Tehnologija proizvodnje Lavande
Podelite sa svojim prijateljima.
Vama je to jedan klik - Nama je to reklama
H V A L A
Lavanda je višegodišnja žbunasta biljka iz porodice LAMIACEAE.
Grm lavande raste od 60cm do 1m visine, može da se razmnožava vegetativno ili semenom ukoliko se ne radi o sterilnom hibridu.
Dobro podnosi niske temperature do –20°C. Pojedini hibridi mogu da podnesu mrazeve i do –30°C.
Sadi se u redove u pravcu sever-jug na rastojanju 100 cm sa razmakom između biljaka 50 cm. Za jedan hektar potrebno je oko 20.000 biljaka. Hibridna lavanda je znatno robustnija te se redovi razmiču 200 cm i za hektar je potrebno oko 10.000 sadnica.
Biljka ima dobro razvijen korenov sistem i odlično podnosi sušu. Za lavandu se može reći da je ekološka biljka jer ne zahteva nikakvu hemijsku zaštitu i dobro uspeva bez mineralnih đubriva. Pogoduju joj slabije plodna i siromašna zemljišta. Uslov je da je tlo dobro drenirano jer ne podnosi zemljišta na kojima leži voda. PH vrednost treba da je 6,5-7,5, kisela zemljišta nisu pogodna za uzgoj lavande.
U prvoj godini prinos cveta je zanemariv, u drugoj godini 50%, dok u trećoj godini lavanda ulazi u puni rod.
Najviše posla oko nege nasada je u prvim godinama i svodi se na uklanjanje korova i oblikovanje grma.
Eksploatacija plantaže traje desetak godina.
Zbog ugodnog mirisa i lepog izgleda pogodna je za ukrašavanje vrtova.
Ima široku primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji zbog svoje arome i lekovitih svojstava.
UZGOJ
Za gajenje lavande pogodni su topli sunčani tereni zaštićeni od vetra, južne, jugozapadne i jugoistočne padine.
Osim u mediteranskom području lavanda se može uspešno gajiti u kontinentalnim krajevima, na nadmorskim visinama do 1200 metara. Veću opasnost predstavljaju (naročito za hibridnu lavandu) kasni prolećni mrazevi, koji mogu uništiti mlade, tek ozelenele izdanke.
Lavanda је izrazito svetloljubiva biljka. U nedostatku svetlosti, zaostaje cvetanje, manja je količina etarskog ulja u cvastima i količina estarskih jedinjenja u etarskom ulju. Količina i kvalitet etarskog ulja zavise od broja sunčanih časova u periodu cvetanja.
Kišovito i oblačno vreme može prouzrokovati smanjenje količine etarskog ulja za 30 – 50%, a količine estara u ulju za 20 – 30%.
Lavanda je tipično kserofitna biljka. Za njeno gajenje mogu se iskoristiti suvi tereni. Nešto više vlage treba u periodu do cvetanja a kasnije dobro podnosi i dugotrajnu sušu. Za gajenje lavande pogodna su plitka, krečna zemljišta, kao i zemljišta formirana na vulkanskim stenama koje imaju manji značaj u poljoprivredi. Ako se gaji na boljim tipovima zemljišta i prinosi će biti veći. Hibridnoj lavandi pogoduju nešto dublja, plodnija zemljišta, sa boljim vodnim kapacitetom.
Preporučuje se da se jako zakorovljeni tereni, kao i tek uzorane livade, pre zasnivanja zasada lavande bar godinu dana obrađuju kao crni ugar. Lavanda je loš predusev za većinu kultura, jer ostavlja za sobom slabo plodno, višegodišnjim korovima obraslo zemljište.
Prilikom zasnivanja zasada treba u zemljište uneti 35 – 40 t/ha organskog dubriva, 70 -80 kg/ha P205 i 100 – 120 kg/ha K20 na dubinu 30-40 cm. U proleće, nakon sadnje, valja podubriti sa 70 – 80 kg/ha N, zbog boljeg bokorenja. U godinama intenzivnog iskorišćavanja zasada treba svake godine uneti (u zavisnosti od plodnosti zemljišta) 60 – 100 kg/ha N, 50 -60 kg/ha P205 i 80 – 100 kg/ha K20. Preporučuje se da se u jesen podubri fosforom, kalijumom i trećinom azota, a 2/3 azota uneti u proleće. Prskanjem vuksalom ili mikramidom dva do tri puta postiže se stimulativan efekat. Nakon cvetanja se ne preporučuje dubrenje azotom i folijarnim dubrivima, jer se povećava osetljivost na mrazeve i bolesti.
Zemljište za zasnivanje zasada lavande priprema se u jesen, godinu dana ramje, i to dubokim oranjem (na 35 do 40 cm) i unošenjem organskih dubriva. Ponekad se blizu površine zemlje nailazi za vodu nepropustljiv iluvijalni sloj, koji se podrivačem obavezno mora probiti, da u kasnijim godinama podzemne vode ne bi pravile štetu usevima.
Do zasnivanja zasada najbolje je da se zemljište obraduje kao crni ugar, ili eventualno zasadi neki rani predusev (neka leguminoza), koji će se skinuti sa parcele u maju. Mesec i po dana ili dva meseca pre sadnje, nakon dubrenja fosforom i kalijumom, treba zemljište plitko poorati na 18 – 20 cm, poravnati i sabiti valjkom. Važno je da zemljište pre sadnje bude nezakorovljeno i ravno.
