Početna

Dobrodošli na sajt GEOGRAFIJA.KI !

Sajt je postavljen prvenstveno da učenicima olakša savlađivanje gradiva iz geografije kao i da ih upozna sa svetskim vestima i zanimljivostima geografske sadržine.

Na ovoj strani su vesti, za ostale sadržaje koristite navigaciju sa leve strane

prof. Miroslav Grujić

Sve predloge, pitanja, primedbe i kritike pošaljite na E-mail :

geografija.kikinda@gmail.com

Vreme u Kikindi

13.11.2019.

Rekordne poplave u Veneciji

Veneciju je pogodio drugi najveći talas plime u istoriji, poplavivši istorijsku baziliku i mnoge gradske trgove i uličice.

Visina vode na Trgu Svetog Marka prešla je jedan metar. Bazilika Svetog Marka poplavljena je šesti put u 1.200 godina, od čega su se četiri poplave desile u poslednje dve decenije a najskorija je bila u oktobru 2018. Za sada nema izveštaja o šteti u bazilici.

Venecija 13.11.2019.

16.09.2018.

Super tajfun Mangkut pogodio Hongkong i Filipine

Nakon uragana Florens koji je pogodio istočnu obalu SAD-a, nova i još jača oluja pogodila je istočnu Aziju.

Super tajfun "Mangkut" protutnjao je danas pored kineskog regiona Hongkonga, jača nad Južnim kineskim morem i sada juri ka obali Kine, nakon što je izazvao haos na Filipinima gde je izazvao smrt najmanje 64 osobe.

Uragan Florens i tajfun Mangkut

11.09.2018.

Uragan Florens sve bliži Americi

Uragan "Florens" nastavlja da jača, kako po obimu, tako i po jačini, dok se približava istočnoj obali SAD, a prema najavi Nacionalnog centra za uragane, oluja će se tokom dana približiti jačini kategorije pet.

Oluje jačine kategorije pet imaju potencijal da izazovu katastrofalne posledice.

Iz Nacionalnog centra za uragane upozoravaju da "postoji visok nivo uverenja da će Florens biti veliki i izuzetno opasan uragan".

Uragan Florens

09.01.2018.

SNEG U SAHARI

Nakon 40 godina zabelela se najveća pustinja na svetu nakon što je tokom vikenda u njoj pao sneg.

Sneg u Sahari (foto: Antonio Paris)

Sneg u Sahari (foto: Sekkouri Kamel)

05.01.2018.

Florida zavejana prvi put posle 28 godina

Sneg i niske temperature stigli su u Floridu, jednu od najtoplijih američkih država. Sneg je pao prvi put posle 28 godina, ulice su zavejane, temperature debelo ispod nule, a stanovnici u šoku i vanrednom stanju.

Takozvana meteorološka "ciklon bomba", praćena jakim vetrovima i obilnim snegom, pogodila je danas severoistok SAD, zbog čega su zatvorene škole i državne ustanove, a saobraćaj poremećen, dok se očekuje i dalji pad temperature, pa bi do kraja nedelje tamo moglo biti, navodi CNN, "čak hladnije nego na Marsu".

Olujno nevreme je rezultat brzog spuštanja pritiska, koji neki meteorolozi nazivaju "bombogeneza" ili "ciklon bomba", a koje donosi obilne snežne padavine i snažne vetrove.

Na Floridi je toliko hladno da se čak i iguane, nenavikle na niske temperature, koče i padaju sa drveća u predgrađima Majamija.

Nacionalni meteorološki institut u Majamiju saopštio je da je u delovima južne Floride temperatura tokom jutra bila pet stepeni Celzijusa što je dovoljno hladno da parališe zelene iguane.

Zavejana "Država Sunca"

01.01.2018.

Zaleđeni Nijagarini vodopadi

Izuzetno niske temperature vazduha doprinele su da se voda oko Nijagarinih vodopada zaledi što je od samih veličanstvenih vodopada napravilo još neverovatniju sliku prirode.

Vodopadi okovani ledom (foto: Buffalo News)

Vodopadi okovani ledom (foto: Tanjug/AP)

25.04.2017.

Gradić postao hit zahvaljujući santi leda

Uspavani gradić Ferilend u Njufaundlendu na samom istoku Kanade preko noći je postao velika turistička senzacija. Razlog iznenadnog turističkog buma su velike sante leda koje sredinom aprila prolaze kraj obale Ferilenda.

Erupcija Etne 16.03.2017.

