Plan izvođenja nastave

• Pojmovno određenje: vreme; klima; globalno zagrevanje; klimatske promene;

• Definisanje klimatskih promena;

• Konceptualni okvir: ljudske aktivnosti (promene u načinu korišćenja zemljišta [urbanizacija; deforestracija]; sagorevanje fosilnih goriva [saobraćaj; zagrevanje prostora; industrija; poljoprivreda]  – proces klimatskih promena (narušavanje ugljeničkog ciklusa; efekat gasova staklene bašte) – glavne klimatske karakteristike (porast prosečne globalne temperature; promene količina padavina; promene temperature okeana; saliniteta i cirkulacije vode u okeanima; oblaci) – najvažnije pretnje (porast nivoa mora; nagle promene klime; intenzitet prirodnih katastrofa [toplotni talasi, suše, poplave, cikloni]; širenje prenosivih bolesti; gubitak biodiverziteta)

• Indikatori klimatskih promena na globalnom nivou (koncentracija gasova sa efektom staklene bašte; globalni porast temperature; porast nivoa mora; zagrevanje okeana; otapanje lednika; povlačenje i nestanak glečera; intenzitet pojave ekstremnih vremenskih događaja) 

• Mehanizmi koji kontrolišu klimu na Zemlji (promena radijacionog balansa energije Sunca na površini Zemlje; ekvilibrijum zračenja u slučaju planeta sunčevog sistema; albedo i albedo površine Zemlje; uticaj atmosfere na ekvilibrijum zračenja)

• Hidrološki i ugnjenički ciklus

• Efekat staklene bašte (procena energetskog godišnjeg globalnog balansa na površini Zemlje [W/m2]; mehanizam efekta staklene bašte na površini Zemlje)

• Povratni mehanizmi u klimatskom sistemu (“ice-albedo feedback”, multiplikujući efekat povećane koncentracije vodene pare u atmosferi; El Ninjo i La Ninja)

• Gasovi sa efektom staklene bašte (ugljendiosid, metan, azot suboksid, hlorofluorokarbonati, ozon, vodena para u atmosferi)

  • • Osnovne karakteristike

    • Mehanizmi nastanka i uticaja na klimatske promene

    • Potencijal globalnog zagrevanja (GWP) 

Pojmovno odrđenje: globalni klimatski modeli; klimatski scenario; projekcije klime

Osnove globalnog klimatskog modela - atmosferski model, model okeana, model tla i model leda

Prostorna podela (diskretizacija) na ćelije, i vreme integracije modela

Klimatska scenarija. Karakteristike pojedinih scenarija. SRES scenarija (intenzivna upotreba fosilnih goriva (A1F1); obnovljivi izvori energije (A1T); balans između fosilnih goriva i obnovljivih izvora (A1B); scenario B2). Representative Concentration Pathways (RCPs) scenarija (RCP8.5; RCP6.0; RCP4.5; RCP2.6).

Scenarija klimatskih promena u Srbiji 

• Konceptualni okvir za identifikaciju u procenu ranjivosti na dejstvo klimatskih promena

• Kriterijumi za određivanje „ključnih“ ranjivosti

• Sistemi osetljivi na uticaje klimatskih promena – obezbeđenje hrane, infrastruktura, javno zdravlje, obalski sistemi, ekosistemi, globalni biogeohemijski ciklus, cirkulacija u okeanima i atmosferi)

• Ranjivost sistema u odnosu na projektovano povećanje srednje globalne temperature

• Otpornost sistema

• Sposobnost prilagođavanja 

• Pojmovno određenje: mitigacija

• Pojmovno određenje: adaptacija

• Okvir za adaptaciju na dejstvo klimatskih promena

• Adaptivni kapacitet

  • • Elementi adaptivnog kapaciteta

    • Promene adaptivnog kapaciteta tokom vremena

• Tipovi adaptacije na dejstvo klimatskih promena

  • • Ad hoc adaptacija (coping adaptation)

    • Inkrementalna adaptacija 

    • Transformativna adaptacija 

• Praksa u poljoprivredi zasnovana na osetljivosti na ugroženost vodnih resursa;

• Upravljanje iskopom i eksploatacijom sedimenata iz rečnog korita;

