Правила понашања у лабораторији
ОПШТА ПРАВИЛА РАДА И МЕРЕ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ У ЛАБОРАТОРИЈИ
При раду у хемијској лабораторији треба се најстрожије придржавати следећих упутстава:
1. По правилу, никад не треба радити сам у лабораторији. Забрањено је изводити експерименте које није одобрио предметни наставник или асистент, односно експерименте који јесу одобрени али са количинама хемикалија различитим од оних које су одобрене!
2. Јело, пиће и жвакаће гуме су забрањени у лабораторији.
3. Пре почетка рада на постављеном задатку, односно синтези препарата, потребно је предходно проучити одговарајућа поглавља у постојећим уџбеницима и другом наставном материјалу.
4. Треба написати једначине хемијских реакција које се односе на предстојећи оглед, односно препарат, и размислити о целом извођењу експеримента. Испланирати детаљно цао рад у свим фазама, нацртати скицу апаратуре и прибележити потребне супстанце и одговарајући прибор за извођење дате операције.
5. Димензије судова и величину апаратура треба одабрати према количинама употребљене реактиве. Црева и цеви за спајање делова треба узимати што краће и избегавати мртве углове при спајању делова. За придржавње апаратуре употребљавају се стативи, штипаљке, метални прстенови, муфови итд.
6. При раду на високим односно ниским температурама потребно је извршити топлотну изолацију апаратуре. Најчешће се на високим температурама то постиже обавијањем њених делова азбестном, а на ниским температурама пенастим пластичним материјалом.
7. Не треба почињати реакцију пре него што се проуче особине хемикалија са којима се ради (њиховом реактивношћу, токсичношћу, експлозивношћу, запаљивошћу и сл.) и не провери да ли је апаратура добро састављена за предстојећи рад. Сагледати дату операцију у целини и ако постоје могућности за евентуалне опасности у појединим фазама рада предузети све мере предострожности пре почетка огледа.
8. Пре почетка извођења огледа треба се упознати са мерама које треба предузети у случају опасности које могу настати у току рада. Треба знати место приручне апотеке, апарата за гашење пожара и најближи телефон.
9. При раду са непознатим супстанцама треба употребљавати врло мале количине. Чврста супстанца се узима само шпатулама или пластичним кашичицанма. Течности пажљиво одливати. Не треба дозволити да супстанца дође у додир са кожом и оделом, а то ћете спречити коришћењем радног мантила, рукавица, пинцета, наочара и друге заштитне опреме. Радни мантил, рукавице и наочаре су обавезне за сваког студента и ни један експеримент се не сме изводити без њих!
10. Растворе и течну реактиву треба сипати у епрувету пажљиво и полако како не би дошло до просипања.
11. Црева и гумени запушачи се навлаче на стаклене цеви пошто се претходно благо навлаже водом или овлаш премажу алкохолом, глицерином или вазелином. При томе цев треба хватати тако да обе руке буду што близе једна другој, јер се на тај начин смањује вероватноћа ломљења. Ово се изводи увек преко крпе како би се избегла повреда услед евентуалног прскања стакла .
12. Никада се не пипетирају устима корозивне, лако испарљиве и отровне течности.
13. При загревању супстанци у епруветама никада не треба отвор суда окренути према себи или свом суседу.
14. Гасове и паре које се издвајају не треба мирисати директно нагињући се над отвором суда. Увек мирасти издалека, благо усмеравајући ток паре над отвором суда руком према себи.
15. Врло је опасно мешати вреле растворе киселина са базама, јер при томе долази до наглог кључања и прскања течности због јако егзотермних реакција. Исто тако никада не треба сипати воду у концентровану киселину (сем ако се то изричито не захтева). Велика количина тиоплоте која се ослобађа при додиру воде са концентрованом киселином (посебно сумпорном!) тренутно претвара воду у пару при чему долази до кључања и излетања капљица киселине из посуда. Увек сипати концентровану киселину у воду полако, танким млазем помоћу стакленог штапића са сталним мешањем.
16. Огледе са отровима, као што су калијум – цијанид, фосфор, халогени елементи, диметил – сулфат итд. треба увек изводити у дигестору ( ,,капели’’ ) или посебним собама за отрове са добром вентилацијом. Ван дигестора не смеју се развијати гасови, испаравати раствори, пресипати пушљиве киселине и слично. Нарочиту пажњу треба обратити при раду са цијановодоничном киселином, сумпор – водоником, флуороводоничном киселином итд., јер су ове супстанце јаки отрови те су врло опасне по живот.
17. Огледе са лако запаљивим и експлозивним супстанцама увеки изводити даље од пламена. При раду са овим супстанцама никако не пушити.
18. Запаљиве течности не треба никад загревати у отвореним посудама на слободном пламену, већ у балонима с повратним кондезатором. Запаљиве раствараче из раствора треба удаљавати дестилацијом, а не испаравањем.
19. Мале пожаре у лабораторији треба гасити влажним крпама или засипањем песком. Велики пожари гасе се апаратима за гашење пожара који најчешће при употреби развијају угљен-диоксид. Апарати за гашње пожара са угљен-тетрахлоридом не смеју се употребити у затвореним лабораторијама, јер може доћи до стварања врло отровног фозгена, а у додиру са алкалним металима и до експлозије. Гашења електричних интрумената може се вршити тек пошто се искључи довод струје. Вода није погодна за гашење пожара у хемијским лабораторијама.
20. Са евакуисаним судовима и апаратима треба радити у дигестору пошто се претходно осигурају металним мрежама.
21. При раду треба увек носити заштитне наочаре.
22. Упаљене грејалице, електрични уређаји, укључене вакуум пумпе, као и експерименти који су у току никад се не смеју оставити без контроле.
23. Електричне пећи, сушнице, решои, грејне облоге, калоте, термометри са релејом, контролне сијалице и други електрични уређаји могу се употребљавати само ако су у исправном стању и прописно уземљени. Апаратуре са електричцним уређајима састављају се при искљученој струји.
24. Нарочиту пажњу треба обратити на уништавање отпадака водећи рачуна о њиховој хемијској природи. На пример, натријум и калијум треба уништити метил-алкохолом, мрље од киселина одстранити тампонима или крпама натопљеним амонијаком, а базе сирћетном киселином. Растворе калијум-цијанида бацати у сливник с великом количином текуце воде (никако не дозволити додир киселине), а живине соли скупљати у посебним судовима и слично.
25. По завршетку рада, пре напуштања лабораторије, треба проверити да ли су искључени електрични уређаји и добро затворене чесме, а нарочито славине гасних грејалица и бутан-боца, јер је смеша бутана и ваздуха, која може настати у току ноћи ако вентили нису затворени – врло експлозивна. Пре напуштања лабораторије треба опрати руке сапуном и водом.