.године

-Продавница ауто делова,1975.године

-Улична расвета ,1978.године

-Кафана "САСК",1980.године

-Уређење "Центра",1982.године

-Отварање апотеке,1983.године

-Асфалтирање сеоских улица,1982-84.година

-Нова зграда поште, 1985.године

-Зграда Месне заједнице/адаптација/,1985.године

-Комасација у Сараорцима(око 1300хектара)1983-85.године

....

Ако Ви имате какве додатне или нове податке пошаљите на страници ОЦЕНА САЈТА И ПИТАЊА