U videu u produlciji lista "The Economist" istaknuto je da bi globalno zagrevanje od 3°C imalo katastrofalne posledice, uključujući talase vrućine, suše, ekstremne padavine i požare. Zemlja se već zagrejala između 1,1°C i 1,3°C od industrijske revolucije, a deca rođena danas imaju do sedam puta veću verovatnoću da se suoče sa ekstremnim vremenskim uslovima u odnosu na svoje bake i deke. Video istražuje potencijalne efekte zagrevanja od 3°C, kao što su porast nivoa mora, pretvaranje yemlji[ta u pustinju i povećane migracije. Naglašava se hitnost preduzimanja drastičnih mera radi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i sprečavanja porasta srednje godi[nje temperature od 3°C. Kao yaklju;ak, ističe se potreba za prioritizacijom napora na ublažavanju, kako bi se izbegle razarajuće posledice takvog porasta temperature.

Pitanja za diskusiju:

• Kako pojedinci i zajednice mogu efikasno smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi sprečili globalno zagrevanje od 3°C?

• Koje su moguće strategije i politike koje vlade mogu sprovesti kako bi ublažile uticaje zagrevanja od 3°C, posebno u ranjivim regionima?

• Kako možemo podići svest i mobilisati akciju na globalnom nivou kako bismo osigurali da smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte postane prioritet za pojedince, preduzeća i vlade širom sveta?

U ovom videu istaknuto je da je Zemlja jedina planeta u našem Sunčevom sistemu prekrivena vodom. Zagađenje iz industrije i poljoprivrede, prekomerno izdvajanje vode i ispuštanje CO2 u atmosferu poremetili su prirodni ciklus vode i doveli do globalne krize vode. Pristup čistoj vodi ključan je za ljudsku opstanak, a naš odnos prema vodi treba da se promeni kako bismo sprečili veću štetu. Iz perspektive starosedelačkih naroda, voda se vidi kao živa sila i integralni deo ljudskog postojanja. Voda nije odvojena od ljudi, već duboko povezana s njihovim identitetom i odnosom prema okolini. Video ističe važnost prepoznavanja vode kao održavatelja života i potrebu za prioritetom pravde u vezi s vodom i ekološkim upravljanjem. Naglašava primere zagađenja i nestašice vode širom sveta, poput krize u Flintu (Mičigen), i zagađenja reke Gang u Indiji. Video poziva na radikalnu promenu u načinu na koji posmatramo i vrednujemo vodu, ne kao resurs ili robu, već kao entitet sa svojom vlastitom važnošću. Naglašava potrebu za kolektivnim delovanjem i odgovornim upravljanjem kako bismo se suočili s globalnom krizom vode i osigurali održivu budućnost za sve.

Pitanja za diskusiju:

• Kako su ljudske aktivnosti uticale na prirodni ciklus vode i doprinela globalnoj krizi vode?

• Navedite neke primere zagađenja i nestašice vode širom sveta? Kako ovi slučajevi odražavaju potrebu za promenom načina na koji posmatramo i vrednujemo vodu?

• Kako se starosedelački pogled na vodu razlikuje od dominantnog stava prema vodi kao resursu ili robi? Šta možemo naučiti iz ove perspektive?

• Koje korake možemo preduzeti kako bismo prioritizovali pravdu u vezi s vodom i ekološko upravljanje u cilju osiguravanja održive budućnost za sve?

Dokumentarac istražuje uticaj klimatskih promena i ekstremnih vremenskih događaja na društvo, ističući kako posledice nestabilnih vremenskih obrazaca guraju ljude preko ivice, stvarajući ne samo lokalne ekonomske probleme, već i lokalne i globalne sigurnosne pretnje. Istražujući vezu između klimatskih promena i nasilja, dokumentarac otkriva efekte ekstremnih vremenskih događaja na životne uslove ljudi i aktivnosti vlada, uključujući humanitarne izazove proizašle iz klimatskih promena koji zahtevaju rešenja koja adresiraju potrebe ugrožene populacije. Pronalaženje ravnoteže između onoga što ljudi žele i onoga što priroda može pružiti ključno je za suočavanje sa novom normalnošću klimatskih promena.

Kao što se može videti u ovom videu, klimatske promene imaju značajan uticaj na javno zdravlje, dovodeći do različitih zdravstvenih rizika i izazova. Sa povećanjem globalnih temperatura, ekstremni vremenski događaji poput toplotnih talasa, ekstremnih vremenskih nepogoda i poplava postaju češći i intenzivniji, što rezultira povredama, bolestima i raseljavanjem zajednica. Dodatno, promene u temperaturnim i padavinskim obrascima mogu uticati na širenje infektivnih bolesti, sigurnost hrane i vode, i kvalitet vazduha, što sve direktno utiče na javno zdravlje. Od ključnog je značaja da donosioci odluka, zdravstveni stručnjaci i zajednice razumeju i bave se kompleksnim odnosom između klimatskih promena i javnog zdravlja kako bi ublažili njihove štetne efekte. 

Pitanja za diskusiju:

• Kako zajednice i zdravstveni sistemi mogu da se pripreme za povećane zdravstvene rizike povezane sa ekstremnim vremenskim događajima uzrokovanim klimatskim promenama?

• Na koji način promene u temperaturnim i padavinskim obrascima utiču na širenje infektivnih bolesti, i koje mere mogu biti preduzete kako bi se ublažili ovi uticaji na javno zdravlje?

• Kakvu ulogu donosioci odluka imaju u suočavanju sa kompleksnim odnosom između klimatskih promena i javnog zdravlja, i koje politike mogu biti implementirane kako bi se prioritet dao javnom zdravlju u suočavanjju sa izazovima klimatskih promena? 

