Reljef

Kasniji procesi erozije i spiranja kroz protekle milenijume stvorili su današnje oblike reljefa Kopaonika. Više nego glacijalni, za Kopaonik su karakteristični fluvijalni oblici reljefa. Najvisočiji Karaman, Gobelja i Suvo Rudište, iako izloženi procesima raspadanja i razoravanja stena, pokriveni su debelom drobinom, grusom i glinenom povlatom, kojoj oksidi gvožđa daju crvenkastu boju. Na Ravnom Kopaoniku, koji je nagnut severno i severozapadno, nalaze se izvori mnogih reka i rečica, koje su u gornjem delu plitko usečene, a u srednjem i donjem usekle su izrazite klisure. Doline kopaoničkih potoka i rečica su izbrazdane velikim brojem jaruga i žljebova, nastalih prilikom slivanja bujica, koje nose sa sobom ogromne količine raznovrsnog materijala i kamena od podnožja do vrha Kopaonika.

Najviši deo je prostrana površina Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 m) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 m), Šatorica (1750 m) i Oštro koplje (1789 m), između kojih su široke presedline.