КЊИГА НАМ ЈЕ У СРЦУ

https://noviradiosombor.com/os-bratstvo-jedinstvo-sombor.../

Поводом Националног дана књиге, 28.фебруара 2023., акција Друштва школских

библиотекара Србије „Читајмо гласно“ се одржава шесту годину за редом у циљу

подстицања и неговања културе читања. Овај дан је уједно и рођендан Народне

библиотеке. а ми смо га у нашој школи обележили у уторак, 28. фебруара и придружили

се акцији "Читајмо гласно".

Школска библиотекарка Нада Љепојевић је одржала предавање о личностима које су

веома значајне за наш језик о Доситеју Обрадовићу и Вуку Караџићу и о важности

читања и развијања културе говора под мотом "Књига нам је у срцу" .

Након расправе и разговора о чистоти језика, значају српског писма –ћирилица, о значају

књиге за развој опште културе, читали смо наглас одабране стихове и одломке из књига за

њихов узраст. Препричавали смо неке од прочитаних књига лектире и изабраних дела

која су прочитали.

Ученици нижих виших разреда и чланови библиотечке секције сомборске ОШ "Братство

јединство" су данас са својим учитељицама: Валеријом П.Николић, Агицом В. Јовановић,

Снежаном Ивковић, Наташом Главоњић, Гордана Везмар и наставницом Дубравком Ерцег

и школском библиотекарком узели учешће и уживали у гласном читању.

Хвала учитељицама и наставницама и ученицима на помоћи у реализацији ове

занимљиве и подстицајне активности.

Осим на часовима српског језика, читало се наглас и у продуженом боравку, а сунчано

време је омогућило гласно читање на клупицама у школском дворишту, па и на спортском

терену.

Група ученика школе посетила је тачно у подне. школску библиотеку и кроз разговор о

прочитаним књигама показала да је свима нама књига заиста у срцу, а читање је наша

потреба, мисли се граде читањем, а речи се пишу и сликају чистотом језика.

Закључили смо: Књига нам је у срцу, настављамо да читамо ...

Нада Љепојевић

Библиотека/Медијатека

у МЕДИЈИМА

2023.

КЊИГА НАМ ЈЕ У СРЦУ

https://noviradiosombor.com/os-bratstvo-jedinstvo-sombor-knjiga-nam-je-u-srcu/

2021/22.год.

Октобар

https://www.noviradiosombor.com/vesti/obrazovanje/item/5916-zivlj-v-nj-sli-pr-l-s-i-s-b-r-c-s-u-uz-u

Септембар

http://www.noviradiosombor.com/vesti/obrazovanje/item/5916-zivlj-v-nj-sli-pr-l-s-i-s-b-r-c-s-u-uz-u

Огледни час 8.09.2021.

ПРИЧА О ПИСМЕНОСТИ СРПСКОГ НАРОДА

линк

https://www.noviradiosombor.com/vesti/obrazovanje/item/5814-pric-pis-n-s-i-srps-g-n-r-dj

https://www.noviradiosombor.com/.../5846-zic-pu-v-nj-zici...

https://nadabibliotekarmedijatekar.bookmark.com/

https://sites.google.com/view/ebibliotekaimedijateka

https://biblioteka.bratstvoso.edu.rs/

http://osbratstvojedinstvo.com/

Предавање и радионица 26.09.2021.

ЈЕЗИЧКО ПУТОВАЊЕ-ЈЕЗИЦИ СУ ПОВЕЗАНИ

линк

http://www.noviradiosombor.com/vesti/obrazovanje/item/5846-zic-pu-v-nj-zici-su-p-v-z-ni

https://www.noviradiosombor.com/.../5846-zic-pu-v-nj-zici...

https://nadabibliotekarmedijatekar.bookmark.com/

https://sites.google.com/view/ebibliotekaimedijateka

https://biblioteka.bratstvoso.edu.rs/

http://osbratstvojedinstvo.com/

2020/21.год.

***РАДИОНИЦА

ЧИТАЈМО ГЛАСНО ЧЕТВРТИ ПУТ

"ПОДЕЛИ РАДОСТ ЧИТАЊА СА СВИМА"

http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/4865-sn-vn-l-br-s-v-djin

***РАДИОНИЦА

"ЖИВИМО И ДИШЕМО РЕЧИ"

МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

21.02.2021.

http://noviradiosombor.com/vesti/obrazovanje/item/4833-p-dj-li-r-dj-s-ci-nj-s-svi

***РАДИОНИЦА

ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА "РАЗГОВАРАЈ СА МНОМ" 26.09.2020.

26.септембар 2022.

Колико језика знаш,толико вредиш 

24.октобар 2022. 

 ДУШКО РАДОВИЋ У ХОДНИЦИМА НАШЕ ДУШЕ

21.фебруар 2023.