28.09.2015

Otkrivena voda na Marsu - potvrdila NASA

Voda teče na Marsu! Ovo je danas potvrdila NASA koja je saopštila da tokom letnjih meseci na Crvenoj planeti voda teče niz kanjone i kratere čime se povećava šansa da na Marsu postoji i neki oblik života.

Mars nije suva, jalova planeta kao što smo nekad mislili - kazao je na konferenciji za novinare Džim Grin, direktor planetarne nauke NASA, naglašavajući da je na "crvenoj planeti" pronađena tečna voda.

Kako javljaju strane agencije, reč je o slanoj vodi koja teče u potocima kroz kanjone i kratere Marsa tokom letnjeg perioda.

Voda za sobom stavlja duge i tamne mrlje koje mogu ići i nekoliko stotina metara nizbrdo na površini Marsa tokom letnjih meseci, pre nego što se pred jesen osuše kako površinska temperatura padne.

So snižava tačku smrzavanja vode, a naučnici navode da bi to moglo da objasni ovu sezonsku "bujicu".

Fotografije snimljene na Marsu prikazuju strme doline i kratere prošaranje ovim mrljama na mestima kuda je tekla voda, a ceo prizor podseća na lepezu.

Naučnici još nisu sigurni odakle je voda stigla, ali je verovatno da može doći od podzemnog leda ili se kondenzuje iz tanog sloja marsovske atmosfere.

Danas postoji tečna voda na Marsu. Zbog toga sumnjamo da je moguće da postoji nastanjivo okruženje - rekao je Majkl Mejer, vodeći NASA naučnik za istraživanje Marsa.

Naučnici napominju da je potrebno sprovesti dodatna istraživanja kako bi se ustanovilo eventualno prisustvo mikroskopskog oblika života na "crvenoj planeti".

Deo površine Marsa

25.10.2014.

Oboren rekord Feliksa Baumgartnera

Direktor Gugla Alan Justas je u petak, u potpunoj tajnosti skočio sa visine od skoro 42 kilometra i postavio novi rekord.

Samo dve godine nakon rekorda Feliksa Baumgartnera, koji je skočio sa visine od 39.044 metra, Alan Justas je oborio njegov rekord.

Justas (57) skočio je sa neverovatnih 41.842 metara, a skok sa ivice svemira do tla trajao je 15 minuta.

Svoju nameru je Justas sakrio od javnosti, a poduhvat je sam finansirao.

U petak ujutro po lokalnom vremenu on se balonom punjenim helijumom iz Novog Meksika popeo do stratosfere.

Prilikom pada on se kretao brzinom većom od 1.300 metara u sekundi.

Nosio je specijalno dizajnirani skafander, dok se Baumgartner peo u kapsuli.

"Bilo je neverovatno. Bilo je prelepo. Video sam tamu svemira i slojeve atmosfere koje nikada ranije nisam mogao da vidim", rekao je Justas.

Balona se oslobodio pomoću malog eksplozivnog uređaja i poleteo ka zemlji.

Ljudi su čuli trenutak kada je probio zvučni zid. "Bila je to divlja vožnja", rekao je direktor.

Justas se za ovaj poduhvat spremao 34 meseca, uz podršku korporacije "Paragon Space Development" i njenog tima za istraživanje stratosfere koji je dizajnirao skafander i ostalu opremu.

Alan Justas prilikom svog skoka

02.05.2014.

Mini tornado u Kikindi

U okolini Kikinde je tokom nevremena snimljena pijavica.

Snimke vrtložnog vetra kod Kikinde snimio je M.V. Prema njegovim rečima, snimci su nastali oko podneva i sve je trajalo 15 minuta.

Pijavica, vrtložni vetar, vijar ili tromba je atmosferski vrtlog manjeg razmera i kratkog trajanja koji se pri izrazito nestabilnoj atmosferi pojavljuje ispod olujnog kumulonimbusa.

Može nastati iznad vodene površine (vodena, ili ako nastane nad morem, morska pijavica), ali i nad kopnom.

Tornado kod Kikinde foto:M.V.

02.05.2014.

Otkriće u najvećem udarnom krateru na Zemlji otkriva tajnu staru 2 milijarde godina

U srcu južnoafričkog kratera Vredefort - najstarijeg i najvećeg udarnog kratera na svetu - geolozi su otkrili kamenje za koje se dugo verovalo da je odavno nestalo.

