Ako pčele nestanu sa lica zemlje

Na sceni Gradskog pozorišta Bečej u petak, 13. marta, možete pogledati predstavu

"Ako pčele nestanu sa lica zemlje" Večernje scene Pozorišta Duško Radović iz Beograda. Predstava počinje u 20 časova,  a ulaznica je 1000 dinara.

Autor: Tijana Grumić

Režija: Anja Suša

Dramaturgija: Tijana Grumić

Uloge: Miloš Timotijević, Jelena Ilić, Nedim Nezirović, Mladen Lero, Filip Stankoviski, Nevena Kočović, Anja Jovanović, Pavle Veselinović, Mila Protić

Кako mladi danas uopšte mogu da se snađu i pronađu svoje mesto u društvu kada je sve čemu su svakodnevno izloženi nasilje? U porodici, u školi, na ulici. Deluje da je danas, u vremenu kada smo konstantno preplavljeni uticajima sa svih strana i kada su protok i dostupnost informacija dostigli svoj vrhunac, teže nego ikad znati kako da budeš mlad čovek koji misli svojom glavom i osetiti da negde zaista pripadaš.

Predstava „Ako pčele nestanu sa lica zemlje“, inspirisana romanom "Omladina bez  Boga" Edena fon Horvata, polazi od pitanja kakav je položaj mladih u svetu obeleženom nasiljem, nepoverenjem i neizvesnošću, ali ga prenosi i u naš savremeni društveni kontekst preplićući teme generacijskog jaza, potrage za identitetom i potrebe za zajedništvom u vremenu koje nas sve više udaljava jedne od drugih.

(Tijana Grumić)

*****

(…)Zapravo, ovde nije reč o klasičnoj dramatizaciji dotičnog romana, jer njegova priča, saobražena današnjem kontekstu, počinje da se razvija tek u drugom delu. Na početku se, kao u džem-sešnu, montiraju, ulančavaju i variraju pojedinačne teme i motivi karakteristični, s jedne strane, za vreme u kome živimo, a s druge za dramski opus Tijane Grumić. Oni se kreću u rasponu od klimatskih promena i opasnosti koje one donose („ako pčele nestanu s lica Zemlje, čovečanstvo ime još četiri godine života“), preko konformizma starijih koji čeznu za navodnom sigurnošću života u penziji i gubitka egzistencijalne perspektive za mlade u svetlu nadolazeće ekološke katastrofe, do vršnjačkog nasilja i roditeljskog saučestvovanja u njemu (…)

(Ivan Medenica)