Umetnost

Promocija specifične telesne lepote amputirki najviše je prisutna u savremenom plesu, ali estetika ženske amputacije našla je svoje mesto i u pozorištu, vajarstvu, fotografiji, stripu, muzici, kao i na području primenjene umetnosti, pre svega reklame.

Akrotomofilija i ples

Plesačice-amputirke verovatno su najveću svetsku promociju doživele u okviru rada profesionalne britanske plesne trupe Candoco, osnovane 1991. godine. Iako je istaknuta plesačica ove grupe bila Ketrin Kol, amputirka bez leve noge, a u trupi su plesale i druge amputirke, Candoco ipak nije bila pre svega plesna grupa amputirki. Sada se pak Candoco sve više od plesne trupe za invalide orijentiše na zajednički ples invalida sa onima koji nisu invalidi, kao i na plesnu edukaciju. Grupa Candoco gostovala je već i u Beogradu i u Zagrebu.

Mada nisu poznate koliko Candoco, ubedljivo najveći broj plesnih trupa žena-amputirki, verovatno na desetine, postoji na Dalekom Istoku, pre svega u Kini. Neke od ovih trupa su amaterske, ali neke su i profesionalne. Verovatno najveća žensko-amputirska plesna trupa nalazi se na Tajvanu. Reč je o amaterskoj trupi The Crescent Beauty, iza koje stoji organizacija FRATA (Fu-Li Rehabilitation Association for Teenaged Amputees).

Jedna od karakteristika plesne trupe "The Crescent Beauty" je da u njoj amputirke tokom plesa skoro uvek sasvim otvoreno pokazuju patrljke svojih amputiranih udova.

U vezi s neskrivanjem amputacionih patrljaka plesačica Čen Ičun seća se svojih početaka u trupi: "Ideja da treba otvoreno da pokažem svoj patrljak ruke i da, prirodno, svako može da ga fotografiše i pokazuje te slike unaokolo – delovala mi je kao šala. Moj patrljak je moja mala tajna, nešto čega se stidim i što ne pokazujem drugima".

Osnovna ideja trupe "The Crescent Beauty" je da se ljudima koji nisu amputirci pokaže do koje mere lepe mogu biti žene-amputirke, ali i da se ljudi naviknu na to da vide patrljke amputirki kao nešto sasvim normalno.

Članica trupe Liu Šumei, mlada amputirka koja je bez noge, objašnjava zašto je to važno: "Jednom sam vozila bicikl u suknji i spala mi je proteza. Ljudi su tako buljili u mene da sam se osećala kao da sam gola. Drugoj amputirki se desilo da kada je patrljkom ruke pritisnula dugme u liftu jedna žena je kriknula i istrčala iz lifta".

O tome da su amputirke, žene kojima nedostaje neki od udova, jednako lepe kao i žene koje imaju sve udove na broju peva i jedna strofa "The Crescent Beauty" himne:

Udovi nam možda manjkaju,
Ali naš je život ipak pun.
Polumesec i pun Mesec,
jedan su te isti Mesec,
I jednako su lepi.

Akrotomofilija i vajarstvo

Torzo je česta vajarska forma koja ističe telesnu lepotu pa zato nije nikakva retkost u umetnosti skulpture sresti umetničku predstavu žene kojoj nedostaju svi, ili samo neki od udova.

Ipak, svojim primarnim interesovanjem za prikaz jedinstvene lepote realnih žena-amputirki posebno se ističe stvaralaštvo Marka Kvina, savremenog britanskog skulptora-neorealiste. Kvin nije nikakav underground umetnik, već jedan od najpriznatijih britanskih vajara današnjice. Nedavno je njegova skulptura Alison Laper, kongenitalne amputirke prikazane sasvim nage, u osmom mesecu trudnoće, postavljena na Trafalgar skveru u Londonu.

Kvinovi modeli su uvek realne amputirke, od onih medijski poznatih poput britanske četvorostruke amputirke Helen Smit, pa do anonimne devojke bez leve ruke do ramena koju prikazuje nagu dok se ljubi. Jedan od modela za Kvinove skulpture bila je i lepa jugoslovenska amputirka Selma Mustajbašić, devojka kojoj je desna noga amputirana iznad kolena.

