https://www.noviradiosombor.com/vesti/obrazovanje/item/5814-pric-pis-n-s-i-srps-g-n-r-dj
ПРИЧА О ПИСМЕНОСТИ СРПСКОГ НАРОДА
https://www.noviradiosombor.com/vesti/obrazovanje/item/5846-zic-pu-v-nj-zici-su-p-v-z-ni
ЈЕЗИЧКО ПУТОВАЊЕ-ЈЕЗИЦИ СУ ПОВЕЗАНИ
www.noviradiosombor.com/vesti/obrazovanje/item/5916-zivlj-v-nj-sli-pr-l-s-i-s-b-r-c-s-u-uz-u
"ОЖИВЉАВАЊЕ СЛИКА ПРОШЛОСТИ СОМБОРА"- Час у музеју
Радионице и огледни часови -септембар, октобар 2021.
#расањивање #ДесанкаМаксимовић
Десанка Максимовић (рођена 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева, преминула 11. фебруара 1993, у Београду) је била српска песникиња, професорица књижевности и чланица Српске академије наука и уметности.
Десанка Максимовић је била најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења, Михаило Максимовић је добио премештај, те се породица одселила у Бранковину. У Бранковини је провела детињство, а у Ваљеву је завршила гимназију. Почетком августа 1933. године удала се за Сергеја Сластикова. Није имала деце.
Студирала је на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју уметности Филозофског факултета у Београду.
Након дипломирања, Десанка Максимовић је најпре радила у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду. У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе. Након што је од 3. септембра 1925. године радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику, прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској гимназији. Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић, која је такође постала песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић. Почетком Другог светског рата је отишла у пензију, али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензионисања, 1953.
Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики број пријатеља међу писцима и песницима; у њих су спадали и Милош Црњански, Иво Андрић, Густав Крклец, Исидора Секулић, Бранко Ћопић и многи други.
Дана 17. децембра 1959. изабрана за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 16. децембра 1965. за редовног члана.
У четвртак, 11. фебруара 1993. године, у својој 95. години, у Београду је преминула Десанка Максимовић. Сахрањена је у Бранковини код Ваљева
Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.
Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису „Мисао“.