Klimatski pametne i regenerativne mere poljoprivrede dizajnirane da stave poljoprivrednike u centar mogu poboljšati prinos useva i pretvoriti njive i pašnjake u skladišta ugljenika, preokrenuti gubitak šuma, optimizovati upotrebu đubriva na bazi azota i preispitati globalne i lokalne lanca snabdevanja kako bi bili održiviji i smanjili otpad. 

Pitanja za diskusiju:

• Kako se u videu definiše i opisuje regenerativna poljoprivredu i šta je čini različitom od konvencionalnih poljoprivrednih praksi?

• Koje su glavne ekološke koristi regenerativne poljoprivrede u smislu ublažavanja klimatskih promena? Kako ove prakse smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte i podstiču vezivanje ugljenika?

• Video ističe značaj zdravlja zemljišta kao ključnog elementa regenerativne poljoprivrede. Koja su osnovna načela i prakse vezana za zdravlje zemljišta i kako doprinose ublažavanju klimatskih promena?

• Kako regenerativna poljoprivreda promoviše biodiverzitet i otpornost ekosistema? Koji primeri iz videa pokazuju pozitivan uticaj na lokalne ekosisteme?

• Autori diskutuju o ulozi agrošumarstva u regenerativnoj poljoprivredi. Kako integracija drveća i višegodišnjih biljaka može poboljšati održivost poljoprivrednih praksi i njihove klimatske koristi?

• Koje društvene i ekonomske aspekte video obrađuje u vezi sa usvajanjem regenerativne organske poljoprivrede? Kako bi ovakav pristup mogao uticati na poljoprivrednike i ruralne zajednice?

• Autori sugerišu da izbor potrošača i tražnja na tržištu igraju ulogu u podršci regenerativnoj poljoprivredi. Kako pojedinci i kompanije mogu doprineti ovom pokretu?

• Kakve promene u politici ili podsticaje mogu vlade i organizacije primeniti kako bi podstakli usvajanje praksi regenerativne poljoprivrede, i kako bi to uticalo na napore za ublažavanje klimatskih promena?

• Kako video tretira potencijalne kompromise ili izazove povezane sa regenerativnom poljoprivredom, kao što su fluktuacije prinosa ili tranzicioni periodi za poljoprivrednike?

Video razmatra štetne efekte klimatskih promena na vinsku industriju u Bordou, i ističe gubitak proizvodnje useva zbog ekstremnih vremenskih uslova, poput suša i vrućina, što je rezultiralo značajnim smanjenjem prinosa berbe. Ovo je prouzrokovalo ekonomske poteškoće za vlasnike vinograda i može imati potencijalni uticaj na ekonomiju regiona.

Pitanja za diskusiju:

• Kako su klimatske promene uticale na vinsku industriju u Bordou? Koji su konkretni efekti po proizvodnju i prinos berbe?

• Kakve su ekonomske implikacije smanjenog prinosa za vlasnike vinograda i ekonomiju regiona? Kako bi ovo moglo uticati na lokalnu zajednicu?

• Koje su ekstremne vremenske prilike pomenute u videu koje su doprinele padu proizvodnje vina? Kako se ove prilike razlikuju od prethodnih iskustava u Bordou?

U ovom videu, porodica koja se generacijama bavi poljoprivredom aktivno se bavi rešavanjem problema klimatskih promena kroz usvajanje tehnika regenerativne poljoprivrede. Prešli su na organske metode poljoprivrede, koristeći prirodna đubriva dobijena od životinjskih otpadaka, i prihvatili su praksu pokrivanja zemljišta usevima radi poboljšanja sposobnosti zemlje da apsorbuje ugljenik i smanji emisije gasova staklene bašte. Stručnjak za agro-meteorologiju proučava potencijal regenerativnih praksi za skladištenje ugljenika, ističući neophodnost široke primene istih. Iskusni farmer, koji već dugo zagovara regenerativnu poljoprivredu, veruje da ove prakse mogu efikasno da apsorbuju ugljenik i kompenzuju emisije ugljenika. Finansiranje pilot-projekta od strane prehrambene kompanije ima za cilj kvantifikaciju uticaja regenerativnih praksi na emisije gasova staklene bašte, potencijalno vodeći ka razvoju proizvoda sa negativnim uticajem na ugljen;ni otisak i prodaji kredita za kompenzaciju ugljenika. Iako su potrebni dodatni dokazi, odlučnost porodice koja se bavi poljoprivredom da unapredi kvalitet zemljišta i suprotstavi se klimatskim promenama osigurava otpornost za buduće generacije.

Pitanja za diskusiju:

• Koje poljoprivredne prakse je porodica Izrael prihvatila da bi se borila protiv klimatskih promena?

• Diskutujte neke od praksi obnovljive poljoprivrede koje su pomenute u videu.

• Kako regenerativna poljoprivreda pomaže u smanjenju emisije gasova staklene bašte?

Poljoprivreda ima veliki uticaj na životnu sredinu, sa emisijama gasova staklene bašte i korišćenjem zemljišta kao značajnim problemima. Agrošumarstvo, sistem koji kombinuje konvencionalnu poljoprivredu sa gajenjem različitih vrsta drveća, nudi rešenje. Smanjenjem emisija, poboljšanjem kvaliteta zemljišta i pružanjem staništa za biodiverzitet, agrošumarstvo pokazuje veliki potencijal za održive poljoprivredne prakse. 

