Рефлексија

• имплементација нових садржаја, метода и облика рада

• примери, рефлексија и евалуација

За моје ученике од школске 2012/13. године све наставне јединице направљене су у мудлу. Час обично почиње неким кратким видео записом којим се постиже пажња и заинтересованост ученика, нпр. http://www.youtube.com/watch?v=GYnd5JRu86E&feature=player_embedded затим иде разговор и најава циља часа, у оквиру мудла за сваку наставну јединицу постављени су активности, задаци и исходи.

Ево како изгледа један час:

Пре почетка часа обично заједно са ученицима прокоментаришемо ову страницу. Како та страница изгледа погледај овде.

ЦИЉЕВИ, АКТИВНОСТИ И ИСХОДИ

ЦИЉЕВИ

• • разумети значај пољопривредне

  • научити које су гране пољопривредне производње и која је њихова улога

  • разумети начин организације у свакој области пољопривредне производње

  • знати мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења

АКТИВНОСТИ

• • прочитај лекцију и погледај приложену презентацију

  • попуни огласну таблу сликама различитих врста пољопривредних машина или пољопривредних радова са тим машинама

• провери колико си научио решавајући тест

  • попуни радну свеску на странама предвиђеним за ову наставну област

  • потражи додатне садржаје на ову тему користећи интернет

ИСХОДИ

• • разумећеш важност развоја пољопривреде

  • умећеш да препознаш различите врсте пољопривредне производње

  • разумећеш неопходност усавршавања и модернизације пољопривредне производње

  • моћи ћеш да одредиш који предели су погодни за развој појединих грана пољопривредне производње

ЖЕЛИМ ТИ ПУНО УСПЕХА!

После уводног дела часа ученици или прегледају сами припремљене садржаје богате сликама, кратким видео записима и линковима. Ученици постављају на волвишер зид слике које проналазе из ове области. Изглед зида :

Пољопривреда на Wallwisher зиду

Ученицима се задаје задатак да прочитају припремљену лекцију о храни и правилној исхрани а затим на форуму отворе дискусију на тему "Глад у свету". На форуму отварају дискусију о задатом задатку. Ево како изгледа пример задатка:

Мапе ума ученици понекад израђују сами а некада је наставник постави и она остаје на платну до краја часа.

На крају часа ученици раде "Тестић" за самопроверу количине усвојених садржаја (https://docs.google.com/file/d/0B5ah5mUeLji8STVpSHNBN0lvWUE/edit) и помоћу мете, или на неки други начин оцењују колико су задовољни часом.

22. јануар 2015.

Рефлексију на свој рад примењује скоро сваки наставник, ослањајући се мање-више на све технике које су приказане у приручнику Наставник као рефлексивни практичар. Она се најчешће своди на лично размишљање и анализу, разговоре са колегама и ученицима о начинима побољшања процеса поучавања, што би довело до постизања планираних циљева.

Свако одељење је прича за себе, то зна сваки наставник. Ово је мој скорашњи пример: Наиме, приметила сам да је у једном одељењу седмог разреда дисциплина, однос према обавезама, поштовање договорених рокова, количина усвојених наставних садржаја далеко испод другог одељења, коме такође предајем на исти начин. У оба одељења примењена је хибридна настава коришћењем мудла, у оквиру кога је простор за коментаре и предлоге ученика. Ученицима су на располагању различити садржаји: презентације, лекције, едукативне игре, самостални и сараднички алати за групни рад (у зависности од предвиђених активности на часу), линкови ка другим изворима (ако хоће да сазнају више) и сл. За завршни део часа предвиђен је, електронски тест који ученици могу радити 2 пута (други пут га могу радити од куће) а важи им се максимална оцена. Док су у једном одељењу деца мотивисана да постигну што боље резултате и већину тестова поново ураде код куће у другом одељењу то изостаје. Једном или два пута у току полугодишта усмено или кртким штампаним тестом, како се договоримо, испитујем ученике да проверим колико су научили. Однос према обавезама на часу првог одељења далеко је озбиљнији, све се прихвата као игра и изазов, у другом је "смор" и мучење. Када сам их усмено пропитивала (где су показали веома малу количину усвојених садржаја), покушала да их опоменем и подсетим на обавезе одмах су се побунили, жалили се одељењском старешини, психологу и помоћнику директора набројавши гомилу разлога типа: више волим прво одељење, не могу да постигну зато што имају увек седми час и сл. углавном за све је крива наставница а не они. Дуго сам размишљала шта са њима да урадим, разговарала сам са колегама, психологом али и са самим ученицима. На крају су тражили да им часови буду класични са предавањем, вежбама и пропитивањем и то сам прихватила. Направила сам другачији распоред седења и пооштрила захтеве за дисциплину и однос према раду за ученике који ометају час, разговарала сам са девојчицама, које су направиле целу ову пометњу, да не могу очекивати одличну оцену ако је својим радом не заслуже као и сви други и оне су то прихватиле. Тек је почело друго полугодиште и не могу још да видим праве резултате ове промене али однос према обавезама на часу и дисциплина се поправила, међутим анализирајући њихова постигнућа долазим до закључка да су им оцене исте као и пре. Ипак се надам да ће се и то поправити уз заједничко залагање и мене и њих.