Akrotomofilija i pozorište

U pozorišnoj umetnosti bilo je više predstava u kojima su nastupale amputirke, ali svakako posebno mesto, kada je o divljenju lepoti različitosti žena sa amputacijom reč, ima stvaralaštvo modernog ruskog pozorišnog reditelja Andreja Žoldaka. U intervjuu listu "Izvestija", na primedbu novinara da je negde izjavio kako je u prethodnom životu možda bio žena bez ruke ili bez noge, Žoldak kaže: "Mene prati tema jednonogih žena. U mom Hamletu se pojavljivala jednonoga žena, u mom Otelu je bila jednonoga Dezdemona. U mom sledećem projektu biće mnogo jednonogih žena".

U SAD postoji više istaknutih pozorišnih glumica bez noge, ali u ovom kontekstu važne su neke predstave Anite Holander, u kojima je akcenat baš na tome što ona nema nogu. Tu se, pre svega, ubraja predstava "Still Standing", koja je prikazana i u Beloj Kući, na Brodveju, te u pozorištima širom Sjedinjenih Država.

Akrotomofilija i umetnička fotografija

Više etabliranih umetničkih fotografa okušalo se i u serijama čija je tema bila lepota amputirki. Svakako su tu najpoznatije serije fotografija Erika Krola, na kojima se pojavljuje jednonoga Kimberli Ostin (koja je i sama priznat, akademski obrazovan, umetnički fotograf). Krol je u dva dokumentarna filma ovekovečio i foto-sesije na kojima su ove fotografije snimljene.

Od poznatih umetnika fotografije, ova tema zauzima vrlo istaknuto mesto i u radovima koje su izlagali Jurij Solomko, Gerhard Aba, Ron Parisi, Stiv Nivs, Inemal Hokju, Nik Klements, Marla Ratford, Kristof Murte i Masanao Suđijama, a nije je zaobišao ni legendarni Helmut Njutn.

Ovim nizom se ni iz daleka ne iscrpljuje lista istaknutih umetnika fotografije čiji su modeli bile žene kojima je amputiran neki ud, a kamoli onih manje poznatih fotografa koji su posegli za motivom zgodne žene koja nema nogu ili ruku. Karakteristično za većinu ovih fotografija je da ne prikazuju svoje motive kao promociju "ružnog", već pre kao "lepotu različitog". Upravo ta karakteristika svrstava ova dela u područje akrotomofilije.

Akrotomofilija i svet reklame

Lepota žena-amputirki nije mimoišla ni svet reklame. Lepe amputirke nekad su se pojavljivale samo u reklamama velikih kompanija koje se bave ortopedskom protetikom. Ali u naše vreme sve je više kompanija koje se obraćaju širokoj publici a za reklamne kampanje angažuju amputirke. Tako je kompanija Adidas snimila reklamni spot za patike sa devojkom koja nosi proteze umesto nogu, a nedavno je reklamu za švedsku fabriku automobila Volvo snimila jednoruka američka surferka Betani Hamilton.

Verovatno najmarkantnija amputirka u svetu reklame je Ejmi Mulins, lepotica kojoj su još u ranom detinjstvu obe noge morale biti amputirane ispod kolena i koja je ujedno često angažovani fotomodel, manekenka, paraolimpijska atletičarka, filmska glumica (pored ostalog, igrala jednu od glavnih uloga u epizodi Five Little Pigs serije Poaro). Ona je takođe i pisac, kako knjiga za jačanje samopouzdanja, tako i onih o ženskoj lepoti... Ejmi je u više navrata, bez obzira što je invalid bez nogu, stavljana u raznim časopisima na top liste najlepših žena današnjice, a poslužila je i kao inspiracija za neke sociološke studije koje se bave postmodernim shvatanjem ženske lepote.

Američka atletičarka bez noge, Sara Rajnertsen, pre nekoliko godina snimila je veoma zapaženu TV reklamu za superluksuzni američki automobil "Lincoln". U ovoj reklami ona se sve vreme pojavljuje sa upadljivo vidljivom hi-tech protezom noge.