Pitanja za diskusiju:

• Kako agrošumarstvo rešava ekološke nedostatke konvencionalne poljoprivrede, kao što su emisije gasova staklene bašte i iscrpljivanje hranljivih materija u zemljištu?

• Koje su potencijalne koristi uključivanja drveća u poljoprivredne sisteme, kako u smislu ekološke održivosti, tako i ekonomske isplativosti?

• Koje su izazovi i ograničenja masovne implementacije agrošumarstva, i kako se mogu prevazići kako bi se promovisalo široko usvajanje ove poljoprivredne prakse?

José Oscar Ferreira Cintra, proizvođač kafe iz Bragança Pauliste, razmatra izazove s kojima se susreće proizvodnja kafe zbog klimatskih promena. Nepredvidivi vremenski obrasci u regionu su predstavljali poteškoće za biljke kafe, utičući na njihov proces sazrevanja i opšti kvalitet. Cintra takođe ističe važnost kontinuiranog istraživanja i razvoja kako bi se biljke kafe prilagodile izmenjenoj klimi i osigurala uspešna i održiva proizvodnja kafe u budućnosti.

Pitanja za diskusiju:

• Kako klimatske promene utiču na proizvodnju kafe u Bragança Paulisti? Koje su konkretne poteškoće s kojima se suočavaju proizvođači kafe u regionu?

• Kakva su potencijalna rešenja ili strategije koje se mogu primeniti kako bi se prevazišle poteškoće klimatskih promena u proizvodnji kafe? Kako kontinuirana istraživanja i razvoj mogu doprineti prilagođavanju biljaka kafe promenljivim vremenskim obrascima?

• Razmotri uticaj klimatskih promena na kvalitet i prinos kafe. Kako nepredvidivo vreme utiče na proces sazrevanja zrna kafe i ukupan ukus i aromu finalnog proizvoda?

Video ističe nedavne ekstremne vrućine koje su zadesile ceo svet, uključujući najtopliji mart u Indiji u poslednjih 100 godina i Englesku koja je bila toplija od Kariba. Video objašnjava nastanak vrućina, pri čemu sistemi nadpritiska i anticikloni igraju ključnu ulogu. Takođe istražuje kako klimatske promene intenziviraju ove vrućine i značajan uticaj koji imaju na ljudsko zdravlje i smrtnost. Video naglašava važnost prilagođavanja i spremnosti u smanjenju rizika od ekstremne toplote, posebno u regionima koji istorijski nisu doživljavali tako ekstremne temperature.

Pitanja za diskusiju:

• Kako nastaju toplotni talasi i koji su ključni faktori koji doprinose njihovom intenzitetu i trajanju? Kako klimatske promene utiču na nastanak i ozbiljnost toplotnih talasa?

• Koji su zdravstveni rizici povezani sa talsima i ko je najranjiviji na njihove efekte? Kako zajednice i vlade mogu bolje da se pripreme i zaštite svoje građane tokom ekstremnih vrućina?

• Razgovarajte o konceptu "skrivenih ubica" ili "nevidljivih ubica" kada su u pitanju toplotni talasi. Zašto se smrtni slučajevi povezani sa vrućinom često zanemaruju ili potcenjuju u poređenju sa drugim vremenskim događajima? Kako se može poboljšati svest i obrazovanje o rizicima ekstremne toplote u različitim regionima sveta?

Dobrodošli u leto u Feniksu, gde je mešavina klimatskih promena i brzog razvoja grada pogurala temperature u opasnu zonu. Pretnje su najveće u crnim, latino i zajednicama sa niskim prihodima, koje su značajno toplije od bogatijih, zelenijih delova grada. Ali Feniks takođe može poslužiti kao uzor gradovima koji traže načine da se ohlade. Aktivisti unutar zajednice pomažu stanovnicima da razviju akcione planove za ekstremne uslove i bore se za osenčenost u svojim susedstvima. Lokalni stručnjaci rade sa gradskom kancelarijom za održivost na uspostavljanju okvira za sertifikaciju „spremnosti za toplotu“, koja bi procenila spremnost zajednice za ekstremne temperature na način na koji program Nacionalne meteorološke službe „spremnosti za oluju“ postavlja standard za reagovanje na loše vreme.

Pitanja za diskusiju:

• Šta je koncept urbanog ostrva toplote i kako se on primenjuje na Feniks u Arizoni (SAD)?

• Koji su glavni faktori koji doprinose razvoju efekta  urbanog ostrva toplote u Feniksu? Da li su oni jedinstveni za ovu regiju ili su uobičajeni u mnogim urbanim područjima?

• Koje strategije i politike su sprovedene ili predložene kako bi se ublažio efekat  urbanog ostrva toplote u Feniksu? Da li su one efikasne i kakvi su izazovi koji ih prate?

• Kako  urbanog ostrva toplote utiče na ranjivu populaciju, kao što su zajednice sa niskim prihodima i stariji građani? Koje mere mogu biti preduzete kako bi se zaštitile ove grupe?

• Kako odluke o korišćenju zemljišta i urbanom planiranju utiču na ozbiljnost efekta  urbanog ostrva toplote u Feniksu, i šta može biti učinjeno kako bi se unapredio urban dizajn i razvoj grada?

• Koju ulogu zelena infrastruktura, kao što su parkovi, zeleni krovovi i sadnja drveća, može igrati u smanjenju efekta  urbanog ostrva toplote u Feniksu? Postoje li uspešni primeri ovih pristupa u gradu?

• Kako pojedinci i zajednice u Feniksu mogu preduzeti akcije kako bi smanjili izloženost ekstremnim temperaturama i doprineli ublažavanju efekta  urbanog ostrva toplote?

