Пројектни задаци се раде у групама.
Ученици се служе већ урађеним презентацијама и допуњују подацима који су им неопходни за задатак.
Сваки пројектни задатак има и додатни задатак да истраже људе које су начинили неку промену. Истражити шта су ови људи променили, какве су увиде имали који су их подстакли да постану активисти...
Дат је и списак питања, по темама, ради лакшег сналажења и потраге за одговарајућим материјалом.
Пројектни задатак није само презентација. Садржи филмове, прорачуне, примере, линоит стикере, интерактивне слике, постере.
Дакле, спајате већ урађене самосталне презентације из групе, уређујете их да се текст не понавља и сређујете изворе по бројевима, у сваком делу додати понешто што пише да је задатак вашег пројекта, избацујете питања након сваког дела, а правите нова питања која се односе на ову нову презентацију и која су на крају презентације. Посебно додајете у презентацију нешто о изузетним личностима који нису директно везани за ваш пројекат, али су људи који су урадили нешто важно, можда не само као текст, већ неки документарни филм о њима.
Пројектни задатак број 1: Чистија производња−истраживања у локалним привредним предузећима ради група која је радила презентацију на тему: Различите технологије у истој грани индустрије
Чистија производња подразумева спречавање загађења на извору настанка.
Зелене технологије нуде иновативна/нова решења у циљу замене класичних решења која третирају отпад на крају производног процеса.
Највиши циљ чистије производње је производња без отпада и емисије, уз рециклажу током производног процеса. Принципи чистије производње односе се како на производне процесе, тако и на производе (целокупан животни циклус) и услуге.
Истраживања се могу односити на неки од аспеката (или на више њих) чистије производње и одговорног пословања. Истраживања се заснивају на посетама предузећу, разговорима са стручњацима, увиду у доступну документацију. На основу анализе прикупљених података ученици би требало да процене колико је пословање предузећа у складу са очувањем животне средине и законском регулативом у тој области и да, евентуално, и сами предложе мере за повећање наведене усклађености.
Додатни задатак за пројекат број 1: Људи који су начинили промену: Ијан Кирнан (Ian Kiernan) -наутичар; Вилијам Макдона (William McDonough)- архитекта.
Пројектни задатак број 2: Биомимикрична решења у технологији ради група која је радила презентацију на тему: Супституција сировина и технологија
Биомимикрија представља приступ и праксу у технологији, где се идеје за технолошка решења траже у живом свету. Полази се од претпоставке да су милиони година еволуције довели до оптимизованих решења најразличитијих проблема с којима се и ми данас срећемо. Важно је, на самом почетку, нагласити и разјаснити разлику између биомимикрије и биотехнологије.
У овом пројектном задатку, постоје два могућа приступа који ученици (уз смернице наставника) могу да следе.
Први је да одаберу неку појаву у живом свету и да јој нађу и разраде примену у решењу неког проблема зелене индустрије или друге области одрживог развоја (грађевинарству, третману отпадних вода, одрживој пољопривреди и сл.). Други приступ је обрнут, а то је да пођу од конкретног технолошког проблема, па да истраже како су сличан проблем жива бића „решила”. Потом то „биолошко” решење треба прилагодити технолошкој ситуацији, поступку, сировинама итд.
Осим кључне речи за претрагу biomimicry, сајт asknature.org пружа јако велики број идеја и примера, које ученици могу користити:
смањење турбуленције и звука који стварају пера код сове при лету,
хиперхидрофобност латица лотоса,
механичка отпорност на оптерећење уз минимум утрошка материјала на примеру грана белог бора,
одбрана од инфекције: а) бактеријама код црвених алги б) гљивицама код коре бундеве.
Додатни задатак за пројекат број 2: Људи који су начинили промену: Вангари Матаи (Wangari Maathai)-биолог;
Карл-Хенрик Роберт-специјалиста дечји онколог.
Пројектни задатак број 3: Биоразградиви полимери ради група која је радила презентацију на тему: ЗЕЛЕНА ХЕМИЈА
Веома значајан део научно-технолошких иновација на пољу зелене индустрије окренут је у смеру замене неразградивих полимера, који се сировински ослањају на петрохемију, полимерима који су биоразградиви и, пожељно је, производе се из обновљивих сировинских извора.
