Hrizantemina vaš – kako da je se rešite

Odgajivači hrizantema žale se da se hrizantemina vaš često javlja i da ju je teško suzbiti. Utvrdili smo o kojoj se vaši radi i dajemo Vam neka bliža obaveštenja posebno o mogućnosti suzbijanja

Ova vaš lako se prepoznaje po boji jer su larve crvenkaste do tamno crne boje. Antene su duže od tela. Larve i ženke imaju relativno duge noge. Sinfikule su kratke i tamne. Starije larve ženke imaju dugu kaudu. Krilate forme se formiraju u poslednjem stupnju larvi samo u toku leta ili kada dođe do prenamnoženja.

Biologija

Radi se o vaši Macrosiphoniella sanborni koja je poreklom iz Azije ali se raširila u sve reone gajenja hrizanteme. Javlja se u polju ali i u uslovima staklara odnosno plastenika. Hrani se skoro isključivo hrizantemama mada je u Aziji poznato još nekoliko biljaka hraniteljki. Hrani se sokovima vršnog stabla i listova. Zavlači se i u cvet. Lisne vaši sišu materije porasta pa pri većoj brojnosti zaustavljaju rast i slabije se formiraju cvetovi hrizantema. Lisne vaši imaju poseban tip creva koji uvlači organske materije, a ako je toplije vreme višak se izbacuje u obliku medne rose. Obilnost lučenja medne rose zavisi od bujnosti biljaka i od temperature.

Mednu rosu sačinjavaju uglavnom šećeri i slatke amino kiseline koje su povoljan supstrat za razviće gljivice čađavica koje “prljaju” biljke pa se ne mogu prodati. Hrizantimina vaš je i vektor virusa Vein Mottle Virus i Hrizantemum Virus B. Ženke M. sanborni rađaju larve bez kopulacije. Prezimljava u staklarama ili drugim grejanim prostorima i hrani se preko cele zime. U toku leta ili kada je visoka brojnost, formiraju se krilate ženke koje preleću na nove biljke. Ipak, najčešće se širi prodajom hrizantema.

Odmah po doletanju, krilata ženka na novim biljkama počinje da se hrani i da rađa nove larve. Svaka ženka rađa 4-8 larvi dnevno. Brzo se razvija i nove bezkrilate ženke odmah počinju da rađaju nove larve. Za kratko vreme, jedna ženka formira populaciju više hiljada individua.

Suzbijanje

Pri formiranju pristupa suzbijanja mora se voditi računa o sledećem:

a) M. sanborni se razmnožava rađanjem bez pojave mužjaka pa je rezistencija na insecticide manje moguća.

b) M. sanborni se hrani skoro isključivo na hrizantemama, a površine su ograničene pa nije zabeležena otpornost na insekticide. Prema ovome, mogu se koristiti i organofosfati kao što je malation (Etiol), dimetoati (Sistemin i dr.) ili preparati iz grupe ciklodiena kao što je endosulfan (Thiodan) .

c) M. sanborni se razvija brzo i jedna generacija traje oko 8 dana. Prema ovome, prskanje se mora često obavljati i to uglavnom u vreme dok se ne pojave leteće forme da bi se sprečilo preletanje. Brzo razviće M. sanborni takođe zahteva da se prskanje izvodi odmah po pojavi prvih larvi na hrizantemama.

d) M. sanborni se hrani uglavnom na stablu gde je kretanje nekih sistemičnih ili lokalsistemičnih aficida veoma ograničeno. Primena aficida iz grupe neonikotinoida kao što su Confidor WG 70 i Actara 25 WG ne daje zadovoljavajuću zaštitu jer se lociraju uglavnom u listu. Stoga, treba im dodati neki od piretroida kao što su Fastac 10 EC, Decis itd. Sami neonikotinoidi se mogu koristiti samo u vreme intezivnog porasta.

e) M. sanborni se hrani i u cvetovima pa treba koristiti veću količinu vode ili surfactant Silwet L-77 radi boljeg kontakta. Silwet L-77 dodatno deluje na lisne vaši, a koristi se 25–50 ml na 100 lit vode.

f) U suzbijanju M. sanborni treba menjati aficide različitih mehanizama delovanja. Na tržištu se mogu naći insekticidi nekoliko mehanizama delovanja: Inhibitori holinesteraze kao što su dimetoati i malation (Sistemin, Etiol i dr.) Insekticidi iz grupe ciklodiena (Thiodan) Neonikotinoidi (Confidor WG, Actara WG itd.) Piretroidi (Fastac, Decis, Fury, itd.) itd. Pimetrozin (Chess).Ovaj insekticid smanjuje ishranu i larve uginjavaju zbog gladovanja.