• Kakav je ekonomski uticaj  urbanog ostrva toplote na Feniks, uključujući povećanu potrošnju energije, troškove zdravstvene zaštite i smanjenu produktivnost rada? Kako bi rešavanje ovog problema moglo koristiti ekonomiji grada?

• Kako se lekcije naučene iz studije slučaja Feniksa mogu primeniti na druge gradove koji se suočavaju sa sličnim izazovima u vezi sa efektom  urbanog ostrva toplote?

Video razmatra efekat urbanih toplotnih ostrva, koji se odnosi na više temperature u gradovima u poređenju sa okolnim područjima zbog apsorpcije toplote od strane asfalta, betona i krovova. Rast broja stanovnika u gradovima populacije i klimatske promene pogoršavaju ovaj efekat, uvečavajući rizik po ljudsko zdravlje. Projekat "Cooling Singapore", podržan od strane vlade, ima za cilj ublažavanje efekta urbanih toplotnih ostrva i razvoj digitalnog alata koji mogu koristiti i drugi gradovi širom sveta. U Singapuru, poznatom po svojoj betonskoj džungli, temperaturna razlika između urbanih i ruralnih područja id do čak 7 stepeni Celzijusa. Kako bi se borio protiv ovoga, Singapur je sproveo mere poput podzemnog sistema hlađenja delova grada, koji štedi električnu energiju i smanjuje emisije. Grad takođe stremi ka uključivanju vegetacije u urbani dizajn, sa planovima da posadi 1 milion stabala i dodatno proširi zelene površine. Video ističe važnost smanjenja potrošnje energije, istraživanja mera ublažavanja toplote i korišćenja obnovljivih izvora energije. Cooling Singapore razvija "Digital Urban Climate Twin (DUCT)" model kako bi testirao i implementirao efikasne strategije za ublažavanje efekta urbanih toplotnih ostrva. Očekivanja su se ovaj pristup može primeniti globalno, kako bi se štedela energija, borilo protiv klimatskih promena i poboljšao kvalitet života u gradovima.

Pitanja za diskusiju:

• Koliko je Singapur ranjiv na uticaje klimatskih promena i koji su najznačajniji klimatski izazovi sa kojima se ovaj grad-država suočava?

• Kako se Singapur suočava sa problemom porasta temperatura i efektom "urbanih ostrva toplote" kroz svoje inicijative za prilagođavanje klimatskim promenama?

• Kakvu ulogu ima urbanističko planiranje u naporima Singapura za prilagođavanje klimatskim promenama i kako grad integriše razvoj sa naglaskom na klimatsku otpornost?

• Koji su ciljevi i strategije programa energetske efikasnosti Singapura i kako pomažu gradu da postane otporniji na klimatske promene?

• Možete li pružiti primere konkretnih tehnologija i inovacija koje je Singapur usvojio kako bi unapredio svoju klimatsku otpornost i prilagodio se promenljivim klimatskim uslovima?

Video govori o uticajima klimatskih promena na šume i strategijama za prilagođavanje praksi upravljanja šumama kako bi se suočili s tim uticajima. 

Pitanja za diskusiju:

• Kako trenutno klimatske promene utiču na šume u vašem regionu i sa kojim konkretnim izazovima se šumski ekosistemi suočavaju kao posledica ovih promena?

• Koji su efikasni načini ili prakse za prilagođavanje upravljanja šumama kako bi se suočili s uticajima klimatskih promena? Možete li pružiti primere uspešne adaptacije na vašem području?

• Na koje načine prakse upravljanja šumama mogu doprineti ublažavanju efekata klimatskih promena, kao što je zadržavanje ugljenika ili smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte?

• Koji su potencijalni ekonomski benefiti održivih praksi upravljanja šumama u kontekstu prilagođavanja klimatskim promenama? Kako se ovi benefiti mogu kvantifikovati i komunicirati zainteresovanim stranama?

• Koji su ključni izazovi i prilike u politici za promovisanje prilagođavanja šuma na klimatske promene, i kako političari i zainteresovane strane mogu zajedno raditi na prevazilaženju ovih izazova?

Pošumljavanje, sadnja drveća radi borbe protiv klimatskih promena, privuklo je pažnju kao prirodno rešenje za klimu. Međuvladin panel za klimatske promene UN preporučuje ponovno pošumljavanje 1 milijarde hektara, površine veće od Kine, što bi moglo apsorbovati 205 milijardi metričkih tona ugljenika, premašujući globalne emisije. Međutim, potrebna je oprez, jer stvaranje komercijalnih zasada umesto obnavljanja autohtonih šuma može otežati napore u ograničavanju globalnog zagrevanja. Obnova šuma sa visokim sadržajem ugljenika, zajedno sa smanjenjem deforestacije i potrošnje fosilnih goriva, ključna je za efikasno suočavanje sa klimatskim promenama. 

Pitanja za diskusiju:

• Kako pošumljavanje doprinosi ublažavanju klimatskih promena? Koje su potencijalne koristi i izazovi povezani sa ponovnim pošumljavanjem šuma u velikom obimu?

• Koje su razlike između komercijalnih plantaža drveća i autohtonih šuma u pogledu vezivanja ugljenika i biodiverziteta? Kako bi izbor između ova dva pristupa mogao uticati na efikasnost napora u pošumljavanju?

• Da bismo ograničili globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, zašto je važno ne samo fokusirati se na pošumljavanje, već i rešavati problem deforestacije i smanjiti potrošnju fosilnih goriva? Kako ovi faktori međusobno deluju i doprinose ublažavanju klimatskih promena?

