Воденично камење

Kоришћење камења за процес млевања житарица у брашно древна је традиција. Од најранијег узгоја житарица на Блиском Истоку пре неких 12 000 година па све до појаве ваљака за млевењe у 19. веку млинско камење је било од виталног значаја људима ради опстајања.

 Основни принцип фиксног (доњег) и ротирајућег (горњег) камена променио се врло мало кроз хиљаде година. Горњи камен има отвор у средини кроз који улази уједначена количина зрна, а млевено брашно излази на ивице камења дуж бразда. Постоје и конструкције где је доњи камен ротирајући, а горњи стационаран. То је, геометријски гледано, далеко исправнији начин рада, јер се камење троши равномерно. Ослонац вретена на штелујући подизач ("кобила") мора да буде врло квалитетно урађен. Код мањих пречника камена (до пола метра) најбоље је да се камен окреће помоћу хоризонталне погонске осовине, што даје велике предности око хигијене постројења (погледај слику). 

Квалитетним клепањем (клесањем, подсецањем, пиковањем) повећава се учинак млинског камења. Камење вулканског порекла, са већим садржајем кварца, које има сунђерасту структуру ређе се оштри. Треба знати да се, по природи ствари, доњи камен више троши на оној страни где испада брашно. За одабир и израду квалитетног камења за воденице потребан је експертски ниво знања. Наглашавам да тежина горњег камена директно условљава учинак у погледу количине самлевеног брашна у јединици времена. Неко постројење са ефикасношћу од педесетак килограма млива по сату сматра се прилично прихватљивим. Подешавањем преко подизача врши се прилагођавање на постојећу погонску снагу, тј. на оптимални број обртаја камена. што дефинитивно утиче на крупноћу самлевеног материјала.

Следећа страница

E-mail: luka.lukic49@gmail.com

Tel.: +381 63 82 17 659