Na našem prostoru su, takođe, već počele da se pojavljuju reklame sa amputirkama. Tako je Ana Sršen, poznata hrvatska plivačica bez noge, učestvovala u reklamnoj kampanji za cipele ShoeBeDo. Treba naglasiti da se ona u tim reklamama nije pojavljivala sa protezom, nego upravo bez noge. Sama po sebi, ova reklama nije originalna, jedan poznati skandinavski proizvođač ženskih cipela već ranije je imao veliku kampanju u kojoj je učestvovalo niz mladih žena bez noge.

Akrotomofilija i strip

Pošto u umetnosti stripa unekoliko bizarni likovi nisu retkost, relativno često su se u stripovima pojavljivale žene kojima je neki ud amputiran. Obično je reč o mladim, zgodnim i vrlo atraktivnim ženama, što ovakve stripove svrstava u područje akrotomofilije. Poseban žanr su japanski Manga i Anime stripovi, u kojima su devojke sa amputiranim udovima čest motiv. Funky Winkerbean je, pak, primer veoma popularnog mainstream stripa sa Zapada u kome je jedna od glavnih junakinja devojka bez ruke.

Zgodne i atraktivne devojke bez ruke junakinje su i stripova "La Douleur Fantome", "Anita's Kamp", "Bikko", "Bleach", "Pin-up" (v. ilustraciju), "Exploitation Now", "Mary Worth", "Cobra", "HK"... U stripu "Baiken" pojavljuje se samurajka bez desne ruke, dok poznati strip "Dick Tracy" donosi stilizovani lik Frizzletop, koja nema levu ruku.

Naravno, u stripovima se pojavljuju i zgodne mlade žene bez noge, one su junakinje stripova "Post Nuke Dick", "Bikko", "Fenetre Sur Dunes", "The Babysitter"... U stripu "Borneo Jo" pojavljuje se mnoštvo žena bez noge, "Gullivera" je verzija "Guliverovih putovanja" u kojoj je glavna junakinja prelepa seksi devojka koja nema levu nogu do pola butine. Junakinja stripa "Gunsmith Cats" je zavodljiva devojka sa puškom umesto noge i, sva je prilika, da je baš ovaj strip bio inspiracija Robertu Rodrigezu za film "Planet Terror".

Neki stripovi predstavljaju junakinje kojima su obe noge amputirane. Tako se u stripu "Malek Sliman" pojavljuje zgodna žena sa protezama umesto nogu, a "La Revanche" nam donosi izuzetno erotičnu devojku bez obe noge koja se, nalik uličnim prosjacima, kreće pomoću daske sa točkićima (v. ilustraciju). Dakako, u stripovima se pojavljuju razne kombinacije amputacija. U "Hispanola" nastupa devojka koja umesto amputiranih ruku ima mačeve, "Le Contrat" nas upoznaje sa atraktivnom devojkom bez desne ruke i leve noge, serijal "Industrial Gothic" kao jednu od glavnih junakinja ima mladu ženu kojoj su amputirane i ruke i noge, a strip "Stan Caiman" prikazuje tušta i tma žena sa različitim vrstama amputacija udova.

Strip je, zapravo, bio prvi medij u kome je bez ostatka prepoznata jedinstvena lepota amputiranog ženskog tela. Svojevrsna mala revolucija o kojoj je ovde reč, ona koja je u našem vremenu revalorizovala i afirmisala šarm amputirki, samo je sledila ono čemu su u stripu ucrtani temelji. Amputirka je u stripu bezmalo uvek prikazana kao izuzetno zgodna i naglašeno erotična. Ona skoro nikada nije jadna i nemoćna, već je često najsposobniji lik. Ne retko amputirke su u stripu i opasne, a patrljak amputiranog uda se ne tretira kao nešto što nemoćno visi, nego je često najzgodnije mesto na koje se može pričvrstiti ubojito oružje. Onda kada nije u militarističkoj funkciji, patrljak žena amputirki se u stripu ne posmatra kao nakaznost, već kao nešto što je na svoj poseban način lepo i ženstveno zaobljeno, ženin patrljak ruke ili noge tu je nešto što se ne skriva nego se s gordošću izlaže pogledima.

Akrotomofilija i muzika

Lepota amputirki nikada nije postala istaknuta tema u muzičkom stvaralaštvu, ali postoji nekoliko pesama koje je slave, poput numere "Odnonogaja devuška" ruskog rok sastava "Dr" ili američke kantri pesme "One-legged country girl".