Srednja Evropa

Srednja Evropa

Srednju Evropu čini 9 država : Mađarska, Češka, Slovačka, Rumunija, Švajcarska, Austrija, Lihtenštajn, Nemačka i Poljska.

Podeljene su u tri regije :

1) Podunavske zemlje (Mađarska, Češka, Slovačka i Rumunija)

2) Alpske zemlje (Švajcarska, Austrija i Lihtenštajn)

3) Baltičke zemlje ( Nemačka i Poljska )

Na slici su plavom bojom obojene države Srednje Evrope, pronađi ih u atlasu

Većinom su kontinentalne (samo tri izlaze na more).

Po površini i broju stanovnika spadaju u srednje zemlje Evrope.

Reljef – Srednjoevropska nizija, Srednjodunavska ( Panonska ) nizija, Vlaška nizija

stare (srednje ) gromadne planine - Švarcvald, Sudeti

mlađe venačne planine - Alpi, Karpati

Klima – formira se pod uticajima vazdušnih masa sa svih strana sveta.

Sa severa uticaj hladnih vazdušnih masa, sa juga uticaj Mediterana, sa zapada uticaj Atlantika, sa istoka uticaj

kontinentalnih vazdušnih masa.

Stanovništvo čine Germani ( 50% ), Sloveni ( 30% ), Romani ( 12,5% ) i Ugro-finci ( 7% )

Ekonomski standard se dosta razlikuje, najviši je u Švajcarskoj, a najniži u Rumuniji.

Alpi

Keltima je ovo bio naziv za sve visoke planine.

Razdvajaju Srednju Evropu od Južne Evrope.

Alpi snimak iz aviona

Prostiru se od Nice do Karpata.

Pružaju se preko Francuske, Italije, Švajcarske,Nemačke, Austrije i Slovenije.

Dugi su 1200 km, najviši vrh je Mon Blan (4807 m ).

Dele se na više krakova, a neki su : Peninski, Savojski, Jurski, Julijski,Savinjski, Karavanke, Primorski, Italijanski...

Alpi

Reke su pogodne za proizvodnju električne energije

Razvijen je turizam.

Od 15 prevoja, zimi je prohodno svega 5.

Jedan od prevoja na Alpima

Tuneli kroz Alpe – prvi je izgrađen Sen Deni (F), Sv. Gothard (Š) Simplon (20km,najduži,imeđu I i Š 1906.god.), Mon Blan (11,7 km)

Vertikalna zonalnost :

1) do 800m (sa ju. str. žitna polja,sa se. str. umereno-k. klima)

2) do 1800m-listopadne šume (njive do 1400m)

3) subalpski pojas do 2300m (planinska klima, pašnjaci)

4) alpski pojas do snežne granice 3200m

Rajna

Nastala rasedanjem,teče kroz graben, duga je 1320 km.

Rajna

Slikovito se naziva “aortom Evrope” zbog privrednog značaja.

Obale su joj pod vinogradima i sa puno zamkova.

Rajna

Dunav

Izvire na planini Švarcvald u Nemačkoj, dug je 2850 km

Izvor Dunava

Protiče kroz 10 država.

Na ušću gradi deltu i razdvaja se na tri poznata kraka ( Kilija, Sulina i Sv. Đorđe )

Karta toka Dunava

Sa kanalom Rajna-Majna-Dunav čini plovni put dug 3500 km.