Video razmatra pitanja koja se odnose na pošumljavanje kao rešenje za borbu protiv klimatskih promena. Ističe se da iako sadnja drveća može pomoći u skladištenju ugljenika i usporavanju klimatskih promena, nisu sve inicijative sadnje drveća korisne. Monokulturni zasadi i nedostatak biodiverziteta mogu ograničiti dugoročnu efikasnost pošumljavanja. Pored toga, samo pošumljavanje nije dovoljno da neutrališe emisije ugljenika iz fosilnih goriva. Naglašava se važnost smanjenja emisija i postizanja ravnoteže između prirodnog obnavljanja šuma i ciljanih inicijativa pošumljavanja.

Pitanja za diskusiju:

• Kakve su potencijalne koristi i nedostaci inicijativa pošumljavanja kao rešenja za klimatske promene? Kako možemo osigurati da napori pošumljavanja budu efikasni i održivi na duže staze?

• Kako monokulturni zasadi i nedostatak biodiverziteta mogu uticati na efikasnost pošumljavanja? Kako možemo promovisati biodiverzitet i otpornost ekosistema u projektima pošumljavanja?

• Da li bi pošumljavanje trebalo da se smatra samostalnim rešenjem za borbu protiv klimatskih promena, ga ili treba kombinovati sa drugim merama, kao što je smanjenje emisija iz fosilnih goriva? Koje su prednosti i ograničenja oslanjanja isključivo na pošumljavanje radi neutralizacije emisija ugljenika?

Video obrađuje fenomen fenologije i njegov odnos prema klimatskim promenama. Fenologija se odnosi na vreme bioloških događaja, kao što su cvetanje cveća, migracija ptica i dolazak svitaca. Iako pojedinačni slučajevi ne mogu direktno biti povezani s klimatskim promenama, dugoročni trendovi ukazuju da se ovi događaji dešavaju ranije nego u prethodnim godinama. Video naglašava važnost prikupljanja podataka o promenama u fenologiji i ističe ulogu građanskih naučnika u praćenju ovih promena.

Pitanja za diskusiju:

• Kako proučavanje fenologije može pomoći u razumevanju uticaja klimatskih promena na ekosisteme? Diskutujte konkretne primere navedene u videu.

• Koji su izazovi u pripisivanju promena u fenološkim događajima klimatskim promenama? Kako naučnici mogu razlikovati prirodne varijacije od promena izazvanih ljudskim uticajem?

• U videu se spominje uloga građanskih naučnika u prikupljanju podataka o promenama u fenologiji. Kako građanske inicijative u naučnom istraživanju mogu doprineti našem razumevanju klimatskih promena? Koje su prednosti i ograničenja uključivanja javnosti u naučna istraživanja?

Grinnell Resurvey Project je naučna inicijativa koja ima za cilj da ponovo prođe korake Josepha Grinnella, prvog direktora Muzeja za zoologiju kičmenjaka na Univerzitetu Kalifornija, Berkeley. Projekat uključuje ponovnu posetu lokacijama koje je Grinnell originalno istraživao početkom 20. veka kako bi proučio uticaje klimatskih promena na životinjske vrste. Upoređujući istorijske podatke sa savremenim posmatranjima, istraživači imaju za cilj da razumeju kako su klimatske promene uticale na distribuciju i ponašanje različitih životinjskih vrsta u regionu Sierra Nevade u Kaliforniji. Projekat ističe važnost dugoročnog istraživanja ekologije i pruža dragocen uvid u posledice klimatskih promena na biodiverzitet i napore za očuvanje. 

Pitanja za diskusiju:

• Kako promene u distribuciji vrsta izazvane klimatskim promenama utiču na lokalne ekosisteme i biodiverzitet, i koje su potencijalne kaskadne posledice na lanac ishrane i ekološke interakcije?

Video ističe sve veću ozbiljnost požara širom sveta. Šumski požari su ujedno jednostavni, ali i kompleksni fenomeni, budući da mogu biti izazvani iskrom u suvim uslovima, ali zavise i od različitih faktora poput vlage, gustine drveća i uslova ekosistema za njihovo širenje. Monokulturni šumski zasadi i uništavanje biodiverziteta čine šume ranjivijim na požare, što dovodi do intenzivnijih požara. Ti požari emituju velike količine ugljenika u atmosferu, doprinoseći globalnom zagrevanju i stvarajući povratnu spregu koja pojačava aktivnost požara. Kao odgovor, potrebni su prirodni načini odbrane, promišljene strategije pošumljavanja i hitno smanjenje emisija ugljenika kako bi se ublažili uticaji klimatskih promena.

Pitanja za diskusiju:

• Koji faktori doprinose povećanoj ozbiljnosti i učestalosti šumskih požara? Kako ljudske aktivnosti i klimatske promene međusobno deluju stvarajući uslove za intenzivnije i obimnije šumske požare?

• Kako uklanjanje biodiverziteta i prisustvo monokulturnih šumskih zasada utiču na ranjivost šuma na požare? Koje strategije se mogu primeniti kako bi se poboljšala prirodna odbrana i smanjio rizik od širenja požara u ovim ekosistemima?