U studiji se navodi da se u unutrašnjosti kratera nastalog pre 2,02 milijarde godina, navodno nalazi upečatljivo kamenje zeleno-crne boje, ostaci magme koja ga je nekada ispunjavala.

Vredefort se nalazi na severu južnoafričke pokrajine Fri Stejt i sa 50 kilometara u prečniku najveći je krater nastao usled udara meteorita na Zemlji.

Procenjuje se da je meteorit imao čak 10 kilometara u prečniku i da je efekat udara bio toliko jak da je nastao krater dug 320, širok 140 i dubok 40 kilometara.

Udar meteorita istopio je Zemljinu koru, stvorivši jezero magme.

29.05.2013.

Žuta kiša u Kikindi

Večeras u Kikindi padala je žuta kiša koja ostavlja tragove prljavštine na automobilima, klupama i ostalim površinama.

Kako objašnjavaju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, ova pojava nije retkost i mogla se i nedavno uočiti.

U pitanju je takozvana ''žuta kiša'' koju donosi ciklon sa juga, pa sa sobom nosi pesak sa Sahare sa kojim se kiša meša i odatle tragovi.

14.10.2012.

Skočio sa ivice svemira

Neverovatni Feliks Baumgartner uspešno je skočio sa ivice svemira, visine od 39.044m i postao prvi čovek koji je slobodnim padom probio zvučni zid!

Sleteo je bezbedno i dočekao se rutinski - na noge.

Balon misije "Red Bull Stratos" lansiran iz baze Rozvel dostigao je 16 kilometara za oko 50 minuta, a u 20.06h je Baumgartner skočio sa 39.044 metra, iako je planirano da to uradi sa 36.576 metara. Već nakon 32 sekunde probio je zvučni zid, a najveća brzina koju je dostigao je bila 1.342,8 kilometra na sat.

Nešto kasnije usledio je i veliki aplauz pošto se Baumgartner javio u bazu, iako se činilo da je izgubio kontrolu i počeo da se vrti oko svoje ose.

Nakon tačno četiri minuta i 19 sekundi sam je otvorio prvi padobran što je izazvalo još veće oduševljenje, a pošto je iskontrolisao let uspešno je sleteo u 20.16h.

Dočekao se na noge, rutinski, kao da je skočio sa stotinak metara, napravio je nekoliko koraka, a zatim pao na kolena i podigao ruke i proslavio neverovatan poduhvat.

Pravo slavlje je počelo i u bazi u Rozvelu, gde su Feliksova majka, brat i devojka sa suzama u očima pratili skok.

Samo 15-ak minuta ranije, sve je izgledalo mnogo dramatičnije, iako je Feliks bio potpuno miran. Planirana visina je premašena za čak 2,5 kilometra, ali je doneta odluka i Baumgartner je dobio "zeleno svetlo" od svog mentora Džoa Kitindžera.

Prošli su kroz poslednje provere, Feliks je otvorio vrata kapsule i mogao je da vidi planetu.

Kitindžer ga je podsetio da upali kamere i rekao "od sada će tvoj anđeo čuvar brinuti o tebi".

"Znam da ceo svet gleda. Voleo bih da svi mogu da vide isto što i ja. Ponekad moraš da odeš veoma visoko kako bi shvatio koliko si zaista mali. Dolazim kući!", rekao je Baumgartner pre nego što je salutirao i skočio.

Nešto ranije, tokom drugog sata neverovatno komplikovane misije, za koju su pripreme trajale pet godina, pojavili su se prvi problemi. Baumgartner je rekao Kitindžeru da sistem za grejanje ne radi kako treba, odnosno da mu se vizir magli.

Crvena lampica na Feliksovom odelu se upalila.

To je bio trenutak kada se u direktnom prenosu ugasio ton, ali to nije bila greška - Baumgartner je zatražio privatnih pet minuta razgovora sa svojim mentorom.

Učenik i učitelj će verovatno zadržati sadržaj tog razgovora za sebe. Odluka je doneta, a ostalo je postalo istorija.

Vizir se maglio i neočekivano zagrevao posle skoka, što je Baumgartner i rekao tokom slobodnog pada, ali mu to nije smetalo da sve perfektno privede kraju.

U trenutku kada je otvorio vrata svoje kapsule, temperatura spolja je bila -11 stepeni Celzijusovih, a pritisak 0,001 atmosfera.Sve je izveo tačno 65 godina nakon što je legendarni Čak Jeger probio avionom zvučni zid.

