Porodične priče

Autorka teksta: Biljana Srbljanović
Produkcija: Gradsko pozorište Bečej i Centar za razvoj vizuelne kulture Novi Sad
Reditelj: Igor Pavlović
Igraju: Simonida Mandić, Aleksandar Milković, Gordana Adamov i Srđan Tomić
Idejno rešenje scenografije: Igor Pavlović
Asistenti scenografije: Imre Makra Jimmy i Srđan Tomić
Izbor kostima: Igor Pavlović
Asistentkinja kostimografa: Gordana Adamov
Kompozitor: Irena Popović
Tehnička podrška: Zdenko Medveđ i Imre Makra Jimmy
Plakat: Igor Pavlović i Goran Crnojački
Fotografije: Čaba Mikuš

Reč reditelja:
Prošlo je preko dvadeset godina od kada je ovaj komad napisan. Proizišao je iz krvavih devedesetih: iz posledica ratova, raspada zajedničke zemlje i vrednosti koje su bile u njoj utemeljene, što je na kraju dovelo do uništenja porodice. Gde smo sada, dvadesetak godina kasnije? S obzirom na to da se sistemski ništa nije promenilo, mi u stvari živimo produžene devedesete. Taj period se nikada nije završio. Nikada se nismo kao narod pogledali u ogledalo.
Nove generacije rastu u gotovo istom okruženju, bez ikakve nade da će izaći iz tog mentalitetskog ćorsokaka. Porodica, umesto da bude najsigurnije mesto za decu, mesto gde će ih roditelji zaštititi od spoljnih uticaja, (p)ostaje nastavak psiho-fizičkog maltretiranja od strane neurotičnih roditelja koji su i sami na mentalnom nivou ostali u dečijem uzrastu.
U ovoj višestrukoj igri nimalo bezazlenih dečijih igara i podela uloga, glumci glume decu koja se igraju situacija iz porodičnog života u razorenoj zemlji. Tragikomičan i apsurdan komad Biljane Srbljanović boli nas još više jer ne prestaje da bude aktuelan.