Gidionov čvor

Tekst: Džona Adams

Autorski projekat Simonide Mandić i Bojane Milanović

Igraju:

Heder - Simonida Mandić

Korin - Bojana Milanović

Prevod: Mila Jakšić Šajtinac i Uglješa Šajtinac

Veoma potresna i emotivno zahtevna duodrama prati susret i sukob nastavnice i majke dečaka Gidiona dva dana nakon dečakovog samoubistva. Majka koja dolazi na zakazan sastanak neposredno nakon tragedije i pokušava da sazna razloge za suspenziju Gidiona iz škole i njegovih sukoba sa nastavnim osobljem i drugim učenicima u školi za koje smatra da su bili presudni za njegovo samoubistvo. Nastavnica i majka tokom teškog i mučnog razgovora prebacuju odgovornost za tragičan čin dečaka jedna na drugu i istovremeno razotkrivaju veoma potresnu priču o usamljenosti i neprilagođenosti dečaka kako u školi tako i kod kuće.

Ovaj dramski tekst posredno kroz taj intenzivan dijalog provlači i priču o životu dece u savremenim okolnostima o uticaju roditelja, škole, društvenih mreža i interneta, o vršnjačkom nasilju, o krivici, bolu, o dečijoj kreativnosti i cenzuri političke korektnosti, o usamljenosti dece koja odrastaju prepuštena sama sebi. Tekst pokreće i pitanje intelektualne zrelosti dece koja konzumiraju priče, fikciju koje su im dostupne kao i pitanje presumpcije nevinosti dece. Tekst je prepun književnih i mitoloških referenci što priču smešta u neki univerzalniji kontekst od ovog savremenog. Emotivno i intelektualno veoma zahtevan dramski komad na scenu bečejskog pozorišta postavile su dve veoma talentovane glumice koje su uspele da na kamernoj sceni uvuku publiku direktno u priču, u sukob i fizički i emotivno. Radnja se ne događa tamo negde na bini nego tu oko nas, oko publike, svakodnevno. Ova predstava je obavezno štivo za roditelje ili nastavnike.

"Gidionov čvor je duodrama na kojoj sam diplomirala na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, sa svojom koleginicom sa klase. Imala sam tu sreću da je sa predivnom koleginicom Bojanom Milanović postavim i u našem pozorištu, s tim da sam ovaj put uloge zamenila (u odnosu na svoj diplomski ispit). Ovo je tekst koji otvara vrlo važna pitanja o cenzuri u obrazovanju, umetnosti, o tome koliko se zaista roditelji posvećuju deci, ali i njihovi nastavnici, o usamljenosti, o životu i smrti. Tekst zaista govori o stvarima o kojima, nažalost, svi mi često ćutimo ili se pravimo da ih ne vidimo, a što dovodi do strašnih ishoda. Naša želja je da ispričamo ovu priču na što bolji način, ali i da bar probamo da osvestimo publiku, da ih probudimo i baš zato smo i postavile predstavu kamerno, publiku maltene kao voajere – jer svi vide problem, ali skrštenih ruku sede i posmatraju ćutke", rekla nam je o svojoj predstavi glumica Simonida Mandić.

(Tanja Drapšin, Bečejski dani, 17. februar 2021)