Као конкретан задатак, треба дати пример полимера, пореклом из петрохемије, који има раширену примену и значајан допринос стварању неразградивог отпада.
Ваш задатак је да након истраживања предложите заменски полимер, водећи рачуна о свим важним аспектима: доступност сировине, технологија и трошкови производње, физичким и хемијским својствима полимера, релевантна за његову прераду/обраду/обликовање, као и за понашање током употребе финалног производа, и наравно, биоразградивост.
Сасвим је прихватљиво и пожељно да предлози укључују и композитне материјале, комбинованих својстава.
Додатни задатак за пројекат број 3: Људи који су начинили промену: Вандана Сива (Vandana Shiva)- квантни физичар; Мухамед Јунус(Muhammad Yunus)- економиста.
Пројектни задатак број 4: Eмергентне супстанце ради група која је радила презентације на тему: Закони и стандарди у заштити животне средине
Анализом различитих извора ученици проналазе информације које се односе на следеће садржаје:
Појам емергентне супстанце (ЕmS);
Како организовати производњу, а да се смањи или елиминише настајање емергентних супстанци?;
Како користити хемијске производе тако да се жељена функција добије уз минимум контаминације животне средине?;
Да ли се ради контрола присуства емергентних супстанци и да ли је направљена њихова класификација по степену опасности за животну средину?;
Како се, након употребе хемијских супстанци које користимо у индустрији, фармацији, медицини, пољопривреди и у домаћинствима, врши филтрација отпадних вода, а да се избегне и спречи контаминација животне средине емергентним супстанцама на локалном нивоу?
Додатни задатак за пројекат број 4: Људи који су начинили промену: Џејн Гудол(Jane Goodall)-приматолог и антрополог; Дејвид Сузуки (David Suzuki)-биолог и његова ћерка Северин Сузуки која је одржала чувени говорна Светском еко самиту у Рио де Женеиру, 1992.године.
које користите као полазну основу за своје пројектне задатке.
ЗЕЛЕНA ИНДУСТРИЈА И ТЕХНОЛОГИЈЕ
Различите технологије у истој грани индустрије
Ваша група има задатак да истражи следеће проблеме:
1. Примена научних знања у индустрији -зелена технологија
2. Спречавање загађивања на извору,смањивање количине отпада и рециклажа;
3. Смањивање емисије штетних гасова и коришћење обновљивих извора енергије
4. Анализа постојећег стања и потенцијали за примену чистије производње у различитим делатностима:
1) Пољопривреда, шумарство и рибарство
2) Рударство
3) Прерађивачка индустрија
4) Производња прехрамбених производа и пића
5) Производња папира и производа од папира
6) Производња хемикалија и хемијских производа
Супституција сировина и технологија
1. Примена нових технологија у процесу производње -Дигитализација у производњи
2. Утицај развоја науке и технологије на примену нових сировина у производњи
3. Замена класичних горива новим обновљивим изворима енергије у циљу смањења загађења животне средине
4. Замена тешко разградивих материјала биоразградивим материјалима
5. Замена хемијских средстава за заштиту биља средствима нешкодљивим за животну средину
6. Рециклажне технологије
7. Биотехнологија и могућности даљег раста пољопривредне производње
8. Управљање отпадом од хране
9. Биомимикрија
Зелена хемија
1. Принципи зелене хемије
2. Шта је хемија животне средине?
3. Зелена хемија у биотехнологији
4. Успешни примери примене принципа зелене хемије
5. Биоремедијација
6. Полимери- пластика: значај и проблеми разградње
7. Значај обележавања пластике како би се спровело њено разврставање и врсте пластике
8. Значај одлагања и уништавање отпадних хемикалија сагласно принципима зелене хемије
9. Биоразградиве пластике
Закони и стандарди у заштити животне средине
1. Закони заштите животне средине
2. Стандарди за депоније
3. Сат за нашу планету
4. Животна средина и/или екологија
5. Проблеми заштите животне средине у Србији
6. Европски зелени договор
7. Еколошке катастрофе
8. Квалитет ваздуха- шта се мери,а шта не?