Povećava se rizik od poplava, čak i male reke predstavljaju pretnju. Klimatske promene će u narednih 30 godina uticati da sedam puta više ljudi bude ugroženo poplavama nego danas. Grad Dordrecht u Holandiji se približava reci već 800 godina, gradeći kuće duž nasipa. Nasip štiti grad, ali ne i kuće. Stanovnici unutar "prstena nasipa" su zaštićeni, dok drugi nisu. Keln sprovodi mere zaštite od poplava, uči iz prošlih grešaka. Bavarska preduzima akcije kako bi sprečila poplave, redovno proveravajući potoke. Reka Lоara ima dozvolu da se proširi, delta Alie se obnavlja, nasipi se uklanjaju. Lanxmeer u Culemborgu je izgrađen kako bi pružio više prostora za vodu. Oko reke Elbe vlast obnavlja se poplavne ravnice, kupujući imanja blizu reke. Prati se dinamika nanosa radi zaštite obale u Holandiji. Predostrožnost spašava živote, ali poplave se ne mogu potpuno sprečiti.

Pitanja za diskusiju:

• Koji su potencijalni načini na koje priroda, ako se efikasno iskoristi, može poslužiti kao ključni saveznik u ublažavanju uticaja klimatskih promena? 

• Kako možemo postići ravnotežu između ljudskih intervencija i dopuštanja prirodnim procesima da igraju ulogu u prilagođavanju klimatskim promenama? 

Kiša je neophodna za opstanak naše planete, ali može takođe prouzrokovati haos kada poplave postanu značajan problem u gradovima. U nastojanju da se bore protiv ovog problema, gradovi su izgradili različita rešenja, uključujući brane, kanalizaciju i retencione bazene. Ovaj video nas vodi kroz istoriju, istražujući kako su gradovi poput Rima i Londona prvi reagovali na kišnicu, i kako moderni gradovi poput Toronta, Tokija i Filadelfije pronalaze inovativne načine upravljanja poplavama. Video prikazuje infrastrukturne projekte poput podzemnih skladišta, kanala za kontrolu poplava i zelene infrastrukture, koje imaju za cilj sprečavanje poplava i zaštitu zajednica. Ističe izazove s kojima se gradovi suočavaju u održavanju ravnoteže između urbanizacije i potrebe za održivim upravljanjem kišnicom. Ukratko, video naglašava važnost razumevanja i suočavanja s uticajem klimatskih promena na budućnost naših gradova.

Pitanja za diskusiju:

• Kako su istorijske poplave uticale na razvoj infrastrukture u gradovima poput Rima, Londona i Toronta? Razmotrite konkretne mere preduzete u svakom gradu kako bi se borili protiv poplava.

• Tokio i Filadelfija su implementirali jedinstvene strategije za upravljanje poplavama, poput izgradnje zgrada dizajniranih kao zadržavajući bazeni i uključivanja zelene infrastrukture. Kako ocenjujete efikasnost ovih pristupa u poređenju s tradicionalnim metodama poput brana i kanalizacije? Razmotrite prednosti i mane ovih inovativnih pristupa.

• Dok gradovi nastavljaju da rastu i suočavaju se sa većim intenzitetom padavina, sa kojim izazovima smatrate da će se suočiti u upravljanju poplavama? Kako gradovi mogu uskladiti potrebu za razvojem sa potrebom za efikasnim merama kontrole poplava? Razgovarajte o potencijalnim rešenjima i kompromisima s kojima bi se gradovi mogli suočiti u rešavanju ovog problema.

Još od katastofalnih poplava 2011. godine Kopenhagen se suočava sa neobičnim pljuskovima koje njegov konvencionalni sistem odvodnjavanja ne može da reši. Kako bi rešio ovaj problem, Kopenhagen sprovodi plan "upravljanja ekstremnim padavinama", koji uključuje različite mere poput stvaranja zelenih površina, jezera, zelenih krovova i klimatskih otvora, kako bi apsorbovali i skladištili višak kišnice. Dodatno, izgrađena je tunelska mreža radi uklanjanja vode iz grada i njenog usmeravanja ka luci tokom jakih oluja. Video ističe važnost kombinovanja zelene i sive infrastrukture kako bi se efikasno upravljalo poplavama. Takođe se pominje da i drugi gradovi širom sveta, poput Pekinga i indijskih gradova poput Čenaja, Mumbaja i Kočija, primenjuju slične strategije radi zaštite od poplava i nestašice vode. Video ističe trajni izazov ravnoteže između troškova investicija i potencijalnog rizika gubitka od budućih ekstremnih vremenskih događaja.

Pitanja za diskusiju:

• Koje mere je Kopenhagen preduzeo da prilagodi infrastrukturu grada kako bi upravljao povećanim padavinama izazvanim klimatskim promenama?

• Koja je važnost stvaranja zelenih površina, jezera, zelenih krovova i klimatskih otvora u upravljanju viškom kišnice?

• Koje su izazovi ravnoteže između troškova investicija u redizajn infrastrukture i potencijalnog rizika od budućih ekstremnih vremenskih događaja?

• Koliko je važno da gradovi investiraju u otpornu i prilagodljivu infrastrukturu radi ublažavanja uticaja klimatskih promena?

U julu 2021. godine, Evropa je doživela razorne kišne oluje koje su prouzrokovale velika razaranja i odnele preko 220 života. Ovaj događaj je istakao uobičajenu zabludu da se takve katastrofe dešavaju samo u siromašnim zemljama. Međutim, godinu dana ranije, Bangladeš i Indija su pogodili još teži pljuskovi usled ciklona Amphan, ali sa manje žrtava. Ovaj oštri kontrast može se pripisati ulaganjima Bangladeša u tehnologiju, infrastrukturu i kulturne promene kako bi poboljšali svoju sposobnost upravljanja rizikom od ciklona. 

Pitanja za diskusiju:

• Kako je Bangladeš uspeo da se prilagodi izazovima čestih poplava i šta druge zemlje mogu naučiti iz njihovog pristupa?

