Водна кола код воденица, заједно са системом за довод воде су алфа и омега (почетак и крај) за постизање максималног учинка. Врста водних кола која је постојала на Балкану вековима уназад у варијанти израђеној од дрвета добила је коначну форму у такозваној Turgo турбини. Она спада у врсту импулсних турбина, која користи гравитационо дејство воде. Њу је уобличила 1919. године фирма Gilbert Gilkes&Gordon LTD., као малу измену на Pelton-овој турбини. Овде се ради о категорији "pico" турбина чија снага не прелази неколико киловата. Технички посматрано то је најпрактичније водно коло које највише толерише непрецизност упадног угла воде, са разним нечистоћама и пливајућим предметима. Оно омогућава директну везу до ротирајућег камена. У целом свету ретко ћете наићи на квалитетну реализацију при изради овог најбитнијег дела код воденице. Изузетно важна ставка у комплетном систему је млазница (циун, ципун). То је изменљиви уложак, који се убацује у "каблину", која је фиксно повезана са доводном цеви (буква, бука, бадањ). Пречник улошка за млазницу регулише снагу воденог млаза преко количине воде у јединици времена. Најбоље решење је подешавајућа млазница, али су ретке воденице где је то реализовано. Најновији систем за погон воденице са вртлогом ("vortex") могуће је направити под условом да постоји довољна количина воде (и код малих падова, чак испод једног метра).
Ослонац вратила, који носи водно коло и делимичну тежину горњег камена је, готово увек, веома лоше урађен. Ту су најчешће примењена застарела решења са клином који се врти на тврђој металној плочи. После неког времена коришћења метални врх се деформише и поравна па мора да се мења. Постоје веома квалитетна решења са херметички затвореним аксиалним лежајевима, који трају више деценија. Најважнији проблем је правилно пројектовање водног кола да би се добио адекватан специфични број обртаја за дату водну ситуацију и планирану димензију камена.
Облик лопатица утиче више од 50% на ефикасност радног кола. Овде долазе до изражаја квалитетни прорачуни и модерне технологије при изради конструкције. Многи корисници су изражавали жељу да, у периоду када воденица не ради, преусмере енергију са постојећег водног кола на генератор за производњу струје. Овде се појављује проблем укључивања и искључивања погона за камен. У ту сврху потребно је инсталирати додатни аксијални лежај и торзионо круту спојницу која се лако активира и деактивира.
Неслућене могућности се налазе у примени нових технологија на водним колима (ваонама, долапима) при изради воденица "Моравки" на рекама. Овде се вода не преусмерава ван природног тока, а на ширини од пар метара при површини водотока се налази значајна количина кинематичке енергије. Она је далеко исплативија за коришћење, јер је присутна без ограничења у току целог дана. Чудно је да научна јавност у читавом свету не препознаје довољно овај водни потенцијал. Сигуран сам да ће се о овоме много више говорити у будућности. Соларни систем може да се користи само у повољним дневним условима и потребна је акумулација добијене енергије.
Проблему пројектовања водних кола посветио сам доста пажње уважавајући све математичке, а нарочито хидродинамичке принципе. Израдио сам неколико воденичних турбина за кориснике из Србије, Северне Македоније и БиХ.
Следећа страница
E-mail: luka.lukic49@gmail.com
Tel.: +381 63 82 17 659