Skok je odlagan prošle nedelje zbog nepovoljnih vremenskih uslova, a samo jedan cilj nije ispunjen - nije oboren rekord najdužeg slobodnog pada, koji i dalje pripada njegovom mentoru Kitindžeru - 4 minuta 36 sekundi.

Inače, pored svih neverovatnih rekorda, oboren je još jedan - osim miliona ljudi koji su gledali skok u TV prenosu širom sveta, više o 7.100.000 ljudi je pratilo Baumgartnerov podvig preko YouTubea.

Feliks Baumgartner par trenutaka pre skoka na visini 39.044m

16.11.2011.

Održano "Veče mladih geografa" u Kikindi

U Kikindi je danas održano "Veče mladih geografa" u prepunoj kongresnoj sali Centra za stručno usavršavanje.

Na ovoj zanimljivoj večeri, koju je organizovao Aktiv geografa Kikinde, svoje takmišarske i nagrađene radove predstavili su Milica Gavrilov (tema "Uticaj prirodnih faktora na režim freatskih izdani opštine Kikinda") i Andrej Melank (tema "Uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj sela Padej").

Aktiv geografa Kikinde upriličio je ovo veče radi promocije vrednih i uspešnih kikindskih učenika jer su njihovi radovi i uspesi slabo poznati javnosti.

31.10.2011.

Ima nas 7.000.000.000 na Zemlji

Ujedinjene nacije proglasile su danas Daniku Mej Kamačo, devojčicu rođenu u Manili na Filipinima, za sedmomilijarditog stanovnika planete.

Bebu tešku svega 2,5 kilograma rodila je dva minuta pre ponoći Kamil Dalura u bolnici Hoze Fabela u Manili i izjavila da je presrećna što njeno dete ima takvu simboliku.

- Izgleda tako lepo. Ne mogu da verujem da je sedmomilijarditi stanovnik planete - izjavila je majka.

Mala Danika je drugo dete Kamile i njenog supruga Florana, koji je mirno stajao u kutku sale za porođaj, noseći beli bolnički mantil, dok su televizijske i novinarske ekipe pokušavale da uhvate što bolji snimak.

Danika Mej kamačo sa majkom, ubrzo nakon rođenja

01.10.2011.

7000.000.000 stanovnika vrlo brzo

Novi prelomni trenutak čovečanstva, dan kada će na svetu biti sedam milijardi ljudi, prema proceni Ujedinjenih nacija, biće 31. oktobar.

Procene koliko ljudi živi na planeti i kada će na svet doći sedmomilijarditi stanovnik razlikuju se od institucije do insitucije, u zavisnosti od metoda kojima se koriste.

Fond UN za stanovništvo procenjuje da u svetu sada živi oko 6.993.050.000 ljudi, dok američka demografska služba procenjuje da ih ima oko 6.964.918.000.

I "svetski sat" koji odbrojava stanovništvo (http://www.poodwaddle.com/clocks/worldclock) približava se cifri od sedam milijardi.

Na tom satu broj stanovnika sveta svakoga dana veći je u proseku za više od 200.000. Najviše ljudi, slažu se sve procene, živi u Kini koja broji oko

milijardu i 330 miliona stanovnika. Druga najmnogoljudnija zemlja sveta je Indija sa više od milijardu i 150 miliona žitelja. U zemljama Evropske uniježivi gotovo pola

milijarde ljudi, a u SAD oko 310 miliona.

Prema podacima svetskog sata stanovništva, na svetu ima 0,502 odsto više muškaraca nego žena, što znači da na 200 žena u proseku dolazi 201 muškarac.

National Geogrpahic pokušao je da "sastavi" reprezentativi primerak stanovnika sveta. Ukrštanjem statističkih podataka došlo se do zaključka da bi reprezentativni Zemljanin bio Kinez (19 odsto svetske populacije) koji govori mandarinski jezik (13 odsto).

On bi, kako navodi National Geographic, bio hrišćanin (33 odsto svetskog stanovništva), bio bi pismen (82 odsto), živeo bi u gradskom okruženju (51 odsto) i radio u uslužnim delatnostima (40 odsto).

Na svetskom satu stanovništva prikazani su i statistički podaci o domaćim životinjama na osnovu kojih se procenjuje da na svetu ima pet puta više kokošaka nego ljudi (38.208.074.000). Od domaćih životinja po brojnosti su na drugom mestu patke kojih ima oko 1.954.169.000, treće su svinje kojih je nešto manje od milijardu - 990.857.000, dok zečeva koji su poznai po brzom razmnožavanju ima

851.702.000.