• Koju ulogu igraju inicijative zasnovane na zajednici i lokalno znanje u uspešnim strategijama upravljanja poplavama u Bangladešu i kako se to može primeniti u drugim regionima?

Jedna od glavnih atrakcija Jorka u Velikoj Britaniji je reka Ouz, sa restoranima, radnjama i stambenim objektima duž obale. Međutim, reka može biti izvor štete i razaranja za one koji žive i rade u blizini zbog svoje nepredvidive prirode. Jork se suočava sa stalnom pretnjom poplava zbog sliva reke, koji pokriva preko tri hiljade kvadratnih kilometara. Da bi se zaštitio od poplava, grad je implementirao sveobuhvatnu strategiju za odbranu od poplava. To uključuje preusmeravanje vode u prirodni poplavni basen nazvan Klifton Ings i izgradnju poplavnih nasipa širom grada. Takođe postoje i drugi mehanizmi odbrane, poput poplavnih vrata, velikih barijera i pumpi, kako bi se obezbedili objekti od podizanja nivoa vode. Jedna od značajnih metoda zaštite od poplava je Foss barijera, koja sprečava da voda iz reke Ouz ne preplavi reku Foss. 

Pitanja za diskusiju:

• Kako multi-strategijski pristup odbrani od poplava u Jorku doprinosi otpornosti grada na rečne poplave? Koje su prednosti i mane ovog pristupa?

• Reka Ouz doprinosi šarmu grada Jorka, ali istovremeno predstavlja značajan rizik od poplava. Kako mislite da je grad uspeo da očuva prirodnu lepotu reke, istovremeno implementirajući odbrambene mere od poplava?

• Foss Bariera je inovativna metoda za zaštitu od poplava koja se koristi u Jorku. Kako ona funkcioniše i kakvu ulogu ima u sprečavanju da reka Ouz poplavi centar grada? Da li mislite da bi slične barijere mogle biti efikasne u drugim područjima sklonim poplavama?

Na primeru opštine Stanstad u Švajcarskoj, u videu se raspravlja o važnosti sprovođenja mera za zaštitu od bujičnih poplava, koje će biti sve češće i intenzivnije kako se budu uvećavali efekti klimatskih promena. Video ističe potrebu za pripremom za vremenske događaje povezane s klimatskim promenama i naglašava tri kategorije mera zaštite od bujičnih poplava u stambenim objektima: konstruktivne mere, mobilne mere i tehničke mere. Takođe naglašava važnost komunikacije i saradnje među različitim zainteresovanim stranama uključenim u zaštitu od poplava. 

Pitanja za diskusiju:

• Na koji način klimatske promene mogu uticati na učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja, i kako zajednice i pojedinci mogu da se pripreme za ove promene u smislu zaštite od bujičnih poplava? 

Upravljanje oticanjem atmosferskih voda postalo je veoma važno za upravljanju urbanim slivovima, pre svega zbog krčenja šuma, urbanog razvoja i transportnih koridora. Sve ovo  drastično utiče na hidrološki ciklus, zbog toga što vodonepropusne površine, kao što su krovovi, ulice i trotoari, ne dozvoljavaju vodi da se infiltrira u zemljište, što dovodi do povećanog oticaja sa površina. Tradicionalno, upravljanje oticajem atmosferskih voda zasnivalo se na odvođenju“ plave vode” (vidljive vode) sa površina do vodnih tela. Inovativni način upravljanja premešta fokus ka “zelenoj vodi” (vode koju upijaju zemljište i biljke), kako bi zadržavanje, infiltracija i sporo oticanje vode bilo što izraženije, čime se smanjuje energija oticaja i zagađenje vodotokova. Ovaj film prikazuje inovativne načine upravljanja oticajem atmosferskih voda na tri nivoa: na nivou individualnog poseda, na nivou građevinskog bloka i na nivou sliva. 

Pitanja za diskusiju:

• Koje su tradicionalne metode upravljanja kišnim oticajem i kako se razlikuju od novih pristupa koji prioritizuju zelenu vodu?

• Kako vlasnici kuća mogu imati koristi od implementacije inovativnih dizajna za upravljanje oticanjem kiše na svojim posedima?

• Koje su potencijalne dugoročne posledice ovih projekata za upravljanje oticanjem kiše na životnu sredinu i lokalne zajednice?

• Koje su potencijalne koristi i troškovi implementacije dizajna za upravljanje oticanjem kiše sa niskim uticajem na razvoj gradova?

• Koji izazovi koji se javljaju prilikom uključivanja inovativnih praksi upravljanja kišnim oticajem u nove investicije i prilagođavanja već uspostavljenih urbanih slivova?

• Možete li objasniti koristi i ciljeve inovativnih načina za upravljanje kišnim oticajem koji su prikazani na filmu?

Projekat Zelenih koridora u Medelinu, Kolumbija sproveden je u periodu od 2016. do 2019. godine s ciljem da se preokrenu negativni ekološki i zdravstveni uticaji urbanizacije grada, kao što su zagađenje i urbana toplotna ostrva. 18 projektovanih zelenih koridora Ovi koridori trebalo bi da preokrenuli ekološki uticaj koji se razvio u gradu tokom godina i predlažu promenu paradigme u urbanom dizajnu koja zaustavlja fenomen urbanog toplotnog ostrva. 

