Имајући у виду да образовање за одрживи развој обухвата природни, друштвени и економски фактор, неопходно је свеобухватно истражити сваки од њих и довести их у узрочно-последичну везу.
Тема „Друштвене и економске последице постојећих модела развоја” је погодна за самосталан рад ученика јер они могу да врше поређења привредно развијених држава са државама у развоју.
Следећи корак јесте да добијене резултате доведу у везу с густином насељености.
Наредно питање може да се односи на то због чега је већи проценат градског становништва и које су последице тога? Миграције становништва су се дешавале у прошлости, али су присутна и савремена масовна кретања становништва.
Потребно је да ученици одговоре на питање због чега се људи селе?
Кроз упоређивање праваца историјских миграционих токова са савременим неопходно је да објасне њихове узроке и последице.
Питања погодна за истраживање су:
Зашто су економске миграције добровољне?;
Због чега у свету постоје ненасељени и пренасељени простори?;
Зашто у свету постоје простори у којима је присутан висок степен сиромаштва упркос развоју привреде и технологије?;
На који начин процес индустријализације условљава урбанизацију и како то утиче на животну средину?;
Место и улога државе у дефинисању и имплементацији модела развоја и стратегија одрживог развоја локалних заједница;
Значај и улога зелених организација за савремено друштво.
Пројектни задатак: Студија случаја (упоредна анализа) две европске земље
Ученици бирају две земље које су сличне по величини и броју становника, али имају различит модел развоја – код једне је то „држава благостања”, где држава својом планском интервенцијом подстиче равномеран развој, економску и сваку другу децентрализацију, а друга се не разликује толико по БДП-у, колико по (не)равномерности развоја, претрпаности градова, преоптерећења инфраструктуре, опустелим крајевима земље итд.). Задатак је да направе систематично поређење разлика у моделу развоја.
Ученици истражују земље (или регије) у којим постоје подстицајне олакшице: директно финансирање руралног становништва, пореске олакшице, изградња комуналне инфраструктуре, изградња саобраћајница, подизање друштвеног стандарда у руралним подручјима и друге мере. Анализирају утицај примењених подстицајних мера и уочавају степен успорености или заустављања исељавања становништва. На основу анализе позитивних примера у свету истражује стање у Србији. Да ли су примери добре праксе применљиви у Србији? Шта је неопходно применити? Које су мере донеле најбољи ефекат успоравања миграционих кретања? Ученици на основу горе наведеног истражују да ли има примера примене подстицајних економских мера на успоравање миграционих кретања из руралних области у урбане средине у Србији (популационе мере, задругарство, поклањање земље и кућа у Војводини, развој планинског туризма...).
Током рада, препоручује се коришћење материјала и ресурса са интернет странице ОЕЦД-а, публикације Циљеви за одрживи развој до 2030 (УНЕСКО);
Education for Sustainable Development Goals:
Learning Objectives (2030) на чијем се крају налази списак одабраних интернет страница који се односе на одрживи развој, различитих организација и иницијатива и радног материјала за ученике.
Поред наведеног, препоручена литература, извори информација за истраживачки рад су и публикације (издања) и интернет странице следећих институција:
Светске здравствене организације;
Института за светске ресурсе;
Министарства заштите животне средине;
Републичког завода за статистику;
Регионалног центра за животну средину;
Удружење рециклера Србије; Институт за јавно здравље Батут;
Институт за земљиште; Агенције за заштиту животне средине;
Пољопривредни факултет; Центра за промоцију науке; Водопривреде Србије;
Електропривреде Србије; Србијашума;
Истраживачке станице Петница;
Националне географије;
Светске организације за природу;
Научних клубова при регионалним центрима за стручно усавршавање и других домаћих и међународних организација чије су теме у складу са циљем овог програма, као и разговори са представницима надлежних институција (Управа за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, локална пољопривредна стручна служба, локални катастри).
Корисни линкови:
– Агенцијa за заштиту животне средине http://www.sepa.gov.rs/download/zemljiste/Zemljiste_2015.pdf;
– Завод за заштиту природе Србије
– http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=propisi
– Покрајински завод за заштиту природе
– http://www.pzzp.rs/rs/sr/zastita-prirode/zastita-stanista.html
– Управа за инспекцијске послове
http://www.uip.gov.me/inspekcije;
– Министарство трговине, туризма и телекомуникација http://mtt.gov.rs/?script=lat;
– Министарство трговине, туризма и телекомуникација, сектор за заштиту потрошача
http://zastitapotrosaca.gov.rs;
– Удружење рециклера Србије
https://reciklerisrbije.com;
– Републички завод за статистику
http://www.stat.gov.rs/;
– UNESCO
https://en.unesco.org/;
– UNICEF
https://www.unicef.org/;
– IOSD/International organization for sustainable development
http://www.iosd.org/sustainable-agriculture/;
– https://www.worldhunger.org/;
– International solid waste association
https://www.iswa.org/;
– World Reuse, Repair and Recycling Association
http://wr3a.net/;
– http://ambassadors-env.com/wp-content/uploads/otpad-i-
CIRKULARNa-EKONOMIJa.pdf;
– http://ambassadors-env.com/en/2018/12/07/to-report-the-firstregional-
conference-on-circular-economy-was-success/;
– http://pks.rs/ONama.aspx?id=2199&p=0&;
– https://www.eatresponsible.com/;
– https://www.eatresponsibly.eu/hr/.