Plantaža lavande eksploatiše se 15-20 godina.
Razmnožavanje ožiljavanjem reznica
Hibridi lavande se dobro razmnožavaju mladim reznicama. Radi očuvanja dobrih sortnih osobina i za dobijaje homogenih useva,
danas se u više zemalja (Bugarska, Francuska) primenjuje isključivo ovaj način razmnožavanja.
U aprilu ili avgustu skinute jednogodišnje reznice se ožiljavaju ispod folije ili u toplim lejama pokrivenim staklom.
Za skidanje reznica najpogodnije su četvorogodišnje ili petogodišnje biljke. Na standardan način pripremljene reznice se zabadaju u pesak na rastojanju 6 – 10 cm izmedu redova i 2 – 3 cm biljka od biljke u redu, a na 4 – 5 cm dubine.
Pojavom Klasmanovih supstrata za ožiljavanje reznica (Steckmedium), ožiljavanje reznica je mnogo jednostavnije i sigurnije jer je supstrat potpuno sterilan i ima u sebi hormon za ožiljavanje reznica, a sadrži i potrebne količine djubriva koje tek ožiljena reznica koristi dokse ne presadi u veće saksije ili na stalno mesto.
Nakon zalivanja reznice se zasenjuju. Reznice razmnožavane u avgustu, treba preko zime pokriti. Ožiljene reznice se u maju sade u „školu“. Dobro ožiljen rasad, dobijen prolećnim razmnožavanjem sadi se još u toku jeseni iste godine, a razmnožen u maju, u avgustu ili u jesen sadi se iduće godine na stalno mesto. Sa 1 m2 se dobija 600 – 800 ožiljemh reznica.
Poslednjih godina se hibridna lavanda razmnožava reznicama ožiljenim na slobodnom prostoru. Za ovaj način razmnožavanja pogodna su duboka, plodna, srednje vezana zemljišta, sa dobrim vodnim kapacitetom, koja se u slučaju potrebe mogu zalivati. Reznice dužine 12 – 20 cm skidaju se sa starijih žbunova od sredine oktobra do kraja marta. U brazdice duboke 18 – 20 cm, koje su na 35 – 40 cm jedna od druge, stavljaju se reznice 3-5 cm jedna od druge tako da im vrh viri 5 – 7 cm iznad površme zemlje. Redovi se dobro zalivaju da bi se zemlja prilepila uz reznice. Prazan prostor oko reznice treba popuniti peskom ili tresetom, ali tako da ostane brazdica za sakupljanje vode. Površinu valja održavati bez korova i po mogućnosti 3-5 puta zalivati. Čim novi izdanci dostignu dužinu 15-20 cm, izbojke treba pokositi 8 – 10 cm iznad zemlje da bi se podstakao intenzivniji razvoj bočnih izdanaka. Do jeseni će reznice imati razvijen korenov sistem i već u prvoj godini će biti rasadni materijal izvanrednog kvaliteta. Na jedan hektar može se smestiti 700 – 900 hiljada reznica, a pri stručnoj nezi 70 – 80% će se ožiliti.
Ožiljene reznice se vade neposredno pre sadnje, ili istovremeno sa njom. Na manjim površinama vade se ašovom, a na većim plugom (specijalni plugovi u obliku slova V). Izvađeni materijal se do upotrebe ili prodaje mora čuvati od isušivanja. Rasadni materijal se mora odmah zasaditi, a ako to nije moguće, treba ga prekriti zemljom i zaliti.
Setva
Prava lavanda se može proizvoditi direktnom setvom semena, zelenim i zrelim reznicama, a u nekim zemljama se razmnožava isključivo rasadom dobijenim setvom semena na otvorenom polju. Hibridna lavanda se može razmnožavati samo vegetativnim putem – reznicama ili položenicom.
Zemljište za proizvodnju rasada mora biti zaštićeno od vetra i mraza sa mogućnošću zalivanja. Važno je da ono ne bude zakorovljeno.
Seje se u jesen („pod zimu“) ili u rano proleće.
U slučaju prolećne setve seme se mora izložiti niskim temperaturama (jarovizacija).
Jesenja setva je sigurnija i jeftinija.
Seme lavande niče sporo, pa se preporučuje sejanje sa nekom biljkom koja će obeležiti redove (salata, bela slačica). Na većim površinama seje se na razmaku 35 – 40 cm izmedu redova, a na manjim površinama na razmaku 15-20 cm. Optimalna dubina setve je 0,5-1 cm u jesen i 1-1,5 cm u proleće. Posle setve preporučljivo je sabijanje valjkom. Počinje da niče početkom aprila i nicanje se razvuče do početka maja.
Nega rasada sastoji se u redovnom čišćenju od korova (okopavanje). Ako su iznikle biljke suviše guste, treba ih prorediti kada su u fazi 4-5 listova, a izvadene biljčice zasaditi na drugu parcelu, na razmaku 35 x 5 cm. Rasad treba 2-3 puta zaliti. Naročito je značajno zalivanje posle nicanja i nakon košenja. Biljke se kose na 8 – 10 cm iznad površine zemljišta, kad su visoke 18-20 cm, da bi se bolje bokorile. Potrebna količina semena za setvu je 7-9 kg/ha, od čega se dobija 600 – 800 hiljada sadnica.
Plantaža lavande eksploatiše se 15-20 godina.
