Rashladni fluidi (freoni) U rashladnoj tehnici najčešće se upotrebljavaju freon i amonijak, a ređe ugljen – dioksid i voda.
Pod ovim nazivom (freon) podrazumevaju se hlorisani i fluorisani derivati izvesnih ugljovodonika. Zasad se proizvode derivati metana,
etana, propana i butana. Najčešće primenjivani freoni su: R11, R12, R12B1, R13B1, R22, R113, R114, R502. Veliki sadržaj vlage u kružnom
toku freona treba da se reducira preko odgovarajucih patrona za sušenje. Kao sredstvo za vezivanje vlage koristi se silikagel, aktivirana glina,
kalcijumsulfat i tzv. Molekulska sita. Najčešće se upotrebljava freon 12 koji je bezbojan, slabog i prijatnog mirisa. Ovaj freon nije zapaljiv i
radni pritisci su mu povoljni. Suv deluje na mesing, a vlažan na sve metale. Upotrebljava se samo za mala postrojenja jer mu je toplota
isparavanja veoma mala. Mala toplota isparavanja freona 12 ne prestavlja slabu stranu u slučaju upotreba centrifugalnih kompresora.
Ako spojevi nisu dobro zaptivini freon 12 može da prodre i kroz najmanje rupe, koje vazduh ili amonijak pod istim uslovima ne mogu.
Isticanje freona se teško primećuje jer je bez mirisa, njega tek možemo osetiti kada ga u vazduhu imaviše od 20%. Ova osobina zahteva
veliku pažnju prilikom zaptivanja freonskih mašina. Mesto isticanja freona određujemo pomoću elektricnog detektora, kao i po ulju koje
izbija na mesto isticanja. Gasoviti freon 12 ima masu koja je od vazduha 35 puta veća i nije provodnik elektriciteta. Freon se transportuje u
čeličnim bocama zapremine 25 – 55 litara. Za svaki litar zapremine boce dozvoljava se punjenje tečnog freona 12 u granicama 0, 9 – 1, 1 kg. Freon 12 se
veoma široko koristi kod klipnih kompresora, počev od najmanjih domaćih frižidera pa do najvećih mašina za hlaćenje. Freon 12 je zabranjen još
od 1996. Godine jer je štetan po ozonski omotač.