Video pruža sažet pregled izazova s kojima se Los Anđeles suočava usled sve učestalijih suša i njihovog uticaja na snabdevanje vodom grada. Ističe kako je kalifornijski međusobno povezani vodni sistem, najveći i najproduktivniji na svetu, pogođen istorijski niskim nivoima vode. Takođe se razgovara o štetnom uticaju urbanizacije na prirodnu sredinu, posebno zagađenju reke Los Anđeles. Međutim, prikazuje napore lokalnih stanovnika i organizacija poput "Prijatelji reke Los Anđeles" da obnove prirodni habitata reke i poboljšaju sigurnost vode. Dugoročni master plan ima za cilj revitalizaciju reke i njenih pritoka, prioritetizaciju ugroženih zajednica i stvaranje prirodnog parka za divlje životinje duž 52 milje. Projekti obnove uključuju sadnju drveća, stvaranje propusnih površina i obnavljanje prirodnih područja. Video završava ističući važnost obnove urbanih vodenih puteva radi zadržavanja kišnice, povećanja biodiverziteta i poboljšanja kvaliteta vode u korist stanovnika grada.

Pitanja za diskusiju:

• Kako se zadržavanje i skladištenje atmosferskih voda može poboljšati koristeći urbane vodne puteve, uz povećavnje biodiverziteta i bolji kvalitet vode, kako je istaknuto u videu?

• Da li postoje potencijalne mane ili kritike u vezi sa rekonstrukcijom prikazanom u videu i kako se mogu rešiti?

• Kakve su ekonomske i socijalne implikacije transformacije reke Los Anđeles u zelenu oazu? Kako ovaj projekat može uticati na lokalne zajednice i njihov kvalitet života?

• Na koje načine drugi gradovi mogu da uče iz iskustva Los Anđelesa u obnovi vodnog sistema i primene slične principe u svojm urbanom okruženju?

• Kakve pojedinačne ili zajedničke akcije pojedinci mogu preduzeti kako bi podržali obnovu urbanih vodnih puteva i doprineli stvaranju održivih, zelenih urbanih prostora?

Delta reke Ebro je ramsarski sistem od međunarodnog značaja, koji se smatra veoma ranjivim na klimatske promene. Delta je zahvaćena obalnom erozijom i povlačenjem uzrokovanim smanjenjem zaliha fluvijalnih sedimenata. Skoro cela delta Ebra bi mogla da se sačuva u narednih 100 godina primenom odgovarajućih mera za prilagođavanje klimatskim promenama.

Pitanja za diskusiju:

• Kako klimatske promene utiču na deltu reke Ebro i njene jedinstvene prirodne vrednosti? Koje su konkretni primeri navedeni u videu?

• Koje su potencijalne posledice nestanka delte Ebra? Kako bi to moglo uticati na lokalnu zajednicu i njihov način života?

• U videu se spominju napori da se sediment prenosi do delte kao način borbe protiv erozije. Koje su poteškoće i potencijalne koristi implementacije ove strategije? Koliko efikasnim smatrate ovaj pristup u očuvanju prirodnih vrednosti delte?

Projekat prilagođavanja klimatskim promenama u danskom gradu Kokkedalu nakon ozbiljnih poplava 2007. i 2010. godine fokusirao se na zaštitu od budućih poplava i stvaranje privlačnih urbanih prostora. Partnerstvo opštine sa javnim stambenim organizacijama, komunalnim preduzećem za kanalizaciju i fondacijom Realdania omogućilo je razvoj 35 podprojekata usmerenih na korišćenje kišnih voda, razvoj zelenih prostora i unapređenje škola, domova za starije i stambenih područja. Ovaj jedinstveni projekat kombinovao je mere zaštite od poplava sa socijalnom inkluzijom, pružajući prostor za rekreaciju kao što su Marokanski vrt, Vodeni vrt i Vrt ledenih ploča, kako bi podstakao zajednicu i stvorio održivo okruženje bez rizika od poplava.

Pitanja za diskusiju:

• Kako su ozbiljni poplavni događaji u Kokkedalu motivisali opštinu da preduzme akciju i uspostavi projekat prilagođavanja klimatskim promenama? Koje su ključne zainteresovane strane učestvovale u ovom projektu i kako je njihova saradnja doprinela njegovom uspehu?

• Možete li identifikovati konkretne primere kako je projekat prilagođavanja klimatskim promenama u Kokkedalu kombinovao mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa socijalnom inkluzijom? Kako novi urbani prostori doprinose ukupnom blagostanju i uključenosti zajednice?

• Na koji način projekat prilagođavanja klimatskim promenama u Kokkedalu pokazuje holistički pristup održivosti? Kako se projekat bavi ekonomskim, socijalnim i ekološkim aspektima? Možete li navesti druge slične projekte koji bi mogli imati koristi od ovog integrisanog pristupa?

Klimatske promene imaju potencijal da rasele stotine miliona ljudi u narednim godinama, a najviše su pogođeni najsiromašniji regioni sveta. Mnogi od ovih klimatskih migranata će verovatno ostati u svojim zemljama, ali neki mogu preći granice i kontinente. Za države i vlade je ključno da unapred planiraju ove masovne migracije, ali nažalost, većina njih ne preduzima adekvatne mere. Globalna zajednica treba da odredi prioritete i pruži pomoć za zajednice pogođene promenama klime, kako bi se osigurala glatka i upravljana tranzicija.

Pitanja za diskusiju:

• Kako klimatske promene utiču na obrasce migracija širom sveta i koji su konkretni primeri zajednica ili regiona koji su pogođeni?

• Koja su etička i humanitarna aspekti rešavanju potreba migranata izazvanih klimatskim promenama i koje odgovornosti imaju države u pružanju pomoći?

• Na koje načine vlade, organizacije i pojedinci mogu da rade zajedno na ublažavanju efekata klimatskih promena i podršci zajednicama koje se suočavaju sa raseljavanjem usled pogoršanja faktora životne sredine?