• Urbanističko projektovanje zasnovano na osetljivosti na ugroženost vodnih resursa;

• Upravljanje obnavljanjem podzemnih voda u cilju sprečavanja nedostatka vode i smanjenja rizika od salinizacije;

• Smanjenje upotrebe pitke vode za industrijsko hlađenje;

• ·Povećanje kapaciteta zadržavanja vode u zemljištu;

• Zaštitni pojasevi sa šumom i zaštitnim zelenilom u priobalnom području (vodozaštitne šume);

• Hidromorfološke mere za smanjenje rizika od poplava;

• Zaštita priobalnih morskih područja;

• Obezbeđivanje dodatnih količina vode za vodosnabdevanje;

• Smanjenje potrošnje vode;

• Upravljanje šumama zasnovano na osetljivosti na ugroženost vodnih resursa;

• Rehabilitacija, restauracija i renaturalizacija rečnih tokova;

• Održivi sistemi za odvođenje vode u gradovima (SuDS);

• Promene namene zemljišta i upravljanje zemljištem;

• Planovi upravljanja; 

• Regulatorne mere; 

• Postepena (inkrementalna) adaptacija (unapređenje javnog zdravlja, povećanje ulaganja u javno zgravlje, razvoj koncepta jedinstvenog zdravlja, međusektorska saradnja i ugrađivanje javnozdravstvenog aspekta u sektorske politike, jačanje otpornosti usluga i infrastrukture sistema javnog zdravlja na izmenjene klimatske uslove, programi imunizacije, mere zaštite zdravlja na radu u uslovima povećanog toplotnog opterećenja, unapređenje otpornosti osetljivih populacionih grupa na uticaje toplotnih talasa, identifikacija i praćenje osetljivih kategorija stanovništva, operativni plan delovanja u  uslovima toplotnih talasa u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite, programi kućne nege, aktiviranje otvorenih telefona, rashlađivanje prostorija u zdravstvenim ustanovama u kojima borave pacijenti i osoblje, obuka zdravstvenih radnika da prepoznaju i zbrinjavaju slučajeve toplotnog naprezanja, evakuacija, obezbeđivanje zaliha i distribucije medicinskih resursa za brigu o posebno ugroženom stanovništvu)

• Prelazna (tranziciona) adaptacija (epidemiološki nadzor, rano otkrivanje zaraznih bolesti, predostrožni (sentinelni) epidemiološki, nadzor, s indromski nadzor, mapiranje zdravstvene ranjivosti, sistemi za rano upozoravanje na opasnosti po zdravlje stanovništva, sistemi za rano upozoravanje na toplotne talase (HEWS), sistemi za rano upozoravanje na prirodne hazarde, sistemi za rano upozoravanje na vektorske zarazne bolesti i bolesti koje se prenose vodom i hranom)

• Transformaciona adaptacija (razvoj svesti javnosti o uticaju klimatskih promena na zdravlje, razvoj stručnih i naučnih kapaciteta za praćenje efekata klimatskih promena na zdravlje, osnaživanje zajednica, uloga drugih sektora u prilagođavanju na klimatske promene u sektoru zaštite zdravlja)

Uticaj klimatskih promena na ratarstvo i povrtarstvo

Uticaj klimatskih promena na stočarstvo

Uticaj klimatskih promena na ribarstvo

Uticaj klimatskih promena na bezbednost hrane

Mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u poljoprivredi:

• Promene u tehnologiji gajenja useva i zasada (Izmene biljnih vrsta i sorti u strukturi setve; Diversifikacija poljoprivredne proizvodnje; Usklađivanje vremena setve; Uvođenje vrsta i sorti tolerantnih na stresove; Selekcija, oplemenjivanje i stvaranje genotipova tolerantnijih na izmenjene klimatske uslove; Povećanje zastupljenosti gajenja ozimih useva; Prilagođavanje plodoreda; Konzervacijska obrada zemljišta; Malčiranje; Racionalno đubrenje; Smanjenje gustine setve; Zaštita od elementarnih nepogoda)