Na svetu, tvrde statističari, živi i oko 469.362.000 ćurki, 383.605.000 ovaca, 294.605.000 koza i 217.075.000 krava. Kada je reč o ljudima, brojke pokazuju da broj stanovika sveta poraste za jednu milijardu za otprilike 12 godina.

Cifra od šest

milijardi dostignuta je 12. oktobra 1999. godine, dok je pet milijardi ljudi bilo 11. jula 1987. godine (rođen u Zagrebu).

Na svetu se do sada rodilo više od 106 milijardi i 790 miliona ljudi,

a 20. vek je počeo sa 1,6 milijardi stanovnika. Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja UN saopštilo je početkom maja da bi do kraja veka svet mogao da ima 10,1 milijardi stanovnika, a 9,3 milijardi do sredine veka.

Veći deo ovog prirasta, procenjuje se, daće zemlje s visokom stopom rađanja od koji se 39 nalazi u Africi, devet u Aziji, šest u Okeaniji i četiri u Latinskoj Americi.

Ova projekcija se zasniva na sadašnjim pokazateljima. Ako bi se prosečan broj dece po jednoj ženi uvećao za pola, svet bi do 2050. imao 10,6 milijardi ljudi, a 2100. skoro 16 milijardi ljudi.

S druge strane, ako bi se rađalo u proseku pola deteta manje svet bi 2015. imao 8,1 milijardu ljudi, ali bi do kraja veka stanovništvo bilo smanjeno na 6,2 milijarde ljudi. Prema američkoj demografskoj službi, godišnja stopa prirasta stanovništva u 2011. je 1,113 odsto, što je znatno ispod proseka u prethodnih 60 godina od 1,64306 odsto.

Stopa prirasta stanovništva je najveća bila 1960-ih kada je premašila dva odsto, ali od tada postojano pada, pa se računa da će do pete decenije ovog veka pasti ispod 0,6 odsto.

28.08.2011.

Uragan "Ajrin" protutnjao istokom S.A.D.

Tropska oluja "Ajrin", koja je do sada odnela najmanje 14 žrtava, među kojima dva deteta, stigla je do južnog dela Nove Engleske, na severoistoku SAD. Američki nacionalni centar za uragan saopštio je danas da je maksimalna brzina vetra u centru oluje dostizala 96 kilometara na sat i da je stigla do Nove Engleske na severoistoku SAD. Najjači nalet uragana "Ajrin" već je prošao američkom istočnom obalom, uključujući Njujork i Nju Džersi.

Oluja je odnela šest života u Severnoj Karolini, četiri u Virdžiniji, a po jedna osoba je stradala u Nju Džersiju, Konektikatu, Floridi i Merilendu.

"Ajrin" je smanjio jačinu i danas je označen za tropsku oluju, u trenutku kada se njegovo središte približilo Njujorku sa vetrovima jačine od 100 kilometara na sat.

Uragan, koji je u noći između petka i subote iz "kategorije 2" prešao u "kategoriju 1" (na skali Safir-Simpson od ukupno 5 stepeni), okvalifikovan je kao tropska oluja danas popodne.

Od posledica nevremena izazvanog uraganom do sada je poginulo 14 ljudi, a zbog obilnih kiša i udara izuzetno jakih vetrova ulice Njujorka su danas potpuno puste.

Times Square u Njujorku nikada nije bio ovako pust (28.08.2011)

07.04.2011.

Tužna Južna Morava

“Žalosna Morava” su reči kojima su članovi kluba ekstremnih sportova “Extreme” opisali stanje na reci Južna Morava od sela Zlatokop do Vranjske Banje u amaterskom video snimku, zbog katastrofalnog ekološke situacije vode i priobalja. Nakon pregledanog snimka čini se da su ove reči slabe da opišu do čega su ljudski nemar i nezainteresovanost nadležnih doveli prirodu u ovom delu Srbije.

Rečna obala je pretrpana plastičnim flašama i ostalim plastičnim otpadom, dok se drveće uz obalu povija pod pritiskom nagomilanih plastičnih kesa i starih stvari. Ali tu nije kraj tužnom prizoru. U jednom trenutku se među talogom prljavštine može videti kako izviruje čitava olupina starog kombija pa kadrovi sa obala reke podsećaju na slike iz filmova strave i užasa. Snimak se u jednom trenutku prekida kada ekipa svojim gumenim čamcem, kod sela Bresnica, nailazi na pravo malo ostrvo nastalo od plastičnih flaša koje plutaju na površini vode.