линк Нови радио Сомбор

Наше богатство је у различитости   

НАШЕ БОГАТСТВО ЈЕ У РАЗЛИЧИТОСТИ

Радионица и час поводом Међународног дана матерњег језика  одржана је у сомборској ОШ„Братство јединство“. Широм света се обележава Дан матерњег језика сваке године 21. фебруара у знак сећања на студенте који су убијени на тај дан 1952. године, у источном Пакистану у Дакију. Студенти су протестовали јер њихов језик није проглашен за званични. UNESCO је 1999. године, овај дан прогласио Даном матерњег језика.

Школска библиотекарка, Нада Љепојевић је поводом овог празника одржала предавање и низ радионица у нижим и вишим разредима школе и у библиотеци школе.

На предавању је било речи о мислима о језику и правопису . Језик је живи организам  и развијао се вековима и дан данас се развија и тако ће бити док се год говори њиме. Вук Стефановић Караџић у многоме је допринео да наш језик буде овакав какав јесте и на томе му морамо одати признање. Овако је он некада говорио о језику и правопису.

Мисли Вука С. Караџића:„Језик је хранитељ народа докле год живи језик, докле га негујемо и поштујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ:„Може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“

„Тек 1783. Године први је Доситеј Обрадовић говорио да треба писати српским језиком као што народ говори, и сам је почео, колико је знао, тако писати.“

Такође је одржала предавање о Доситеју Обрадовићу и Вуку С.Караџићу и о значају језика и писма српског народа и истакла да је веома важно да дете од свог рођења научи да добро говори матерњи језик.

Ми целог свог живота ако довољно читамо, схватамо да је наше богатство у различитости и да се само међусобним поштовањем и уважавањем културних вредности, чувањем народне традиције и толеранцијом свега што је вредно можемо научити да будемо  такође поштовани и угледни у друштву и свету. Стално и свакодневно учимо да пажљиво читамо и да правилно говоримо уз свог најбољег пријатеља - књигу. Библиотека нам је најбоља пријатељица и ризница знања. Учимо на искуству најбољих а не правећи погрешне кораке и на погрешан начин. Богата ризница дела наше народне књижевности нам отвара прави пут обасјан светлошћу поштења и доброте. Живот уз читање је леп, а „Библиотеке су једино место на којем можете да дођете у сусрет са културом. Књига и језик су основа идентитета“. Наше богатство је у различитости.

Направљен је и пано посвећен Дану матерњег језика. Када говоримо матерњим језиком и читамо различите књиге онда свакодневно упознајемо загонетне светове који нам откривају скривене моћи језика. Ако слушамо Вука С. Караџића „ Пиши као што говориш“ онда то све има смисла и тада постајемо оплемењени речима.

Након  интересантне дискусије о предавању и о прочитаним књигама,читани су одломци из књига из наше библиотеке и упоређиван је доживљај читања на матерњем и страном језику.Са ученицима је вођен разговор о биографијама ова два великана наше језичке културе, о значају матерњег језика за развој личности и важности језика као хранитеља народа.

Током дискусије тражила сам од ученика да наведу неке речи које знају на језику националних мањина из окружења и на страним језицима које уче. Многи су знали поздраве, неке речи и читаве реченице које су запамтили приликом дружења са друговима из мађарских  одељења, а понеко и  нешто што је научио из других језика из региона. Након ове игре речима, разговарали смо о пореклу речи у нашем језику и објаснили шта је Калиграфија, па  цртали слова свог  имена и писали литерарни рад на тему „Мој матерњи језик“ .

ЛИНКОВИ које смо посетили на часу:

https://www.youtube.com/watch?v=BereahxvKfc

https://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/medjunarodni-dan-maternjeg-jezika_1316356.html

Закључили смо: Читање је сјајна забава и стално нам улепшава говор и душу и развија лепшу спознају живота и света. Договорили смо се да ћемо на наредним радионицама читати и расправљати о занимљивим и прочитаним књигама под  слоганом; „ НАШЕ БОГАТСТВО ЈЕ У РАЗЛИЧИТОСТИ“.

 Учесници радионица су били ученици нижих разреда са учитељицама: Валеријом П. Николић, Наташом Главоњић, Снежаном Ивковић, Агицом В.Јовановић и Тањом Михаљчић и ученици  виших разреда и  чланови библиотечке  и новинарске секције са наставницама српског језика Дубравком Ерцег и Снежаном Милковић, којима се захваљујем на веома успешној и лепој сарадњи.

                                                                                               Нада Љепојевић,библиотекар

http://www.noviradiosombor.com/vesti/obrazovanje/item/4179-sn-vn-l-br-s-v-djins-v-iz-s-b-r-b-l-zi-vr-ps-i-dj-n-zi-n-u-r-zg-v-r-s-n

mart

Душко Радовић у ходницима наше душе

Деца причају о Душку Радовићу, сви библиотекари отвараjу библиотеке и  учионице да причају о познатом писцу, на најлепши начин да се  тако одужимо за његов стваралачки рад. Све школе наше земље причају са поштовањем о великом писцу, афористичару, новинару, сценаристи, а ми током школовања читамо и причамо о његовим делима, стварамо нове песме и приче на његовом књижевном путу.

