Porodica

Ovde malo o porodici koja je vezana za moj dualni identitet. Suprug i ja smo bili rešeni da napustimo zavičaj po završetku studija. Krajem 90-uh najizglednija opcija za inženjere je bila Kanada. Moja sestra je "krivac" što smo se odlučili da probamo najpre u Norveškoj. U prilogu njen intervju za magazin internacionalne organizacije https://www.zonta.org/ Dodeli nagrade koja se pominje, prisustvovala sam lično i stvarno je bilo kao na filmu.

Sestra i ja smo se potrudile da našoj multijezičnoj deci približimo kulturu zavičaja na razne načine. Mojima je bilo malo lakše, jer smo suprug i ja govorili kod kuće isključivo srpski, dok su sestra i zet koristili engleski (s obzirom da je zet Holandjanin). Takodje, živeći u većem gradu, gde živi veći broj našh sunarodnika, a iz potrebe da nam se deca i porodice druže stvoreno je Društvo Srba i prijatelja Srbije Bergen. O tome više u Saradnici

Moja deca nisu imale priliku da upoznaju moje roditelje, jer su umrli pre nego što su deca rodjena, ali su zato dobili "overdozu" ljubavi i pažnje od muževljevih.

Duga topla leta u Crnoj Gori sa muževljevom familijom, izleti po Srbiji, sportski kampovi, kontakt sa kumovima, rodjacima, prijateljima, sve je to doprinelo tome da su oni danas sigurni u sebe i u norveškom i u srpskom okruženju.

Suprug, kolega i oslonac u najtežim trenucima, doneo mi je sreću. Kao i njegova pokojna majka, širi neku pozitivnu energiju na ljude oko sebe. Basketaš, "otpisan", ali i dalje uporan, preneo je ljubav prema košarci na sina, pa ponekad i treniraju zajedno. Požrtvovanost i plemenitost, kao i beskompromisno poštenje "runs in the family". Društvo dobrovoljnih davaoca krvi Luka Bar O humanitarnim donacijama vise u Priznanja