Na snimku se vidi četvoročlana ekipa sportista veslača kroz gustu plastiku veslima bezuspešno pokušavaju da se probiju preko veštačkog ostrva od odbačene plastične ambalaže.

rema rečima autora snimka Srboljuba Pešića, članovi kluba ekstremnih sportova pokušali su 25. marta da splavare Južnom Moravom na potezu od sela Zlatokop do Vranjske Banje, ali su zbog velikog zagađenja i neprohodnosti vodotoka odustali.

Stravičan snimak Južne Morave

18.03.2011.

Počele prve prolećne poplave u Srbiji

Gradski štab za elementarne nepogode u Zaječaru proglasio je redovnu odbranu od poplava.

Crni Timok se već izlio u atarima sela Vražogrnac i Zvezdan i u delu boljevačke opštine.

Nivo Belog Timoka je još u granicama normale.

Meštani Zaječara i okolnih sela, koji su prošle godine pretrpeli ogromnu štetu od poplava,

opet strahuju i sa neizvesnošću prate situaciju.

Poplava februara 2010.

21.01.2011.

Otkrivena najveća pećina na svetu

Najveća pećina na svetu, Hang Son Dung, otkrivena je u džungli u Vijetnamu.

Pećina Hang Son Dung

Speleolozi čije je spektakularne snimke ove pećine objavio časopis ''National geographic'', opisuju pećinu blizu granice Vijetnama i Laosa čija je glavna odaja duga preko pet kilometara, visoka oko 250, a široka 150 metara. Istraživači su prodrli četiri i po kilometra duboko u Son Dung u nacionalnom parku Fong Na Ke Bang, ali nisu mogli dalje zbog porasta reke ponornice, koja protiče kroz špilju.

Pećina Hang Son Dung

Ulaz u pećinu otkrio je Ho Hang, stanovnik obližnjeg sela, još 1991. godine, a lokalno stanovništvo se plašilo da joj priđe, jer se iz nje čuo zastrašujući šum ponornice. Svetu je postala poznata prošle godine, kada je grupa britanskih naučnika prvi put kročila u njenu unutrašnjost.

Pećina Hang Son Dung

22.12.2010.

Posledice snega u Britaniji

Obzirom da retko pada u Velikoj Britaniji, sneg kada padne izazove velike radosti kod školaraca. Ne raduju se oni toliko igrama u snegu koliko zbog ovakvih obaveštenja koja se tada nalaze na ulazima škola.

"Dragi roditelji, ŠKOLA JE DANAS ZATVORENA"

18.12.2010.

U Budvu na sankanje

Svedoci smo da ove zime sneg pada tamo gde su ga najmanje očekivali. Tako su prošli i stanovnici crnogorskog primorja. Danas su se zabeleli krovovi mnogih naselja duž cele obale Jadranskog mora. Između ostalih gradova zabeleli su se i Budva i Herceg Novi.

Budva 18.12.2010.

17.12.2010.

Sneg na italijanskom ostrvu Kapri posle 25 godina

Izuzetno hladno vreme kakvo je ovih dana nije karakteristično za Italiju. Pojedine fontane po kojima je glavni grad Italije, Rim , poznat ovih dana su se čak i zaledile. Na ostrvu Kapri juče je pao sneg, a stanovnici ovog ostrva u svom dvorištu su ga poslednji put videli 1985. godine.

06.12.2010.

Ništa od vanzemaljaca

Uprkos brojnim spekulacijama da je NASA pronašla život na Saturnu, ili njegovom mesecu, naučnici su saopštili da su u jednom jezeru u Kaliforniji pronašli novi oblik života.

Istraživači Američke svemirske agencije otkrili su mikrobe za koje se verovalo da je nemoguće da umesto fosfora u svojoj biohemiji koriste arsen, saopšteno je na konferenciji za novinare u sedištu Nase u Vašingtonu.

Iako se danima spekulisalo da je NASA pronašla novi oblik života u svemiru, na Saturnu ili njegovom satelitu, najnovije istraživanje umnogome će doprineti dosadašnjem tradicionalnom pogledu na život i evoluciju.

Astrobiolog Felisa Vulf-Simon objasnila je da pronađeni mikrobi u Mono jezeru u Kaliforniji, uprkos velikom salinitetu i enormnim količinama arsena, obiluju životom.

Naučnica je objasnila da je tim uspeo da uzgoji mikrobe u blatu tog jezera koje je puno arsena