Rapsodija Stojkov
Slike života i život slika

Milivoje Mlađenović već i naslovom svog dela pažljivo određuje ambicije teksta i žanrovski ga definiše kao rapsodiju. Pisac, dakle, odmah najavljuje da mu namera nije da ispiše dramu o slikaru Savi Stojkovu nego da nam ponudi pripovest sastavljenu od fragmenata iz života jednog od najuspešnijih domaćih slikara naivaca, umetnika koji je iznikao iz panonske ravnice a proslavio se podjednako kao slikar bačkih salaša, nepreglednih polja suncokreta, ali i portretista evropskih i svetskih krunisanih glava i staparskih paora.

Ako je verovati autoru ove rapsodije i slikarevim biografima, u životnoj priči Stojkova uistinu nema krupnih sudbonosnih odluka, trauma iz detinjstva ili dramatičnih zaokreta i sukoba; život Save Stojkova nalikuje njegovim delima – određen je smirenim tonovima koji odgovaraju ambijentu koji je iz prirode prenet na platno, a spokoj ravničarske stvarnosti odredio je i dinamiku onoga što je umetnik preneo u svoje slike. Čemu onda ova rapsodija? Predstavom se, naime, obeležava sto godina od rođenja Stojkova, a pisac rapsodije njome iskazuje poštovanje slikaru čija dela – kako veli u komadu – krase valjda svaki somborski dom. Ali ne samo somborski, nego i mnoge domove, salone i dvorove širom sveta, jer Stojkov je autor desetina hiljada slika.

Mlađenović, međutim, ne ispisuje samo hommage Stojkovu nego i Somboru, u kojem se događa većina dramskih tekstova koji su vezani za biografije drugih slavnih umetnika. Na tragu Miloša Nikolića, jednog od naboljih hroničara vojvođanskog života i mentaliteta, i Mlađenović će ovde, govoreći o Stojkovu, ispisati i traktat o, recimo, derutnoj salašarskoj kući – napravljenoj od zemlje, koja se, propadajući, vraća u zemlju, ili o žutoj supi koja je predigra za složeni ritual slavnog vojvođanskog nedeljnog ručka, ili će se, tek naizgled usput, osvrnuti na poratno doba i kolektivizaciju koja je tako bolno pogodila Vojvodinu. I sve će ove crtice i ovi rapsodijski fragmenti u isti mah svedočiti o Stojkovu, baš kao što mogu funkcionisati i autonomno, kao Rapsodija Vojvodina. 

(Aleksandar Milosavljević)