Октобар је месец библиотеке, а 25.10. 2022. г.  библиотекарка школе Нада Љепојевић је у ОШ „ Братство јединство“ у Сомбору у  сарадњи са учитељицама  Валеријом Николић ,  Горданом Везмар  и  Валеријом П. Николић  и њиховим одељењима првог и другог разреда и наставницом српског језика Дубравком Ерцег  и одељењем 6-1  одржала  предавање на тему „ Дуго путовање са Душаном Радовићем“.

Друштво школских библиотекара/ДШБС/ под слоганом „Дуго путовање са Душаном Радовићем“ у свим школама у Србији у сарадњи са школским библиотекарима реализује  часове  и радионице  са циљем обележавања 100 година од рођења овог прослављеног и јединственог дечијег писца. 

На почетку предавања подсетили смо се биографије писца. Душан Душко Радовић, рођен у Нишу, 26.новембра 1922.г. Умро у Београду 16.августа 1984.г. био је српски песник, писац, новинар, афористичар,сценариста и ТВ уредник. Oтац Угљеша био је из Вранића код Чачка рођен у Чолића кући, а мајка Софија Стефановић била је из Ниша.

Био је главни уредник „ Пионирских новина“, уредник програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац“, новинар „Борбе“ и (од  1975.године) уредник студија Б. Његова емисија „ Београде добро јутро“ почела је да се емитује јула 1975.године на Студију Б.

Била је укинута 1982.године, када су одређени чланови владајуће партије окарактерисали Душкове афоризме као „ политичке поруке са израженом моралистичком и демагошком позадином“.

У Београду се дуги низ година  одржава атлетска трка „ Сећање на Душка Радовића“. Душков брат је познати атлетски тренер Бранимир Брана Радовић.

Преминуо је 16.августа 1984.године у Београду. Његов син је Милош Радовић.

Одабрана дела: Капетан Џон Пиплфокс, радио драма;  Поштована децо, песме; Приче за Гордану,радио-драма; Како су постале ружне речи, радио-драма;Смешне речи, песме; Београде, добро јутро,радио емисија, сценарио и текст популарних песама, писао је за дечију телевизијску серију“ На слово на слово“, афоризме и друга дела.

„Ведро мислити и ведро писати, у смислу-једноставно, бистро, прегледно, читко, кратко и  јасно, увек са моралном, хуманом жељом, потребом или идеалом“, говорио je Душан Радовић. Старији памте његов промукли глас преко транзистора, основци и даље рецитују његове песме на школским приредбама, а сећања чувају и мурали на београдским зидовима, имена школа и културних институција.

Говорио је о срећи. „Попустите мало себи, прекршите неку реч, одрекните се неког принципа. Организам није у стању да издржи тај грч принципијелности и доследности. Насмешите се, са много доброте и мало, мало горчине. Опростите животу и свету што нису савршени.“ Д.Радовић

Био је писац, песник, новинар и уредник, а за оне најближе-добар човек намргођеног лица, каткад строг и одсечан, али пре свега духовит, поштен и правичан. За себе је говорио да је „ примењени књижевник“ и „петао који кукуриче свако јутро“, пријатељи и колеге су га звали Тмуша, док су га сви остали знали као Душка Радовића.

Његов рад превазилази књижевност посвећену деци, али остао је упамћен као писац, надасве, посвећен млађој публици. Обраћајући се најмлађима, слао је поруке и старијима. „На слово на слово“ је представа уз коју су порасле генерације, а Мића и Аћим су постали појам једног времена. Београд се будио уз његову радио емисију „Београде, добро јутро!“, а Студио Б је постао препознатљив баш по раду Душана Радовића. Међународна организација за дечју књижевност Ханс Кристијан Андерсен уручила му је и награду за књижевни рад у области дечјег стваралаштва. Зато, нека ова година буде година Душана Радовића, обележимо је како доликује овом ствараоцу.

Након кратког подсећања на биографију писца, вођен је разговор на тему „ Како су деца некада живела, у пишчевом времену, како су тада долазили до информација, а како то чине сада“. Веома су интересантни били одговори ученика.  

Затим смо слушали путем интернета  радио емисије, радио драме, песме, афоризме и представу „ Капетан Џон Пиплфокс“  које је написао и говорио Душан Радовић.

 Говорио је своје песме, афоризме и на овом дугом јединственом часу, путовали смо са њим  кроз време читав век у прошлост, а затим се у тренутку вратили у садашњост и писали, цртали и причали о овом магичном путовању, о писцу који је поштовао и волео децу.

Договорили смо наставак дружења у библиотеци.

Ведар и промукао глас писца, који смо слушали током презентације преко интернета  чинило нам се, још дуго је одзвањао у ходницима наше душе.

                                                                                                                  Нада Љепојевић

ВАЖНИ ДАТУМИ