• Stočarska i živinarska proizvodnja (Održavanje ili povećanje produktivnosti stočarske proizvodnje u uslovima promene klime; Upotreba stočne hrane sa nižim procentom azota i sa povišenim sastojcima aminokiselina; Veća upotreba koncentrata i nadoknada mineralnih materija; Promene vremena i učestanosti hranjenja; Oplemenjivanje rasa kako bi bile tolerantnije na stres; Izbor rasa koje su prilagodljivije ili tolerantnije na klimatske ekstreme; Poboljšavanje otpornost na bolesti; Vakcinacija stoke i živine; Unapređenje uslova smeštaja životinja; Ventilacija; Kvašenje kože; Klimatizacija; Smanjenje temperature i pH vrednosti stajnjaka; Dopunska ishrana; Izmeštanje ispaše na prostore koji nisu ugroženi)

• Obezbeđivanje optimalnih količina vode (Povećavanje efikasnosti navodnjavanja, Praksa u poljoprivredi zasnovana na osetljivosti na ugroženost vodnih resursa; Tehnike za zadržavanje vode u zemljištu; Sakupljanje atmosferske vode na nivou poljoprivrednog gazdinstva)

• Upravljanje erozijom zemljištakod ekstremnih padavina

• Zaštita od i prilagođavanje na nove invazivne termofilne bolesti i štetočine

• Institucionalna podrška u poljoprivredi (Programi upravljanja resursima; Subvencije i podrška poljoprivredi; Osiguranje; Uspostavljanje i razvoj poljoprivrednih savetodavnih službi; Jačanje institucionalne podrške za promociju mera prilagođavanja u lokalnim zajednicama)

Uticaji klimatskih promena na šume, šumsko zemljište i šumarstvo

• Uticaji na šumske ekosisteme i biodiverzitet šumskih ekosistema

• Uticaji na produktivnost šuma

• Uticaji na zdravlje šuma

• Uticaji na šumsko zemljište i režim voda

• Uticaji na ugljenički ciklus

• Uticaji na neposredne i posredne koristi šuma za ljude

Mere adaptacije u šumarstvu

• Održavanje osnovnih ekoloških funkcija šuma

• Smanjenje negativnih uticaja bioloških stresora

• Smanjenje rizika i dugoročnih uticaja od ozbiljnih poremećaja šuma

• Uspostavljanje ili održavanje pribežišta (refugijuma)

• Održavanje i unapređenje raznolikosti vrsta i strukturne raznovrsnosti.

• Promovisanje veće povezanosti

• Održavanje i unapređenje genetske raznovrsnosti

• Olakšavanje prilagođavanja zajednica kroz tranziciju vrsta

• Obnavljanje ekosistema nakon poremećaja

Uticaji izmenjenih klimatskih uslova na biodiverzitet

Procena ranjivosti biodiverziteta na izmenjene klimatske uslove

Mere adaptacije

• Adaptacija za očuvanje biodiverziteta

  • Klimatski refugijumi

  • Stvaranje mesta zaštićenih od direktnog dejstva sunca za ranjive vrste

  • Obnavljanje hidroloških procesa močvara, reka i rečnih slivova

  • Obnavljanje prirodne dimanike vegetacije

  • Umanjenje uticaja stresora koji nisu vezani za klimatske stresore

  • Potpomognuta translokacija i migracije vrsta

  • Intenzivno upravljanje za određene vrste

  • Ex-situ konzervacija

  • Prilagođavanje strategija očuvanja

  • Planiranje matrice neodgovarajućih staništa

• Adaptacija zasnovana na ekosistemima

  • Prirodi blisko upravljanje rizikom od poplava

  • Stvaranje prirodne senke pored rečnih tokova obnavljanjem priobalne vegetacije

  • Upravljano preuređivanje obala

  • Agrošumarstvo i agroekološke prakse

  • Obnavljanje i održavanje urbanih i prigradskih zelenih površina

  • Ekološka obnova za smanjivanje rizika od požara

  • Kontrola invazivne vegetacije u prioballnim područjima

  • Kontrola zadiranja drvne biomase u otvorene travnate ekosisteme

  • Obnova i upravljanje pašnjacima

  • Održivo šumarstvo

  • Pošumljavanje i očuvanje slivova

  • Multifunkcionalno upravljanje šumama

  • Re-vegetacija kosina radi sprečavanja klizišta i erozije

Planiranje i praćenje adaptacije na izmenjene klimatske uslove u oblasti biodiverziteta