Овај пример сам навела као примену технике рефлексије "Размишљање о сопственом раду", "Дискутовање са ученицима" и "Размена искуства са колегама". Да би ове технике дале очекиване резултате сви актери треба да се укључе у решавање проблема, да сагледају суштину и нађу заједничко најбоље решење. Не треба ни кривити ни оправдавати само једну страну већ схватити да је све што се предузима за добро наших ученика. Они су деца али им не треба повлађивати кроз додворавање и повлађивање и на тај начин стварати слику "доброг" наставника већ им указати на прави пут кроз уважавање и разумевање, да би схватили да права проистичу из обавеза.

8. април 2015. год.

Веома сам задовољна радом и понашањем ученика који су ми у претходном периоду задавали главобољу. Њихов однос према обавезама се знатно поправио, вероватно је за то најзаслужнија њихова разредна. Толико сам бринула због смањених оцена, који су, наравно, резултат њихове активности, у првом полугодишту, да сам се стално преслишавала да ли сам ја погрешила и да ли сам требала да им дам више оцене. Стално су ми пред очима биле уплакане очи те деце која захтевају оцене, али без покрића. Била сам упорна у својој одлуци: Нема незаслужене оцене. Знате оно додате и закључите већу оцену али они хоће још већу. Сада су се уозбиљили и схватили да морају да се потруде, активни су на часу и редовно извршавају своје обавезе. Видели су да сузама и "назор" не могу ништа па су се, хвала Богу, вратили у нормалне токове.

Коначно могу да одахнем:)

Created with Padlet

25.11.2017.

Добила сам велико признање. Изабрана сам за једног од 11 најбољих едукатора у Србији за 2017. годину. Веома сам срећна и поносна. Имам осећај као да сам добила признање за животно дело. Ипак, живот не би био живот да нема оног али...

Наиме, имам осећај да од много посла и обавеза мање уживам у раду са децом, а то је основ мог посла. Стално трагање за новим начинима како да ученици науче све и више од "све" а највише оног што им заиста треба у животу: самопоуздање, сарадња, културно опхођење, хуманост, продорност, отвореност за нове идеје и сл.

Покушавам да на разне начине доведем ученике у позицију да су свесни да су они ти који одређују висину оцене. Када то достигну мој посао ј достигао виши ниво а све до тада је трагање. Поставила сам све на мудл, омогућила им и да од куће раде тестове, постављају задатке и боре се за бољу оцену. Често разговарамо шта је то што би требало да сви урадимо да би били задовољнији и ја и ученици. Питала сам моје ученике: "Шта ја могу да урадим да би вам било лакше фда научите градиво и успешно завршите задатке?" Ништа ми није тешко да урадим за њих, на крају то је мој посао. Дете ми са осмехом каже: "Није до Вас до нас је" али није баш тако. Морам да нађем начин да моју наставу подигнем на виши ниво. Осећам да треба и да могу.